Za oporavak kosovske privrede posle koronavirusa potrebna pomoć komercijalnih banaka

Mnogo preduzeća na Kosovu pretrpelo je velike gubitke zbog hitnih mera za sprečavanje koronavirusa, a da bi se oporavila od pandemije i posledica koje je donela, potrebna su im finansijska sredstva gde bi veliku ulogu trebalo da odigraju komercijalne banke, prenosi Kljan Kosova i dodaje da treba imati u vidu da je pristup tom novcu uvek bio težak.

Predstavnici preduzeća, komora i drugih institucija koja se bave privredom i finansijskim sektorom ističu da komercijalne banke na Kosovu mogu da igraju važnu ulogu u vanrednoj situaciji.

Izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će uloga komercijalnih banaka biti veća nakon što započne faza oporavka, kada će potrebe za novim ulaganjima preduzeća biti veće.

Međutim, dodaje Zeka, čak i u slučaju kada se od banaka traže krediti, potrebna je pomoć Vlade Kosova.

„Da bismo umanjili potencijalni rizik koji komercijalne banke i Američka privredna komora mogu da preuzmu, zatražili smo od institucija da intervenišu i subvencionišu, ili pokriju deo bankarskih kamata, kako bi se olakšao pristup finansijama za preduzeća kojima su potrebne nove investicije nakon pandemije izazvane virusom kovid - 19", naveo je.

Prema njegovim rečima komercijalne banke, kako bi pomogle preduzećima, mogu olakšati kreditne kriterijume i omogućiti i niže kamatne stope.

Podseća se da je prosečna kamatna stopa na kredite u deset komercijalnih banaka na Kosovu, prema podacima Centralne banke Kosova,oko 6,4 odsto.

Izvršni direktor Kosovskog udruženja banaka Petrit Baljija, rekao je za Radio Slobodna Evropa da banke imaju dovoljno kapitala, dobru likvidnost i da mogu da daju pozajmice privredi.

Međutim, dodao je da je za pomoć komercijalnim bankama u poslovanju potrebno ojačati Fond za osiguranje kreditnih garancija.

„Smatramo da bismo trebali imati i vladin program subvencionisanja kamatnih stopa kako bi banke mogle iskoristiti svoju likvidnost, ali uz podršku državnih mehanizama kako bi im omogućili primerenije kredite, bolje stope i povoljnije uslove za preduzeća, posebno za one kompanije i industrije koje je najviše pogodila pandemija", dodao je on.

Ističe se da je kosovska vlada u fiskalnom paketu za vanredne situacije, koji iznosi oko 180 miliona evra, izdvojila oko pet miliona evra za te garancije,a portparol CBK Kuštrim Ahmeti,kaže da bi mere ekonomskog oporavka trebalo da uključe podršku likvidnosti olakšavanjem pristupa finansijama i ublažavanjem kriterijuma za povećanje zajma bankarskom sektoru garantovanjem kredita iz Fond za garanciju kredita Kosova.

Fond za garanciju kredita, prema CBK-u, trebalo bi da se poveća jer sadašnji iznos ne može da zadovolji trenutne potrebe preduzeća.

Generani direktor Fonda Besnik Beriša u virtuelnoj diskusiji koju je organizovala Američka privredna komora rekao je da je Kosovski kreditni garantni fond funkcionalan i da je nedavno njegov garantni kapital povećan za 6,5 miliona evra za agrobiznis.

Sa druge strane izjavio je da možda komercijalne banke mogu oklevati oko davanja kredita za preduzeća.

"Jednom kada se situacija počne normalizovati, preduzeća će imati potrebe za finansiranjem, jer će im trebati kredit za osveženje kapitala, ali naš je utisak da zbog povećanog rizika i neizvesnosti na tržištu, može doći do oklevanja iz bankarskog sektora oko davanja tih kredita", rekao je Beriša.