Rafuna: Kosovo se suočava sa nedostatkom investicija

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kritikovao je vladu kosovskog premijera Aljbina Kurtija zbog nedostatka reformi fiskalne politike. Prema njegovim rečima, preduzeća nisu naišla na podršku izvršne vlasti, prenosi Koha.

Ističući da je njihov zahtev bio da se pronađu mogućnosti za povećanje javnog duga - kako bi bilo više investicija na Kosovu, Rafuna kaže da se dogodilo suprotno.

On ocenjuje da u periodu Kurtijeve vlade nije bilo promene u ambijentu poslovanja na Kosovu.

"Trebalo je da imamo mnogo konkretnije korake i akcije u smislu promene ambijenta poslovanja na Kosovu, počevši od fiskalne politike. U ovom četvorogodišnjem mandatu nismo videli nikakvu promenu, u smislu oslobađanja od bilo kakvog poreza, bilo indirektnog ili direktnog. Ovde su hitne potrebe za reformama", rekao je Rafuna.

Govoreći o potrebi povećanja javnog duga, on kaže da su Kosovu potrebni kapitalni projekti koji utiču na blagostanje građana.

"Naš zahtev je bio i da vidimo mogućnost povećanja javnog duga, jer su Kosovu neophodne investicije. Izveštaj pokazuje da se javni dug nije povećao, već se smanjio, i mi nemamo mogućnost da imamo nizak javni dug, moramo da ga povećamo da bismo dobili javni dug kao svaka druga zemlja, kao i svaka zemlja koja se razvija. Cilj nisu tekući troškovi, već kapitalne investicije. Novac nam treba za konkretne, razvojne projekte koji direktno utiču na podizanje društvenog blagostanja građana Republike Kosovo koji utiču na zapošljavanje“, kaže Rafuna.

Kako ističe, isplatom sredstava iz Plana rasta biće više koristiti Kosovo.

"Plan rasta će direktno uticati na kapitalne investicije, postoje veoma dobri kapitalni projekti, postoje projekti reforme javne uprave. Dobijanjem ovih sredstava očekuje se da će to direktno uticati na privredni rast, upravo zbog kapitalnih ulaganja koja su Planom rasta predviđena u konkretne kapitalne projekte. Kroz Plan rasta uključili smo se u pozitivan korak razvoja kao i sve druge zemlje u regionu. To je veoma dobra prilika, pored unutrašnjih reformi koje se sprovode, ovo daje mogućnost da se izvrše reforme za integraciju u zajedničko evropsko tržište. Primarni cilj plana rasta je regionalna integracija, da se nakon regionalne integracije integriše u jedinstveno tržište EU, koje je okvirno postavljeno na 2030. godinu“, podvlači Rafuna.

Rafuna je prokomentarisao i nedavnu odluku Vlade Kosova da ukine meru bezbednosti za srpsku robu.

"Ako to uzmemo u ukupnom uvozu od šest milijardi, finalnih proizvoda uvezenih iz Srbije je oko 180 miliona. Međutim, moramo imati u vidu da više od 75 odsto ove robe proizvode strane kompanije, iz prijateljskih zemalja koje su na razne načine pomogle razvoj Kosova, a prilikom uspostavljanja ove mere, tokom sastanaka koje sam imao sa mnogim ministrima zemalja EU, mnogi visoki zvaničnici zemalja EU su mi ukazali da je činjenica da se to izvozi iz Srbije, ali da robu proizvode naše kompanije koje se već dugo nalaze u Srbiji“, kaže Rafuna.