Grdžaljiu: Prognoza Svetske banke je optimistična, teško da će se ostvariti

Safet Grdžaljiu
Izvor: Kosovo Online

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu komentarišući izveštaj Svetske banke o kosovskoj ekonomiji, u kome se navodi da su očekivanja u ovoj godini rast od četiri odsto, u izjavi za Ekonomija onlajn rekao je da je tako nešto teško postići.

"Verujem da je najbolje što se dogodilo na Kosovu to što konačno imamo stabilne institucije i Vladu koja ima većinu u parlamentu. Drugo, podrazumeva se da je politička stabilnost od suštinskog značaja za ekonomski rast i sa tim u vezi verujem da će izazovi biti veliki, ali kada imamo političku stabilnost, oni se mogu prevazići. Ipak, u tom pogledu moramo biti realni zbog činjenice da je u prošlosti vrlo malo urađeno za podršku preduzećima i građanima Kosova", rekao je Grdžaljiu.

Kako je dodao, dok su se zemlje regiona takmičile izradom nacrta strategija i planova za podršku privatnom sektoru, na Kosovu je mnogo više pažnje posvećeno dnevno-političkim temama.

"Sve je politizovano, a kada se pandemija politizuje, predviđanja da će doći do ekonomskog rasta su isuviše utopijska. Sa tim u vezi, verujem da se treba ponašati shodno situaciji. Prvo se treba posvetiti borbi protiv kovida, vakcinaciji i obezbeđivanju vakcina, a zatim treba razmišljati i o ekonomskom oporavku. Zato i smatram da porast od 4 odsto u ovim trenutnim okolnostima je vrlo optimistična prognoza, i vrlo je teško ostvariva na Kosovu", rekao je Grdžaljiju.

Izveštaj Svetske banke predviđa i potpuni ekonomski oporavak Kosova 2022. godine, za šta Grdžaljiju, takođe, smatra da je neizvodljivo.

"Tačno je da međunarodne institucije mogu da izrađuju strategije i iznose različite izveštaje, ali ono što je Kosovu potrebno jeste da napravi skeniranje trenutne situacije. Zemlje regiona imaju primenjenih pet ili šest paketa za oporavak, a recimo prognoziraju da su im potrebne dve ili tri godine nakon završetka pandemije za ekonomski oporavak. To znači da će Kosovu biti potrebno dvostruko više vremena", rekao je Grdžaljiju.

Napominje i da je su tri faktora koji su imali negativan uticaj na saniranje posledica kovida i ubrzanje procesa oporavka.

"Prvi je bila politička nestabilnost, drugi, u samo jednoj kalendarskoj godini imali smo promenu Vlade i dva puta izlazak na birališta, a treći je nedostatak pravih mera za ekonomski oporavak. U martu 2020. godine paket za vanredne situacije i u oktobru ili novembru 2020. godine, takođe je donesen paket oporavka koji nije bio dovoljan. Za sanaciju i oporavak ekonomije trebalo bi mnogo više da se učini", zaključio je Grdžaljiju.