RSE: Ekonomija Kosova u raskoraku između ambicija i realnosti

Dok sa međunarodnih foruma stižu poruke o „ekonomiji sledeće generacije“ i digitalnoj transformaciji, privrednici na Kosovu upozoravaju da se i dalje suočavaju sa osnovnim problemima – skupom strujom, slabom infrastrukturom i političkom neizvesnošću, piše RSE.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je na Svetskom samitu o upravljanju u Dubaiju poručila da je Kosovo „spremno za ekonomiju sledeće generacije“, zasnovanu na inovacijama i veštačkoj inteligenciji.

„Ekonomski uspeh svake zemlje u velikoj meri zavisi od njenog ljudskog kapitala. Iz perspektive Kosova, rast ekonomije sledeće generacije oslanja se na tri stuba: osnažene ljude, jake institucije i dinamičan privatni sektor“, rekla je Osmani.

Slične poruke stižu i iz Vlade. Premijer Aljbin Kurti najavio je da će u naredne četiri godine oko milijardu evra biti investirano u proizvodnju, uz isto toliko državnih garancija za privatne investicije.

„Tokom naredne četiri godine investiraćemo oko milijardu evra u proizvodnju, garantujući kredite investitorima“, rekao je Kurti prilikom predstavljanja programa nove vlade.

Međutim, privrednici upozoravaju da su uslovi poslovanja daleko od ambicioznih planova.

Kujtim Đevori, vlasnik fabrike u Glogovcu, kaže da je prelazak na liberalizovano tržište električne energije višestruko povećao troškove poslovanja i primorao ga da odloži investicije.

„Ranije smo električnu energiju plaćali 80 evra po megavatu, dok danas plaćamo 280 evra. To je jasan signal upozorenja za strane investitore“, rekao je Đevori za Radio Slobodna Evropa.

Prema njegovim rečima, osim visokih cena struje, problem predstavljaju i česti prekidi napajanja, zbog čega su preduzeća primorana da traže alternativna rešenja.

Ekonomski analitičar Mejdi Bektaši ocenjuje da Kosovo bez ozbiljnijih ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu ne može sustići razvijene ekonomije.

„Ne verujem da bi ijedan strani investitor uložio kapital u zemlju u kojoj postoje institucionalni propusti ili nestabilnost“, upozorio je Bektaši, ističući da su za razvoj visokih tehnologija neophodne poreske olakšice i jasna podrška države.

Slično smatra i Arian Zeka iz Američke privredne komore na Kosovu, koji kaže da rast od tri do četiri odsto nije dovoljan za ozbiljan iskorak.

„Neka svaki predstavnik bilo koje institucije izbaci iz glave da će njegova izjava na međunarodnom forumu imati presudnu težinu pred investitorom. Investitori proveravaju informacije i kod poslovnih udruženja“, poručio je Zeka.

Stručnjaci podsećaju da su strane direktne investicije poslednjih godina porasle, ali da je najveći deo usmeren u nekretnine, što nema dugoročan efekat na otvaranje radnih mesta.

Kao primer uspešne digitalne transformacije navodi se Estonija, koja je zahvaljujući ranim ulaganjima u obrazovanje i digitalizaciju javnih usluga postala jedan od evropskih lidera u IT sektoru.

Dok vlast govori o milijardama i veštačkoj inteligenciji, deo privrede i dalje čeka stabilno snabdevanje strujom i predvidivo poslovno okruženje – bez čega, kako ocenjuju sagovornici, nema ni investicija ni ubrzanog ekonomskog rasta.