Kosovo daleko od zelene tranzicije, skoro 90 odsto električne energije proizvodi se iz uglja

Institut GAP je u izveštaju upozorio da Kosovo zaostaje za energetskim ciljevima koje je samo postavilo, dok domaći izvoznici nisu dovoljno pripremljeni za nove troškove i pravila Evropske unije u vezi sa emisijama ugljenika, prenosi Albanijan post.

Kosovo je i dalje u velikoj meri zavisno od lignita i značajno zaostaje u prelasku na čistu energiju, dok se izvozne kompanije suočavaju s rizikom da na evropskom tržištu snose nove troškove, a da za to nisu adekvatno pripremljene.

To su neki od glavnih zaključaka izveštaja Instituta GAP, koji analizira energetsku tranziciju, uticaj Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika Evropske unije (CBAM), posledice po zapošljavanje i finansijske potrebe, prenosi Albanijan post.

Prema izveštaju, iako su kapaciteti iz obnovljivih izvora energije povećani poslednjih godina, Kosovo i dalje najveći deo električne energije proizvodi u termoelektranama na lignit.

Tokom 2025. godine termoelektrane „Kosovo A“ i „Kosovo B“ proizvele su oko 4.687 gigavat sati električne energije, odnosno 88,5 odsto ukupne domaće proizvodnje.

Obnovljivi izvori proizveli su oko 612 gigavat sati, što čini svega 11,5 odsto proizvodnje.

Zaostajanje je još očiglednije kada se trenutni rezultati uporede sa strateškim ciljevima.

Kosovo planira da do 2031. godine dostigne oko 1.600 megavata instaliranih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. Međutim, prema podacima za 2025. godinu, ukupni kapacitet iznosio je oko 330 megavata, uključujući i proizvođače-potrošače.

Takođe, cilj je da najmanje 35 odsto ukupne potrošnje električne energije do 2031. godine bude pokriveno iz obnovljivih izvora. Trenutno taj udeo iznosi svega oko osam odsto.

Kada je reč o skladištenju energije, strategija predviđa najmanje 170 megavata baterijskih kapaciteta, ali je taj projekat još u fazi realizacije. Istovremeno, uvođenje sistema određivanja cene emisije ugljenika praktično nije ostvarilo nikakav napredak.

Institut GAP ocenjuje da je Kosovo napravilo prve korake ka dekarbonizaciji kroz Energetsku strategiju 2022–2031, nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, Zakon o klimatskim promenama, aukcije za obnovljive izvore energije i programe energetske efikasnosti.

Međutim, najveći problem ostaje spora primena i nedovoljna koordinacija između institucija.

Projekti obnovljivih izvora energije suočavaju se sa dugotrajnim procedurama za izdavanje dozvola, ograničenim kapacitetima elektroenergetske mreže, nerešenim imovinsko-pravnim odnosima i podeljenim nadležnostima među institucijama. Prema procenama koje navodi GAP, čitav postupak – od početnog odobrenja do priključenja na mrežu – može trajati i do tri godine.

Kosovo je uspostavilo mehanizam „One-Stop Shop“ za investicije u obnovljive izvore energije, ali izveštaj ocenjuje da on uglavnom funkcioniše kao informativni i koordinacioni centar.

Ovaj mehanizam nema ovlašćenja da institucijama nameće rokove, donosi odluke ili izdaje dozvole, niti je do sada pokazao značajne rezultate u smanjenju administrativnih prepreka.

Pored energetike, novi izazov predstavlja i položaj kosovskih izvoznika.

Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) od 2026. godine u potpunosti se primenjuje na proizvode sa visokim emisijama ugljenika, uključujući gvožđe i čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električnu energiju i vodonik.

Prema izveštaju, Kosovo je tokom 2025. godine u Evropsku uniju izvezlo robu u vrednosti od oko 316 miliona evra. Od toga je oko 37,6 miliona evra, odnosno približno 12 odsto izvoza, obuhvaćeno pravilima CBAM-a.

Najveća izloženost koncentrisana je u dva sektora.

Gvožđe i čelik činili su 72,4 odsto kosovskog izvoza u EU koji podleže CBAM-u, u vrednosti od oko 27,2 miliona evra, dok je aluminijum učestvovao sa 26,9 odsto, odnosno sa više od 10,1 milion evra izvoza.

Jedan od najzabrinjavajućih nalaza izveštaja odnosi se na nedovoljnu pripremljenost kompanija.

Na osnovu razgovora sa izvoznicima, Institut GAP utvrdio je da mnoge kompanije imaju veoma ograničeno ili gotovo nikakvo znanje o zahtevima CBAM, obavezama izveštavanja i mogućim finansijskim troškovima.

Anketirane kompanije navele su da od  institucija nisu dobile sistematične informacije, obuke niti jasna uputstva o načinu obračuna emisija i ispunjavanju novih obaveza.

Neke od njih već su počele da ulažu u solarne panele, ali se, prema izveštaju, ta ulaganja uglavnom finansiraju sopstvenim sredstvima i više su motivisana željom da se smanje troškovi električne energije nego sprovođenjem koordinisane politike zelene tranzicije.

Zbog toga se Kosovo nalazi u još složenijoj situaciji, budući da trenutno nema domaći porez na emisije ugljenika niti sistem trgovine emisijama.