Projekat termoelektrane “Novo Kosovo” predmet rasprave NVO i nadležnih

Iako je projekat za termoelektranu „Novo Kosovo“ u završnoj fazi, kontroverze oko realizacije ili eventualnog raskida ugovora sa kompanijom „Contour Global“ koja bi trebalo da sprovede taj projekat traju, posebno u novoj političkoj konstelaciji snaga, piše RTK.

Izgradnji nove kosovske termoelektrane, zasnovane na dobijanju struje iz uglja, često su se protivile neke nevladine organizacije, a u međuvremenu, nakon preliminarnih rezultata parlamentarnih izbora 6. oktobra, na kojima je Samoopredeljenje dobilo najvećo broj glasova, pojačana je ideja da se taj projekat ne nastavi.

Pokret Samoopredeljenje, koji je bio opozicija, saopštio je da se protivi projektu, dok je Demokratski savez Kosova, kao stranka koja u pregovorima sa Samoopredeljenjem radi postizanja nove vladajuće koalicije, kaže da će izgraditi nove energetske kapacitete, koje ne bi uticale na povećanje cene energije.

Napominje se da je izgradnja termoelektrane „Novo Kosovo“ bila jedan od prioriteta odlazeće vlade Kosova, koju je vodio Ramuš Haradinaj.

Predstavnici civilnog društva smatraju da Kosovo ima dovoljno resursa za obezbeđivanje alternativne energije, te smatraju da bi nova elektrana mogla da podigne cenu električne energije, višu i od one uvozne.

Međutim vladini zvaničnici u odlasku rekli su da Kosovo ne može da zavisi od obnovljivih izvora energije, poput vetra, sunčeve svetlosti i hidropotencijala i da je Iz tog razloga, tadašnja vlada podržala realizaciju plana za izgradnju nove kosovske elektrane.

Predstavnici Instituta za razvojnu politiku INDP pozvali su novu vladu, koja će biti formirana nakon potvrđivanja izbornih rezultata, da donese odluku i raskine ugovor za izgradnju termoelektrane „Novo Kosovo “ i istovremeno preduzme mere da obezbedi izvore obnovljive energije.

Viši istraživač Instituta Dardan Abazi je, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, rekao da bi ugovor o izgradnji Nove kosovske elektrane trebalo raskinuti, a zatim razgovarati o alternativnim, potencijalnim izvorima, koje bi prema njegovim rečima trebalo da budu.

"Ne trebaju nam elektrane koje povećavaju cenu energije za tri puta, tu energiju možemo kupiti po mnogo nižoj cijeni, ali možemo je proizvesti i iz obnovljivih izvora energije", kaže Abazi.

Prema njegovim rečima, vremenski uslovi na Kosovu i sunčano vreme koje vlada tokom sezone obećavaju snabdevanje izvorima solarne energije.

„Mi kao organizacije civilnog društva insistiramo na projektima zasnovanim na solarnoj i vetroenergiji. Tada ćemo na integrisanom tržištu imati pristup proizvodnji celog regiona i ne zavisiti od štetnog sagorevanja uglja od strane termoelektrana ‘Kosovo A’ i ‘Kosovo B’”, rekao je Abazi.

Za proizvodnju električne energije na Kosovu je Kosovska energetska korporacija, a njen direktor Njazi Tači rekao je proizvodni kapacitet KEK-a iznosi 800 megavat sati električne energije.

Prema njegovim rečima, da bi se potrošačima omogućilo dovoljno energije potrebna je izgradnja novih energetskih kapaciteta.

Tači je rekao da pre svega treba obezbediti kapacitete za proizvodnju energije iz uglja, a zatim da se razmotri mogućnosti za alternativnu energiju.

„KEK ima samo oko 800 megavat sati proizvodnje električne energije, nema drugih opcija. Stoga je veoma neophodno pokrenuti nove proizvodne jedinice, poput izgradnje elektrane ‘Novo Kosovo’, kako bi se pokrio nedostatak proizvodnje KEK-a ili obezbedilo još 400 megavata “, rekao je Tači.

Tači je ukazao i da potrebe potrošača tokom zimske sezone dostižu i do 1.200 megavat sati električne energije.

Vlada Kosova potpisala je komercijalni sporazum sa američkom kompanijom “Contour Global” krajem 2017. za izgradnju nove elektrane od 500 megavata, koja će koštati 1,3 milijarde evra.

Planirano je da elektrana „Novo Kosovo“ počne sa izgradnjom ove godine, a da bude puštena u rad 2023. uz životni vek od 40 godina.

Procjenjuje se da Kosovo ima više od 10 milijardi tona lignita i kao takvo je peta po veličini u svetu po količini tog resursa, ali uprkos tome i dalje se suočava sa nestašicom struje, kaže se u tekstu.

S druge strane, Energetska strategija Kosova za period 2017-2026. godine kaže da obnovljivi izvori energije predstavljaju važan izvor energije koji je dostupan na Kosovu, sa potencijalom koji još nije u potpunosti iskorišćen.

Kao član Energetske zajednice, Kosovo je dužno da do 2020. godine postigne ciljeve u ispunjenju do 25 odsto potrošnje energije iz obnovljivih izvora, navodi se u tekstu.