Grdžaliju: Politička nestabilnost zbog čestih izbora u 2021. godini, Kosovu nedostaje ekonomska vizija

Ekonomski stručnjak Safet Grdžaliju rekao je za Kosovo onlaj da su uprkos pandemiji koronavirusa, 2021. godinu na Kosovu obeležili izbori i nove vlade, ali i napomenuo da je vreme da se ekonomija depolitizira, i da o njoj govore stručnjaci, a ne političari.

Grdžaliju ističe da je najveći problem na Balkanu taj što se ne može govoriti o čistim ekonomskim problemima, bez političke konotacije.

"Svesni smo da je u toku pandemija koronavirusa, uprkos tome imali smo tri vlade, tri puta izbore, pataj luksuz ne bi mogle da izdrže ni najače zemlje u Evropi i svetu, a kamoli Kosovo. Prethodna, 2021. godina je pod senkom izbora i novih vlada. Bez obzira na to, sreća za Kosovo je što ima duh biznismena i imaju svoju fleksibilnost. Takođe, tu je i dijaspora, koja je ove godine oborila sve rekorde u podršci Kosovu, jer bez toga ne bi moglo da se izdrži talasi realnosti, koji ja kreiran usled pandemije", kaže Grdžaljiu.

U 2021. godini nije bilo ekonomske vizije niti političke stablnosti, koja je vrlo bitna za nove investicije, napominje Grdžaliju.

"Kada nemate ekonomsku viziju i političku stabilnost, ko će onda doći od stranih investitora da ulaže na ovom prostoru. Kada se svemu tome doda i dijalog između Kosova i Srbije, koji je počeo a ne zna se kada će se završiti, plašim se da se više vodi računa da se dogovaraju i da se slažu da se ne dogovaraju, nego da pronađu rešenje i da se problem reši. Definitivno je ova godina bila pod punom poliičkom dominacijom agende izbora", istakao Grdžaliju.

Iako je Vlada Kosova nedavno saopštila da postoji ekonomski rast, analitičar Grdžaliju podseća da ne treba zaboraviti inflaciju od 6,9 odsto koja predstvalja veliki problme.

"Ako gledate ko je glavni indikator za računanje ekonomskog rasta, to je onda potrošnja. Mi izvozimo gotov novac, kupujemo robu, a naši proizvodi su samo deset odsto pokriveni sa uvozom. U tom kontekstu, potrebna je vladavina zakona i pravde, nama treba politička stabilnost, nova radna mesta, ugovori naših firmi u svetu, što više inevstitora stranih, da bi napavili neku perspektivu. Toga nažalost na Kosovu nema. Ako gledate region, Severnu Makedoniju, imate jednu firmu koja ima izvoz od više od dve milijarde evra. U BIH, koja pored političkih i etničkih problema, ima firme koje imaju preko milijardu i po evra izvoza, u Srbiji, da ne govorimo, imaju preko tri hiljade stranih brendova. Zbog toga moramo da ojačamo političku i ekonomsku diplomatiju, jer smo tu napravili velike greške. Pravi ekonosmki rast je onaj koji osete građani Kosova, a to nije moguće. Iako pričaju da postoji ekonosmki rast, nemojte zaboraviti da postoji inflacija od 6,9 odsto što je veliki problem", objašnjava Grdžaliju.

Povodom budžeta koji je Vlada Kosova izdvojila za 2022. godinu koji iiznosi 2 milijarde 748 miliona evra, i ima povećanje od 8,7 odsto, Grdžaliju smatra da budžet ima više socijalni karakter nego razvojni. 

On je poručio je vreme da se ekonomija repolitizira, kao i da stručnjaci iz oblasti ekonomije treba da govore o ekonomiji, a ne političari.