Upozorenje o poskupljenju struje: Povećanje od 20 odsto dodatno otežava život građanima

Od 1. aprila ove godine najavljeno je da bi cena električne energije na Kosovu mogla da poraste za oko 20 odsto. Međutim, do sada još nije doneta odluka o novim tarifama, izveštava Ekonomija onlajn. Stručnjaci upozoravaju da bi, u slučaju da se donese odluka o povećanju veće od 20 odsto, to imalo direktne posledice po građane i ekonomiju, ocenjujući to kao institucionalni neuspeh i kritikujući nedostatak konkretnih akcija od strane nadležnih vlasti.

Razlog je što Regulator za energetiku Kosova (RUE) još nije završio razmatranje zahteva Operatera za Snabdevanje Električnom Energijom (KESCO), Operatera Sistema, Transmisije i Tržišta (KOSTT) i Kompanije za Distribuciju Električne Energije na Kosovu (KEDS), koji su tražili povećanje veće od 20 odsto, prenosi Gazeta ekspres.

Poslanica DSK Janina Imeri izjavila je za Ekonomiju onlajn da bi posledice takvog povećanja bile direktne.

„Ako se to desi, jer još uvek nisu objavljeni ni izveštaji ni konsultacije, a kamoli konačna odluka. Ako dođe do povećanja od 20 odsto, to će imati direktne posledice, prvo na struju, ali i na druge proizvode koji neizbežno koriste energiju za svoju proizvodnju ili pružanje usluga. Naravno, ove godine imamo devet meseci kapitalnog remonta za ‘B1’ i doći će do povećanja uvoza. Iako to nije zvanično predviđeno, jer sam pogledala balans za 2026. koji još nije konačno objavljen, ipak će biti značajan uvoz“, dodala je Imeri.

Prema njenim rečima, povećanje cena električne energije predstavlja neuspeh, jer bi organizacija uvoza mogla da spreči takvo poskupljenje.

„Ne, ako dođe do povećanja cena električne energije, to je neuspeh, menadžerska nesposobnost u sektoru električne energije. Šta se moglo uraditi? Organizovati uvoz i uključiti državne instance, jer to nije isto kao slobodno tržište drugih proizvoda. Postoje primeri drugih država gde su državne vlasti intervenisale u uvoz gasa ili električne energije. Mogli smo organizovati uvoz i tako izbeći poskupljenje električne energije“, navela je.

Imeri je dodala da se ovim pitanjem ne bavi ni premijer ni ostatak ministarstva.

„Nikada, ni premijer ni ministarka nisu se bavili uvozom. Isto važi i za naftu – ministarka trgovine i industrije se ne bavi uvozom nafte, ne proverava zalihe, isto važi i za struju. Ako mislite da ovo nije nacionalno pitanje, velika je greška. Ovo je jedan od najvažnijih proizvoda za funkcionisanje naše ekonomije. U januaru i februaru evidentiran je uvoz. U januaru preko milion evra dnevno, u februaru manje. Ali to ne znači da će biti isto tokom cele godine. Sve zavisi od organizacije elektroenergetskog sistema od strane KEK-a. Svaki pad blokova dovodi do nepredviđenog uvoza“, dodala je Imeri.

Sa druge strane, bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju rekao je da na Kosovu još uvek nisu preduzete konkretne mere za smanjenje uvoza energije.

„Kosovo je država zavisna od uvoza, a uvoz električne energije zauzima najveće mesto u strukturi uvoza. Ovo se pogoršalo jer godinama govorimo o izgradnji novih proizvodnih kapaciteta (bilo na ugalj ili alternativnu energiju), ali to se ne dešava. Najnoviji podaci pokazuju da Evropa proizvodi preko 47% električne energije iz alternativnih izvora, dok u Kosovu još uvek samo pričamo i nema konkretnih koraka“, istakao je.

Gedžaliju je dodao da je zabrinjavajuće i povećanje inflacije, napominjući da se ne preduzimaju konkretne mere za ublažavanje negativnog efekta.

„Normalno je da se očekuje povećanje cena električne energije jer zavisimo od uvoza. Ali ono što je zabrinjavajuće je da ovo povećanje, zajedno sa inflacijom, nije praćeno konkretnim merama institucija za ublažavanje negativnog uticaja. Najavljeno povećanje od 20 odsto od aprila biće udar ne samo na standard građana, već i na domaće proizvođače i ekonomiju uopšte“, rekao je on.

Grdžaliju je dodao da bi u 2026. godini, zbog situacije na Bliskom istoku i u Ukrajini, moglo doći do stagnacije ekonomskog razvoja.

„To se dešava u vreme problema i ratova u Rusiji, Ukrajini i Persijskom zalivu. Situacija će biti zabrinjavajuća i 2026. godina može doneti stagnaciju ekonomskog razvoja, uz povećanje inflacije, uvoza i smanjenje izvoza. To je realnost Kosova, gde politika diktira prioritete, a ne ekonomski razvoj“, naglasio je.

On je istakao da bi povećanje cena električne energije dovelo do nefunkcionisanja firmi.

„U Kosovu je gubljenje vremena tražiti transparentnost. Ako se analiziraju podaci Agencije za registraciju preduzeća, možda formalno nema zatvaranja, ali postoji paraliza i nefunkcionisanje firmi. Mnoge firme sa preko 50 zaposlenih su podelile kompanije da ne uđu u kategoriju plaćanja visokih cena struje na slobodnom tržištu. Pored toga, rast kredita je blizu 80% BDP-a Kosova, a prekomerni overdrafti u komercijalnim bankama približno 700 miliona evra. Ovi parametri najbolje pokazuju težinu situacije u Kosovu. Sa ovim povećanjem cena, domaći proizvodi ‘Made in Kosova’ neće moći da budu konkurentni, ni na evropskom, ni na regionalnom tržištu“, dodao je Grdžaliju.