Stručnjaci: Poskupljenje bankarskih usluga najviše pogađa penzionere i građane bez elektronskog bankarstva

Poskupljenje bankarskih usluga na Kosovu izazvalo je reakcije ekonomskih stručnjaka, koji upozoravaju da najveći teret novih naknada snose penzioneri i građani koji ne koriste elektronsko bankarstvo, prenosi Front onlajn. Naknade za uplate na šalterima pojedinih banaka dostigle su i do pet evra, dok su digitalne transakcije znatno jeftinije ili besplatne.

Bivši poslanik DPK Ferat Šalja kritikovao je vladu i nadležne institucije zbog nereagovanja na rast bankarskih naknada.

Prema njegovim rečima, situacija je posebno teška za korisnike socijalnih davanja, koji sve svoje uplate i usluge obavljaju preko bankarskog sistema.

„Situacija je teška, posebno za korisnike socijalnih šema, koji sve usluge obavljaju preko bankarskog sistema. Najveća anomalija je to što institucije, uključujući i samog premijera, s jedne strane dele po 100 evra građanima, dok s druge strane pet evra završava u bankarskom sistemu“, izjavio je Šalja.

Smatra da Centralna banka Kosova ima institucionalnu obavezu da prati i upravlja ovim politikama.

„CBK ima institucionalnu obavezu da upravlja ovim politikama ili da ih zaustavi, a to se ne dešava“, zaključio je Šalja.

S druge strane, predstavnik Privredne i industrijske komore Kuštrim Ahmeti izrazio je zabrinutost zbog kontinuiranog rasta cena bankarskih usluga na Kosovu.

„Kontinuirani rast cena bankarskih usluga traje već duže vreme. Od prošle godine banke su počele da povećavaju cene. Svoju zabrinutost izrazili smo i guverneru Centralne banke Kosova i zatražili da se donesu odluke koje bi sprečile ova poskupljenja“, rekao je Ahmeti.

On ocenjuje da se građani suočavaju sa dvostrukim finansijskim opterećenjem.

„S jedne strane rastu kamatne stope, a s druge cene usluga, a nemamo nikakvo objašnjenje zašto se to dešava“, zaključio je Ahmeti.

Za razliku od kritičara koji upozoravaju na rast bankarskih naknada, predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna smatra da situacija ne predstavlja veliki problem dok su digitalne usluge i dalje pristupačne.

„Ne vidimo to kao posebno zabrinjavajuće jer su usluge na bankomatima i druge digitalne usluge jeftinije. Banke su unutar svojih sistema regulisale troškove i rashode“, rekao je Rafuna.

Rafuna navodi da nema razloga za uzbunu sve dok ne poskupe elektronske i digitalne usluge.

„Dok te digitalne usluge ne poskupe, nema većeg problema“, rekao je Rafuna.

Ekonomista Ljuljzim Bećiri ocenio je za Front onlajn da povećanje bankarskih naknada dolazi u trenutku kada bankarski sektor na Kosovu beleži rekordne profite.

„Povećanje bankarskih naknada dolazi u vreme kada bankarski sektor na Kosovu ostvaruje rekordne profite. Samo tokom poslednje tri godine banke su ostvarile više od 520 miliona evra neto dobiti, što pokazuje da je reč o veoma profitabilnom sektoru“, izjavio je.

Bećiri smatra da su sadašnje naknade visoke u odnosu na životni standard građana.

„Naknada od pet evra za jednu uplatu na šalteru i 70 centi za jedno podizanje novca na bankomatu smatraju se visokim. Ti troškovi pojedinačno možda ne deluju veliki, ali kada se ponavljaju tokom meseca, predstavljaju dodatno opterećenje za porodični budžet“, istakao je Bećiri.

Naglasio je i da nemaju svi građani pristup elektronskim uslugama.

„Nemaju svi građani mogućnost da koriste elektronske usluge. Penzioneri, starije osobe i veliki broj građana i dalje zavise od bankarskih šaltera za obavljanje uplata. Nadzorne institucije trebalo bi da analiziraju da li su ove naknade opravdane i u skladu sa interesima potrošača“, rekao je Bećiri.

Prema podacima objavljenim u tromesečnim izveštajima samih banaka, prihodi pet najvećih banaka na Kosovu samo od provizija dostigli su 24,6 miliona evra u prvom kvartalu ove godine.