Gramatnikovski: Zbog narušene bezbednosti i politike, Kosovo isključeno iz regionalne turističke ponude

Zapadni Blakan predstavlja spoj različitih kultura, vera, tradicija i istorije od koga bi se, ukoliko bi se zemlje udružile i potpuno integrisale, mogla kreirati jedinstvena turistička regionalna ponuda koja bi privukla brojne turiste iz čitavog sveta, uveren je dekan Fakulteta za turizam Univerziteta Skoplje Saško Gramatnikovski. Međutim, kako kaže, i pored pokušaja da se zemlje turistički povežu, političke nesuglasice i razlike, naročito ukoliko se ima u vidu situacija na Kosovu, „koče“ razvoj turizma u čitavom regionu.

Gramatnikovski je za Kosovo onlajn rekao da je upravo Sajam vina, gastronomije i turizma „Vinska vizija“ koji se održava u Beogradu primer kako treba da izgleda integrisani region – zajednički nastup, promocija i ponuda.

Napominje da strani turisti, pogotovu koji dolaze iz „daleka“, žele u jednoj turi da obiđu što više zemalja.

„Kada govorimo o ’Vinskoj viziji’ u Beogradu, ne govorimo samo o sajmu vina ili sajmu turizma. To je vizija kako ceo ovaj region treba da izgleda i kako ga treba predstaviti u svetu. Vizija integracije u društvo i integracije Balkana. Turizam ne poznaje granice, ne možete sprečiti nijednog turistu da poseti i obiđe određene destinacije. Mi smo veoma mali region i za sve turiste koji dolaze spolja, sa dalekog istoka, iz Malezije, Kine i Indonezije, niko od njih ne želi da dođe i poseti samo jedno mesto. Da pređemo tako dug put i da se zaustavimo samo u Beogradu, Prištini, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici, Skoplju, Tirani. Svi žele da vide što, za što manje vremena, i naravno po odgovarajućoj ceni“, rekao je Gramatnikovski.

Takve kružne ture, ističe, postoje, ali zemlje regiona nisu u potpunosti integrisane te ponuda nije na nivou koji turisti traže. 

Države i lideri trebalo bi malo duže da se bave svim ovom temom, kako bi zemlje pospešile saradnju i povezale turističke potencijale, poručuje profesor.

„Kružne ture postoje širom Balkana, u Hrvatskoj, Bosni, Albaniji, Makedoniji, Srbiji, pa čak i Grčkoj. Dolaze ljudi iz Turske i ljudi sa bliskog i dalekog istoka. Sve te kružne ture mogu pomoći razvoju samog društva, integraciji među narodima, religijama, državama. Oni takođe mogu pomoći u razvoju infrastrukture graničnih prelaza na putevima koji nas povezuju kao države. Cilj svega ovoga je da se region što više i što bolje integriše“, ukazuje Gramatnikovski.

Naglašava da je Kosovo isključeno iz zajedničke turističke ponude koja trenutno postoji na Zapadnom Balkanu s obzirom na to je zbog političke situacije ta teritorija okarakterisana kao nebezbedna.

Politička nestabilnost je, ocenjuje, najveći „inhibitor“ turizma uopšte. 

Hipotetički, zapaža, mogla bi se napraviti tura koja bi privukla brojne goste, a da podrazumeva obilazak ključnih turističkih centara u Albaniji, Srbiji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

„Svako želi kada dođe u posetu nekom mestu da oseti mir i blagostanje i da može bez straha da poseti i vidi određena mesta. Sveobuhvatne ture koje se mogu promovisati i doprineti da turisti za kraće vreme vide veći region, to su ture koje će trajati od 7 do 10 dana i podrazumevaće obilazak Beograda, Srbije, Skoplja, Ohrida, Tirane, Prištine, Prizrena, Podgorice. Ljudi će upoznati kulturu pojedinih naroda. Može se naći način da se podelimo po raznim osnovama, po verskim osnovama, pa čak i ko navija za koji klub, ali malo je stvari koje nas spajaju“, naveo je on.

Kako konstatuje budućnost čitavog regiona je spajanje.

Trebalo bi, dodaje, iskoristiti bogatstva svake pojedinačne zemlje, kulturu, istoriju, gostoprimstvo, tradiciju, i usmeriti ih ka privlačenju turista.

Na pitanje koja je glavna prepreka da bi se region integrisao u celosti i kreirala jedinstveno regionalno turističko tržište, Gramatnikovski ponavlja da je ključni izazov politička nestabilnost, pogotovu na Kosovu, koja, ističe, koči razvoj turizma u celom regionu. 

„Narodi ovog regiona treba da vide sebe u svetlu ne dezintegracije, već integracije, trebalo bi da se zbliže jer ćemo zajedno ponuditi više u određenom regionu. Pošto ljudi koji dolaze spolja ne žele da vide mikro sredine, oni će putovati šest, sedam, osam sati sa avionom da bi proveli šest do deset dana samo u Skoplju ili Ohridu ili bilo gde u regionu. Obilazeći određene turističke destinacije sa određenim finansijama i vremenom, normalno je da želite da dobijete najviše. To je isto kao kada odete u bioskop ili pozorište, na kraju predstave treba da se osećate ispunjeno. Za novac koji ste platili i vreme koje ste potrošili trebalo bi da budete zadovoljni. A to se ne može desiti ako se odvojimo na mikro destinacije“, pojašnjava Gramatnikovski.

Naglašava da bi region i sličnosti i razlike trebalo da okrene u svoju korist i ponudi turistima raznoliku i uzbudljivu „priču“.

Smatra da bi upravo kulturološke, verske, političke i istorijske razlike u regionu mogla da budu interesantna turistima. 

„Imamo mnogo zajedničkog kulturnog i istorijskog nasleđa i prirodnog nasleđa u celom regionu. Ali stvari koje nas razdvajaju su i stvari koje ovu destinaciju kao region čine mnogo interesantnijom. Videćete mnogo različitih stvari na veoma malom mestu, u jednom regionu, za kratko vreme. Druga je stvar kada se ide na homogenu turističku destinaciju gde postoji određena kultura i hrana, festivali. Kada posetite ovakav kraj, mali i drugačiji sa ukupnom turističkom ponudom, reč je o hrani, piću, kulturi, događajima, onda imate dobitnu kombinaciju“, zaključio je Gramatnikovski.