Ljimani: Kreditna zaduženja građana posledica ekonomske krize na Kosovu

Profesor ekonomije Musa Ljimani rekao je da su veliki krediti koje građani imaju u bankama posledica ekonomske krize sa kojom se Kosovo suočava, prenosi Ekonomija onlajn.

Ljimani je naglasio da su kamatne stope na Kosovu više nego u regionu i da banke određuju kamate po svojoj želji.

„Proizvodni i potrošački krediti daju se pod veoma visokim kamatama, što je zapravo jedan od elemenata koji usporava i privredni razvoj i potrošnju. Komercijalne banke određuju kamate po svojoj želji“, rekao je on.

Ljimani je dodao da je ekonomska situacija na Kosovu teška i da je više od 60 odsto građana suočeno sa obezbeđivanjem egzistencije.

„Privreda Kosova je u krizi, nedostaje joj proizvodnja, uvoz je izuzetno veliki. Cene proizvoda rastu iz dana u dan, dok plate i dalje stagniraju i još su na nivou iz 2011. godine, a da ne govorimo o minimalcu. Dakle, sa ovakvom situacijom, sa ovako visokim cenama artikala, posebno prehrambenih, ogromna većina stanovništva, preko 60 odsto ne može da se nosi sa ovom situacijom“, rekao je on.

Stručnjak za ekonomska pitanja Jakup Beljaka rekao je da su krediti koje građani uzimaju uglavnom potrošački i dodao da na Kosovu banke kontrolišu Vladu.

„Krediti koje su građani uzimali od banaka poslednjih godina uglavnom su bili potrošački ili stambeni. Centralna banka treba da smanji monetarne kamate, jer su previsoke. Svi mislimo da su banke pod kontrolom Vlade, ali u ovom slučaju se dešava suprotno, banke kontrolišu Vladu ”, rekao je on.

Beljaka je istakao i da veliki iznos kredita koje su građani uzeli pokazuje da se Kosovo suočava sa krizom.

„Građani uzimaju kredite za potrošnju, za izgradnju kuće i kupovinu stanova. Oni ne dobijaju kredite da ulažu u posao. Makroekonomske pokazatelje treba promeniti da bi imali naprednije javne politike, jer je u julu i avgustu veći rast novca nego ekonomski razvoj“, rekao je on.

Prema nedavnom izveštaju Centralne banke Kosova, građani duguju komercijalnim bankama 4,2 milijarde evra, dok je vrednost depozita dostigla 5 milijardi evra.