Rafuna: Proizvodi sa Kosova ne zaslužuju ovakav tretman, institucije stvaraju lošu sliku

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kritikovao je način na koji se na Kosovu tretiraju domaći proizvodi, navodeći da takva situacija šteti čitavom lancu koji obuhvata poljoprivrednike, prerađivače, proizvođače i potrošače, prenosi Dukađini.

Rafuna je zatražio od institucija da podrže domaću proizvodnju, ističući da je uvoz tokom godina značajno povećan, dok je izvoz ostao na približno istom nivou.

„Nepravedno je što se tako tretiraju naši proizvodi, kosovski proizvodi, jer je to čitav lanac koji obuhvata poljoprivrednika, prerađivača, proizvođača, ali i potrošača. Uvek smo tražili da se kosovski proizvodi podrže, jer i ovako imamo malo proizvoda koje proizvodimo na Kosovu, a uvoz nas je ugušio“, rekao je Rafuna.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna hitno je zatražio od Agencije za hranu i veterinu i Ministarstva poljoprivrede da ne preduzimaju mere koje bi, prema njegovim rečima, mogle da naruše imidž domaćih proizvoda i izazovu nesigurnost među potrošačima.

„Ne treba da preduzimaju mere koje narušavaju imidž ili stvaraju neistine, pa čak i paniku među potrošačima, zbog čega oni neće kupovati proizvode sa Kosova. Proizvodi sa Kosova proizvode se po najvišim standardima, najvišeg su kvaliteta i za njih sam lično svedok. Odgovorno tvrdim da mogu da budu konkurencija čak i proizvodima koji se proizvode već 100 godina, ne samo na regionalnom već i na evropskom tržištu“, rekao je on za Ekonomiju onlajn.

Rafuna je zatražio da domaći proizvodi budu subvencionisani i zaštićeni, kao i da se stvore mogućnosti za širenje tržišta.

„Zato naši proizvodi ne zaslužuju ovakav tretman. Tražimo da naši proizvodi budu subvencionisani i zaštićeni, ali i da se radi na pronalaženju većeg tržišta za njih. Oni su otvorili hiljade radnih mesta i predstavljaju veoma važan segment ekonomskog razvoja“, izjavio je Rafuna.

Rafuna je rekao da proizvođači mlečnih proizvoda trenutno imaju ograničene mogućnosti za izvoz, dok institucije treba da rade na otvaranju novih tržišta.

„Naši proizvodi, odnosno mlečni proizvodi, jedinu mogućnost plasmana imaju na regionalnom tržištu, i to samo u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. Nemaju mogućnost plasmana u Srbiju, niti u druge zemlje Evropske unije, upravo zbog nerada Agencije za veterinu i hranu, koja nije radila na tome da veterinarski sertifikat bude priznat“, rekao je on.