Grdžaljiu: Vlada Kosova ne prihvata ekonomsku krizu i ne pomaže građanima

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu rekao je da su zemlje regiona i Evrope preduzele mere za podršku građanima i privredi usled finansijske krize, dok Vlada Kosova ne prihvata da je Kosovo duboko u ekonomskoj krizi, prenosi Koha.

Grdžaljiu je naveo da je Kosovo ušlo u ekonomsku krizu, koja proizvodi negativne efekte u ekonomskim i socijalnim aspektima kosovskog društva. On je dodao da je vreme da kosovska vlada prihvati realnost.

„Bojim se da je jedna od najkritičnijih tačaka sa kojima se kosovska ekonomija suočava u ovoj gorkoj realnosti činjenica da se na neki način zanemaruje termin kriza i da se ne prihvata ta realnost. Kosovo je išlo iz krize u krizu, jer smo imali ekonomsku pandemiju i kada se svemu tome doda kriza izazvana ratom između Rusije i Ukrajine, to zaista još više povećava tenzije. Mnoge zemlje sveta su u panici, sama činjenica da smo na Kosovu za mesec maj imali stopu inflacije od 12,5 odsto je prva briga, kupovna moć evra na Kosovu je pala za skoro 50 odsto. Građani znaju da 100 evra koje su dobili ne vrede ni 60 evra. Ovo je velika zabrinutost i sama činjenica da mnoge zemlje u regionu analiziraju modalitete i metode kako da postupe prema preduzećima i građanima, na Kosovu se tako nešto ne dešava. To je zaista velika briga“, kaže on.

Grdžaljiu smatra da kosovska vlada ima stručnjake u toj oblasti, ali prema njegovim rečima, ne deluje kao da želi da se suoči sa krizom.

„Kosovo je ušlo u ekonomsku krizu koja će generisati negativne efekte u budućnosti, bilo ekonomski ili socijalno, ali i u drugim delovima kosovskog društva. Drugo, zakopavanje dijaloga sa javno-privatnim partnerstvom je najveća slabost koja je zahvatila kosovsko društvo. Bez suočavanja sa problemom nema rešenja. Problem se ne može rešiti ako čovek pokuša da ignoriše problem i ne prihvati ga kao realnost. S tim u vezi, smatram da bi vlast trebalo da bude opreznija“, istakao je on.

On je dodao da su svi pokazatelji ove krize zabrinjavajući, a kritikovao je i poslednju odluku Vlade Kosova da postavi granične cene goriva, jer prema njegovim rečima, ova akcija izvršne vlasti ne pomaže ni građanima ni privredi. Najveća pomoć bi bila kada bi ova vlada smanjila akcize i PDV na gorivo.

Stručnjak za ekonomiju Muhamet Spahiu kaže da bi smanjenje akcize na naftu uticalo na lakši život građana.

„Akciza se smatra porezom na luksuzne proizvode, a nafta više nije luksuz. Međutim, to je vrlo lako ukloniti jer nema nikakve pravne implikacije, to se radi samo odlukama vlade, dakle bez implikacija skupštine. Veoma je lak za primenu i normalno bi imao direktan i veoma brz efekat olakšavanja života građana i indirektnog povećanja kupovne moći“, naglasio je on.