Uvođenje taksi, gubitak za sve

Pre nešto više od godinu dana Kosovo je uvelo takse od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine i time faktički onemogućilo isporuke proizvoda proizvedenih u Srbiji, a direktan efekat te mere, prema rečima srpskog ministra trgovine Rasima Ljajića, je smanjenje isporuka robe na Kosovo koja je bila u vrednosti od 395,7 miliona evra u 12 meseci koji su prethodili uvođenju tih taksi, piše list Danas.

Prema podacima Privredne komore Srbije u periodu od januara do septembra 2019. godine u odnosu na isti period prošle godine iz Srbije je put Kosova otišlo robe vredne 62,8 miliona evra Ili za 81,7 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, a u suprotnom smeru pristiglo je robe vredne 17,4 miliona evra što je takođe smanjenje i to od 10 odsto u odnosu na prvih devet meseci 2018 godine.

Ministar Ljajić precizira da je u prethodnih godinu dana na Kosovo isporučena struja vredna 10,5 miliona evra.

„Prema našim procenama velike kompanije su pronašle put do tržišta Kosova, recimo Koka-Kola šalje robu iz fabrike u Bugarskoj. Proizvođači pšenice i kukuruza našli su druga tržišta za robu, ali najteže je proizvođačima brašna, jer je 17 odsto izvoza ili osam miliona evra išlo na Kosovo i oni nisu našli alternativna tržišta za svoju robu. Naša procena je da je od oko 400 miliona evra, 100 miliona evra robe našlo put ka drugim tržištima, a 300 miliona nije“, objašnjava Ljajić za Danas, uz napomenu da je negativan uticaj na BDP od 0,5 do 0,65 procentnih poena.

Prema proceni Ministarstva trgovine da nije bilo taksi BDP Srbije bi ove godine umesto 3,6 odsto, porastao na 4,1 do 4,25 odsto.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku u oktobru ove godine deficit je na Kosovu za 12 miliona evra (4,5 odsto) veći nego u oktobru prošle godine (pre taksi) uz pad izvoza za 15,6 odsto i rast uvoza za dva odsto.

GAP, prištinski tink-tenk je utvrdio, a MMF potvrdio, da posle taksi trgovinski deficit raste, a proizvodnja se ne povećava dok maloprodajne cene na Kosovu rastu.

„Podaci ukazuju da je saradnja srpskih i kosovskih kompanija kosovskoj privredi omogućila industrijalizaciju koja se bazira na kupovini repromaterijala mašina i tehnologije iz centralne Srbije. Stoga se može zaključiti da uvedene takse pored štete koju trpe privrednici u Srbiji, štete i kosovskim firmama koje se bave proizvodnom delatnošću. U nedostatku zamenskih proizvoda proizvođači na Kosovu su povećali maloprodajne cene po uvođenju taksi. Samo cene hrane su povećane za 5,3 odsto“, navodi se u komentaru Privredne komore Srbije.

Možda najveću štetu je pretrpela CEFTA - zona, slobodne trgovine zemalja na Zapadnom Balkanu koje bi trebalo da preko tog sporazuma „vežbaju“ za tržište Evropske unije, navodi se u tekstu i dodaje da ni pritisci EU i SAD, makar formalni, nisu dali nikakvog efekta, s obzirom da je prištinskim vlastima politički sukob daleko važniji od ekonomske logike ili dobrobiti sopstvenog stanovništva.