Profit rudnika u Leposaviću veći od sva tri rudnika "Trepča-jug"

Flotacioni rudnik Kopaonik u Leposaviću tokom prošle godine ostvario je prihod od oko devet miliona evra od prodaje ekstrahovanog koncentrata olova i cinka. Ovaj iznos je veći od onoga koji su ostali rudnici "Trepča jug" zajedno ostvarili, piše Koha.

Prema izveštajima kompanije "Trepča jug", rudnici u Stantergu, Kišnici i Artani zajednički su ostvarili prodaju za 1,5 miliona evra manje od rudnika Kopanik u Leposaviću gde je u 2023. godini ostvaren prihod od devet miliona evra.

Rudar, koji radi u Stantergu, rekao je da rudnik koji radi na severu Kosova, naseljen uglavnom Srbima, izvozi više rude.

"Tamo je drugačije nego ovde, pa se i upravljanje radi drugačije. Lakši su za rad. U severnom delu vade više ruda, odnosno ovde se vade olovo i cink. Prodaja se vrši na slobodnom tržištu. Cink se redovno šalje u Bugarsku ili Poljsku preko graničnog prelaza u Merdaru", naglasio je on.

Službenici kosovske carine odbili su da kažu koliku količinu rude izvozi Flotacioni rudnik u Leposaviću, uz obrazloženje da su dužni da poštuju standarde poverljivosti i zaštite podataka.

"Time se zabranjuje da delimo detaljne informacije o količini izvezenih ruda za svaku kompaniju posebno, jer bi se takvim postupkom prekršila pravila zaštite podataka i poslovne tajne“, saopštila je Carina.

Direktor rudnika u Leposaviću Dejan Krstić odbio je da pruži informacije o radu rudnika.

Istraživač Instituta GAP Besart Cuja kaže da postoje različiti faktori koji utiču na povećanje prihoda u rudniku u Leposaviću.

"Ovde može uticati niz faktora, kao što su ulaganja u održavanje i rad fabrika za preradu rude, menadžment kao i drugi delovi poslovanja kompanije", naglasio je Cuja.

Direktor rudnika u Stantergu, Šikeri Sadiku objašnjava da manjak rudara uzrokuje i manju proizvodnju.

„U poslednje vreme proizvodimo identično, ali imamo manjak radne snage. Dakle, što je više radnika u rudniku da bismo mogli da povećamo proizvodnju, mi kao preduzeće moramo da radimo intenzivno“, najavio je Sadiku.

Bivši direktor kompanije "Trepča jug" Ferat Šalja, koji je poslanik PDK, rekao je da kosovske institucije nemaju pristup i kontrolu nad rudnikom na severu.

„Nikada se nisu potčinili delu onoga što je upravljanje kosovskim institucijama, njime su upravljale druge paralelne institucije i nastavljaju da se upravljaju ovako“, rekao je on.

Ni Vlada ni Ministarstvo privrede nisu odgovorili na pitanja Kohe o kontroli rudnika kojim upravljaju Srbi.

Međutim, direktor rudnika u Stantergu je najavio da komunikacija postoji.

„Imamo periodične sastanke i verujem da smo tu na pravom putu da sa njima održavamo kontakte, razmenjujemo i alate za rad, ali i ono što nam je potrebno“, rekao je Sadiku.

Vlada je 2016. godine promenila status tri glavne jedinice „Trepča jug“.

Ovim u okviru akcionarskog društva rade flotacioni rudnici u Stantergu, oni u Kišnici i Artani, kao i rudnici u Leposaviću, u kojima 80 odsto vlasništva pripada vladi, a 20 odsto radnicima.