Reković: Srbija da preispita odluku o moratorijumu na korišćenje nuklearne energije

Vođa grupe istraživača Instituta "Vinča" u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja u Ženevi (Cern), prof. dr Vladimir Reković ocenjuje za Kosovo onlajn da bi Srbija trebalo da preispita odluku o moratorijumu na upotrebu nuklearne energije i da je ova tema nepotrebno stigmatizovana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom dvodnevne posete Francuskoj i susreta sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom razgovarao, između ostalog i o unapređenju energetskog sektora Srbije. 

Reković ističe da je veoma važno što je o ovoj temi predsednik Srbije razgovarao upravo sa francuskim predsednikom, zato što ta zemlja 80 odsto struje dobija koristeći nuklearnu energiju.

“Veoma je važno što je predsednik imao sastanak sa predsednikom Makronom iz prostog razloga što je nuklearna energija, odnosno eksploatacija nuklearne energije u Srbiji dugo vremena nepotrebno stigmatizovana”, kaže Reković.

Prema njegovim rečima, moratorijum na korišćenje ove vrsta energije donet je 1989. godine, nakon incidenta u nuklearki u Černobilu, ali su istraživanja, ali i tehnologije koje se danas koriste tehnološki daleko naprednije i bezbednije u odnosu na tada.

“Nakon incidenta u Černobilju istraživanja i razvoj tehnologija vezano za nuklearne elektrane nisu stale u drugim zemljama. Štaviše, jedan broj zemalja je nastavio sa izgradnjom nuklearnih centrala koje veoma uspešno funkcionišu i primer je i država Francuska u kojoj se skoro 80 odsto električne energije dobija iz nuklearnih centrala”, ističe Reković.

Upitan da li to znači da bi Srbija trebalo da preispita odluku o moratorijumu na nuklearnu energiju Reković je kategoričan da bi to trebalo uraditi zato što se danas koriste nuklearne centrale treće generacije.

“Tehnologija koja se koristila sedamdesetih godina je zastarela Postoje nova rešenja. Te nuklearne centralne iz prve generacije su već sve zatvorene. Sada je koriste centrale treće generacije. Već 20 godina Internacionalna agencija u Beču se bavi razvojem nove, četvrte generacije nuklearnih centrala koje upravo imaju zadatak da ovakve vrste havarija skoro u potpunosti eliminišu. Na tome rade i mnoge zemlje”, kaže Reković.

Upitan koliko bi Srbija na ovaj način bila izložena opasnosti od nuklearnog zagađenja, objašnjava da je problem u percepciji posmatranja upotrebe nuklearne energije.

“Mi se nalazimo sada 36 godina kasnije u odnosu na moratorijum koji je donešen. Puno stvari je drugačije. Mislim da je jedan od dobrih pokazatelja činjenica da sama Francuska najveći deo svoje energije crpi upravo iz nuklearne energije. Legitimno je pitati zašto neke druge zemlje to ne koriste, poput Nemačke koja je zatvorila jedan deo svojih nuklearnih centara. Nisu sve zemlje imale pristup jeftinom gasu. Svaka zemlja i zbog resursa i zbog svog položaja ima drugačije uslove i svaka od njih zaslužuje studije koje su specifične za tu situaciju u kojoj se nalaze”, kaže Reković.

Objašnjava da kada je reč o upotrebi nuklearne energije postoji čitav niz rešenja, a da se naučna istraživanja trenutno odvijaju u šest pravaca.

“Trenutno postoji šest različitih prihvaćenih pravaca u kojima se vrši istraživanje, a razlikuju se po tehnologijama hlađenja, ali za sve njih je specifično što su mnogo sigurnije nego što su to bile nuklearne elektrane u prošlosti. Neke od tih centrala su još  u fazi prototipa, neke od njih su već napravljene na komercijalnom nivou. To je slučaj sa nuklearnom centralom u Kini. Međutim i druge zemlje aktivno rade na razvoju novih tehnologija”, naglašava Reković.

Upitan da li je za Srbiju bolje da umesto nuklearnih centrala izgradi više hidroelektrana, Reković kaže da treba postaviti pitanje efikasnosti.

“Sigurno da su hidrocentrale nešto na čemu treba da se radi i kapacitet, odnosno resursi koje Srbija ima sigurno da treba da budu iskorišćeni na maksimumu. Ali, korišćenje nuklearnih centrala nije samo unapređeno iz aspekta sigurnosti i bezbednosti već i aspekta same efikasnosti iskorišćavanja goriva. Dakle, mnogo više električne struje možete dobiti iz iste količine goriva što u prevodu znači da i količina otpada koja ostaje je na mnogo nižem radioaktivnom nivou nego što je to bio slučaj ranije. Takođe, tehnilogije skladištenja su unapređenje da mi ne govorimo o istim stvarima kao 1989. godine”, zaključuje Reković.