Građani se suočavaju sa krizom za koju nisu bili spremni, na ključne pozicije postaviti stručne ljude

Kosovo se trenutno suočava sa dvostrukom ekonomskom krizom jer osim energenata, veliko opterećenje za građane predstavlja poskupljenje pojedinih proizvoda široke potrošnje, zbog čega je sada najpotrebnije naći način da se pomogne građanima, kažu ekonomski stručnjaci Safet Grdžaliju i Agim Šahini a prenosi Ekonomia Online.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Gerdžaliju kaže da Kosovo nije spremno za ovakvu krizu i ističe da je ekonomski razvoj bio ugušen nerešenim pitanjima u prošlosti, aludirajući i na pregovore sa Srbijom, ali da je, kako ističe, sada vreme da na ključne pozicije dođu ljudi sa znanjem, a ne ljudi iz političkih partija.

"Upozorili smo da će se posle pandemije Kovid-19, Kosovo ali i svet suočiti sa ekonomskom krizom. Mnoge zemlje su se pripremile, ali Kosovo nije bilo dovoljno spremno da izdrži pritisak. Sama činjenica da smo povećali cene strateških proizvoda počevši od energije, gasa, struje stvara lančani indeks koji povećava cenu ostalih proizvoda proizvedenih na Kosovu ili uvezenih. Poslednjih godina imali smo mnogo neuspeha, čije posledice danas osećamo ali koje će i da se prenesu na naredne generacije, i iz tog razloga nam je potrebna mobilizacija i posvećenost, ekonomija znanja koja se zasniva na prirodnim resursima Kosova", rekao je Grdžaliju.

Kako je rekao činjenica da je trenutna situaciju između Ukrajine i Rusije napeta i da Rusija snabdeva Evropu sa 35 odsto gasa i 35 odsto nafte izaziva  da u svetu rastu cene jer se ovi proizvodi koriste i u geostrateške svrhe.

"Ono što zabrinjava je to što na Kosovu cena nafte raste veoma brzo i da je pojeftinjenje vrlo malo, a to utiče na građane", rekao je Grdžaliju.

Predsednik alijanse kosovskih preduzeća Agim Šahini kaže da Kosovo nema razvojne i energetske strategije za prevazilaženje krize i dodaje da je pre poskupljenja struje i proizvoda Kosovo bilo lider sa najnižom cenom, a sada je lider sa najvišom cenom na Balkanu, čime je preteklo Albaniju, Crnu Goru, Bosnu, Srbiju, Makedoniju i Bugarsku.

Šahini ističe da Kosovo nema razvojne i energetske strategije za prevazilaženje krize. 

"Vlada Kosova nema nacionalnu strategiju razvoja niti nacionalnu energetsku strategiju za prevazilaženje krize. Rana upozorenja američkog Stejt departmenta da će se Kosovo suočiti sa energetskom krizom potcenjena su, energija se nije kupovala kada je mogla jeftinije da se kupi", kaže Šahini.

Ističe da ovu godinu u odnosu na prošlu karakteriše promena u ekonomskom smislu i dodaje da povećanje javnog duga i dopuštanje povlačenja penzionog fonda vidi kao spas za lokalnu privredu.

"Ovu godinu karakteriše promena u odnosu na prošlu, jer smo prošle godine imali rekordan rast nakon zatvaranja i polazeći od toga da je Vlada glavni generator i spasa i krize. Spas bi bio da se naša država još više zadužuje, da mali deo doprinosa iz penzionog fonda daje svojim građanima, da subvencioniše plate i poskupljenje struje, kao što je to učinila Nemačka, koja je povećala cenu struje oko 22,8 odsto, ali je 44 odsto subvencioniše, i u tom smislu će pomoći građanima", ocenio je Šahini.