Zusi: Ekspanzija srpske robe i na Kosovu i u Albaniji

Bivši zamenik ministra poljoprivrede Albanije Aljban Zusi izjavio je da srpska roba beleži ekspanziju na tržištima Kosova i Albanije, a da uzroke treba tražiti u pada leka u odnosu na evro, ali i u carinama koje ne pogoduju malim i srednjim preduzećima. Ističe i da povećana ekonomska razmena treba da bude most za omekšavanje političkih odnosa.

„Fenomen prošlogodišnjeg pada albanskog izvoza na Kosovo i slabljenja pozicije albanskih proizvoda posledica je pada leka u odnosu na evro na šta je upozoravano poslednje dve godine. Albanska roba: hrana i poljoprivredni proizvodi su logično postali manje konkurentni jer su poskupeli za 20 do 30 odsto. U Albaniji se proizvodnja i proizvodi plaćaju u domaćoj valuti, dok se na Kosovu koristi evro i time smo automatski izgubili konkurentnost i na ovom i na drugim evropskim tržištima“, kazao je Zusi za Kosovo onlajn.

Rezultat je, precizira, ekspanzija srpske robe.

„To se nije desilo samo na Kosovu, jer su srpski proizvodi poslednjih godina zavladali i u Albaniji, i to iz istog razloga, jer su koštali 20 do 30 odsto jeftinije nego pre dve godine. Moram da istaknem da Srbija ima veoma stabilizovan odnos svoje valute prema evru i zato su njihovi proizvodi konkurentni. Ovo je svojevrsna ekspanzija srpske proizvodnje u dve zemlje u kojima se najviše govori albanski, u Albaniji i na Kosovu, i to zbog gubitka konkurentnosti naših proizvoda, a ne zato što su srpski proizvodi imali neku drugu prednost. Mi smo ti koji više nismo konkurentni na tržištu“, smatra Zusi.

Kao drugi veliki problem ističe carinske dadžbine koje ne odgovaraju malim i srednjim preduzećima.

„Generalno, Srbija posluje u velikim količinama i zainteresovana je za to, a u uslovima kada je promet robe veći od desetine hiljada evra i carinski troškovi su relativno mali. Zbog ekonomske strukture poslovanja u Albaniji i na Kosovu, gde uglavnom dominiraju srednja i mala preduzeća, trgovinske razmene su niže monetarne vrednosti, a troškovi ovih transakcija na carini su visoki“, kaže Zusi.

Objašnjava da 300 ili 400 evra carine ne predstavlju opterećenje ukoliko izvezete robe u vrednosti od 50.000 evra, ali se to oseti kada je izvoz oko 5.000 evra.

„Ovo i dalje predstavlja veliku prepreku za 70 ili 80 procenata preduzeća i na Kosovu i u Albaniji, jer je većina preduzeća u ove dve zemlje mala ili srednja. Čak i ako pogledate statističke podatke, postoji veoma velika distorzija na grafikonu koji prikazuje kompanije koje trguju od Albanije do Kosova. Postoji veoma intenzivna trgovina između velikih preduzeća dve zemlje, ali trgovina između malih i srednjih preduzeća ide ka izumiranju”, naglašava Zusi.

Uveren je da ekonomske veze doprinose i omekšavanju političkih odnosa između država i da očekuje da će do toga doći.

Ipak, upozorava da Kosovo i Srbija imaju „specifičan odnos sa etnonacionalnom težinom na obe strane“.

„Postoji mogućnost da ekonomska razmena možda neće imati uticaj koji bi inače trebalo da ima na političke odnose. Postoji još jedan rizik, da će ovo intenziviranje uglavnom unipolarnih ekonomskih odnosa, jer Srbija najviše izvozi na Kosovo, uticati na nacionalni ponos Kosovara i povećati neku vrstu ’nacionalne agresivnosti’ kod Srba. Povećana ekonomska razmena treba da bude most za veću političku komunikaciju. Zaista se nadam da će se ovo drugo dogoditi“, zaključuje Zusi.