Plasman srpske robe na kosovsko tržište smanjen za 37 odsto

Količina srpskih proizvoda na tržištu Kosova prošle godine je smanjena za skoro 37 odsto u odnosu na 2017. godinu, pokazuju podaci kosovske carine, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Kako je saopšteno, vrednost uvoza srpske robe na Kosovo u 2017. godini iznosila je 450 miliona evra, ili 36,8 odsto više nego 2021. godine, kada je vrednost uvoza bila 305 miliona evra.

"Alko grupa", preduzeće koje uključuje nekoliko brendova proizvođača iz Srbije, poput "Pionira" čokolade i slatkiša i "Hisar" proizvoda od voća i povrća, potvrdilo je da je njihov izvoz na Kosovo pao, ali nisu naveli više detalja.

Privrednici i građani Prištine rekli su da se nakon primene 100 odsto poreza na srpske proizvode, a potom i mera reciprociteta, nisu vratili na srpsku robu.

Skoro dve decenije, do 2018. godine, Srbija je imala najveću količinu robe na tržištu Kosova, a većinu proizvoda činila je roba prehrambene i građevinske industrije.

Vlada Ramuša Haradinaja uvela je u novembru 2018. godine carinu od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i Bosne i Hercegovine kako bi doprieo, kako je rekao, jačanje lokalne proizvodnje, privrede i državnosti Kosova.

Posle više od godinu dana, porez je recipročno zamenila Vlada Kosova, koju je u to vreme vodio sadašnji premijer Aljbin Kurti, što je značilo da su prateća dokumenta srpskih proizvoda izdata u skladu sa zakonima Kosova, što je izazvalo reakcije i protivljenje Srbije.

Reciprocitet je uklonio Kurtijev tadašnji naslednik Avdulah Hoti nakon otprilike 50 dana.

Više od godinu i po dana porezi i reciprocitet doveli su do postepenog smanjenja prisustva srpskih proizvoda na kosovskom tržištu, kao i potražnje za njima.

Prema podacima Carine Kosova, vrednost uvoza iz Srbije - sa 450 miliona evra u 2017. godini, pala je na 389 miliona evra u 2018. godini, na 6 miliona u 2019, zatim porasla na 174 miliona u 2020. i 305 miliona u 2021. godini.

"Pre 2018. godine, pre poreza, kupovala sam i srpske proizvode, nisam gledala poreklo. Nakon uvođenja poreza i sada u 99 odsto slučajeva gledam poreklo proizvoda. Ako je iz države Srbije ne kupujem. Sada znam njihove proizvode i ne stavljam ih u korpu", rekla je Jasmina Hasangej iz Prištine.

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini kaže da je nedostatak srpskih proizvoda na kosovskom tržištu već izvesno vreme naveo građane i trgovce ka alternativnim izborima.

Dodaje da cena utiče i na kupce i na trgovce.

"Građani žele domaće proizvode, ali ipak, kada je u pitanju cena, zamenjuju ih za sve proizvode koji se nalaze u radnji i izlozima", kaže Šahini.

Podaci Kosovske agencije za statistiku (KAS) pokazuju da je od 2018. godine količina nemačkih proizvoda na tržištu Kosova povećana za 13 odsto, proizvoda iz Albanije i Severne Makedonije za oko 6 odsto i onih iz Hrvatske za 3 odsto.

Uprkos naporima za normalizaciju odnosa, u okviru pregovora uz posredovanje EU, Kosovo i Srbija nastavljaju da se suočavaju sa raznim trgovinskim barijerama.

Prošle godine vrednost izvoza Kosova u Srbiju, prema podacima KAS-a, iznosila je 42 miliona evra, 2020. godine 30 miliona evra, dok je 2019. godine iznosila 27 miliona evra. Ove vrednosti su mnogo niže od vrednosti srpskog izvoza na Kosovo tokom godina.