Stanić: Plasman srpske robe na Kosovo raste uprkos svim ograničenjima Prištine

Razmena robe između Srbije i Kosova u 2025. porasla je za oko trećinu u odnosu na isti period 2024. godine, uprkos svim ograničenjima, saopštio je za Kosovo onlajn pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić.

„Kada pogledate podatke o razmeni sa teritorijom Kosova i Metohije u 2025. godini, dakle od januara do novembra, razmena je porasla za oko trećinu u odnosu na isti period 2024. godine. Naš plasman robe dole je porastao za 36 procenata, a doprema sa teritorije Kosova i Metohije je porasla za oko 10 odsto“, rekao je Stanić.

On je dodao da je ukupna razmena u tih 11 meseci iznosila 375 miliona evra, od čega je Srbija ostvarila 280 miliona evra suficit.

„Dakle, ubedljiva konkurencija srpske privrede na teritoriji Kosova i Metohije. Bez obzira na sva ta ograničenja, te necarinske barijere i to što postoji samo jedan funkcionalan administrativni prelaz za robni transport, opet je došlo do značajnog rasta. On bi bio i veći da nije bilo tih ograničenja koja se i dalje sprovode“, rekao je Stanić i podsetio da je poslednja blokada robe prouzrokovala oko 300 miliona evra gubitaka za kompanije iz Srbije.

Stanić ocenjuje da se pitanje protoka robe mora rešiti, kako zbog toga što to propisuje i Cefta sporazum o slobodnoj trgovini, tako i zbog napora Prištine da se dodatno integriše u evropski ekonomski prostor.

Komentarišući kapacitet prelaza Merdare, navodi da je on trenutno iskorišćen oko 50 odsto.

„Njegov kapacitet je otprilike negde na 50 procenata, jer su rađene određene donacije da se unapredi infrastruktura na tom administrativnom prelazu. I bez obzira na to, i dalje imamo kilometarske kolone na tom prelazu i pored mogućnosti da se on rastereti“, kaže Stanić.

Ukazuje da alternativa postoji.

„Na primer, roba iz jugozapadne Srbije mogla bi da ide na prelaze koji su u zapadnom delu Kosova i Metohije, a sada moraju da idu obilazno putevima da bi došli do Merdara. Samim tim povećava se trošak, a sa druge strane, tu je i kašnjenje. Ono što bi trebalo da prođe u roku od nekoliko sati, nekad se čeka i po ceo dan, pa i nekoliko dana. U tom smislu, sigurno da se na taj način pokušava sprečiti ono što je neminovno, a to je da Srbija značajno poveća svoju poziciju na tržištu Kosova i Metohije“, ističe Stanić.

Navodi da je nakon postavljanja skenera na prelazu Merdare u tehničkom smislu očekivano da se dinamika poveća, ali da se „postavlja pitanje volje“.

„Sa druge strane, imate mogućnosti da oni skrate radno vreme personala na tim prelazima. Na primer, nedeljom ne postoji mogućnost da prođete kroz taj carinski tretman, i praktično, ko nije uspeo da prođe do subote uveče, mora čekati do ponedeljka, dakle više od jednog dana. Opet, ako postoji određeni pritisak sa strane EU da se poveća funkcionalnost tog administrativnog prelaza i da se otvore za kamionski transport i drugi prelazi, to bi svakako povećalo promet, a samim tim i otpremu robe iz Srbije na Kosovo“, objašnjava Stanić.

On je izrazio nadu da će u 2026. biti otvoreni i drugi prelazi.

„Mi očekujemo, mi se nadamo, imajući u vidu da sarađujemo i sa privrednicima sa Kosova i Metohije u okviru komorskog investicijskog foruma. I zaista, to takođe čini štetu i za njihove kompanije, imajući u vidu da oni iz Srbije nabavljaju robu koja je cenovno konkurentnija i za njih prihvatljivija“, kazao je Stanić.

Dodao je da Srbija najviše na Kosovo izvozi žitarice, aluminijum, proizvode od aluminijuma, razne prehrambene proizvode, stočnu hranu...

„Dakle, to je sve nešto što iz Srbije dolazi i u tom cenovnom smislu doprinosi njihovim troškovima proizvodnje da budu niži nego kada bi ih nabavljali iz Albanije, Severne Makedonije i nekih drugih tržišta“, ukazuje Stanić.