Visoke cene i niske plate otežavaju život na Kosovu

Visoke cene, koje i dalje rastu, sve više otežavaju život na Kosovu, opterećujući građane gotovo nepodnošljivim teretom. Niske plate i penzije ne mogu da pokriju ni najjednostavnije troškove, zbog čega mnogi nisu u mogućnosti da zadovolje ni osnovne potrebe i zdravu ishranu, piše Kosova pres.

Ekipa Kosova presa obišla je jednu od pijaca u Prištini, kao i nekoliko prestoničkih pijaca, i primetila da su pored visoke cene za kilogram paprike, koja je preko 4 evra, poskupljenja zabeležena i kod ostalih proizvoda od povrća.

Građanin Aziz Kastrati kaže da zbog niskih plata ne može da se zdravo hrani, a žali se na visoke cene u odnosu na standard u zemlji.

„Cene su previsoke, plate male, posebno za penzionere. Sa 200 ili 120 evra ne možete ništa da dobijete. Međutim, ne možemo ništa da uradimo, ovde su lider i sve vlade to uradile ovako. Uopšte ne razmišljaju o sirotinji. Paprike su tri evra, ko ima nek kupuje šta hoće. Zbog visokih cena i malih plata, ne možemo ni da jedemo kako treba“, kaže Kastrati.

I Sejdi Makoli kaže da zbog loših uslova jedva uspeva da obezbedi hranu.

„Cene su kao što su, ništa se ne menja. Cene su visoke, plate ništa, trudimo se sa kolicama da zaradimo nešto... Šta da radimo, nemamo novca za povrće, penzije su slabe, ništa nemamo“, kaže Makoli.

U međuvremenu, Eljmi Dervišaj kaže da je još teže penzionerima koji imaju niska primanja. Čak kaže da za kilogram paprike treba da plati oko četiri i po evra, što je, kako ističe, visoka cena.

„Cene su veoma visoke, izuzetno visoke za naš standard. Ne može da se poredi sa Nemačkom. Čak su tamo cene bile niže nego kod nas... četiri i po evra, pet, paprike su bile po četiri i po evra na pijaci i u prodavnici... To je mnogo, posebno za penzionere, to je prava katastrofa. Sa malo novca moraš da biraš, da li da kupiš lekove, da platiš struju ili da jedeš, veoma im je teško“, kaže Dervišaj.

S druge strane, ekonomista Ismet Mulaj ovu pojavu vidi kao posledicu izostanka duboke strukturne reforme, posebno u fiskalnoj politici i subvencijama za poljoprivredu.

On kaže da ni antimonopolski organ, ni Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine nemaju efikasan plan da prate poskupljenja ili zloupotrebe na tržištu, za koje kaže da štete građanima.

„Poslednjih godina nije bilo strukturnih ekonomskih reformi, posebno u fiskalnoj politici. Čini se da subvencije i grantovi dodeljeni poljoprivredi nisu imali željeni efekat na povećanje proizvodnih kapaciteta na Kosovu. Pošto se većina proizvoda uvozi, cene su, naravno, podložne uvoznim politikama. Međutim, izgleda da i druge nadzorne institucije ne uspevaju da nadgledaju zakonitost tržišta. Ni Komisija za zaštitu konkurencije ni Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (MINT) nemaju efikasan plan za praćenje rasta cena ili zloupotrebe na tržištu“, objašnjava Mulaj.

A ta poskupljenja su ogromna. Posebno ako govorimo o paprici, proizvodu koji se široko uzgaja na Kosovu, a koji je pre tri godine, na primer, u ovo vreme koštao manje od dva evra, dok je danas više od pet evra.

„Proizvodni kapaciteti moraju da se povećaju. Danas Ministarstvo poljoprivrede izdvaja velike iznose za različite poljoprivrednike, ali osim brojki koje vlada iznosi – a reč je o milionskim sumama za povećanje kapaciteta – rezultati deluju kao da su nula... A prisutna je i zloupotreba cena“, kaže Mulaj.

Ukupni harmonizovani indeks potrošačkih cena viši je u proseku za 1,7 odsto u februaru 2025. godine u poređenju sa februarom 2024. godine. Mesečna inflacija u februaru 2025. iznosila je 0,4 odsto.

U međuvremenu, prema podacima Kosovske agencije za statistiku, potrošačke cene su porasle za 1,7 odsto godišnje i 0,4 odsto mesečno za februar ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Ovo se uglavnom objašnjava povećanjem potrošačkih cena u ovom periodu u sledećim COICOP grupama i podgrupama: kafa, čaj i kakao (14,9%), ulja i masti (9,8%), ostale usluge povezane sa ličnom transportnom opremom (7,6%), novine, knjige i kancelarijski materijal (6,2%), meso (5,6%), mineralna voda, bezalkoholna pića, voćni i povrtni sokovi (5,5%), finansijske usluge (5,2%), mleko, sir i jaja (4,6%), alkoholna pića (4,1%), odeća (3,6%), roba i usluge za uobičajeno održavanje domaćinstva (3,5%), lična nega (3,3%), hotelske usluge (3,2%), duvan (2,9%), stakleni proizvodi, escajg i kuhinjski pribor (2,8%), kućni aparati (2,5%), povrće (2,4%), hleb i žitarice (1,8%), hitna medicinska pomoć (1,8%), šećer, džem, med, čokolada i slatkiši (1,6%) i voće (1,4%). Kombinovani uticaj ovih podgrupa na HICP iznosi 2,4 odsto, piše Kosova pres.