Ekonomisti: Kosovska vlada trebalo bi da pronađe druge modalitete za ekonomski oporavak

Stručnjaci za ekonomska pitanja Visar Vokri, Safet Grdžaliu i direktor Privredne komore Skender Krasnići jednoglasni su u stavu da je za ekonomski oporavak od posledica izazvanih pandemijom koronavirusa potrebno naći druge alternative, jer kako kažu, rešenje za povlačenje štednje iz penzijskog fonda nije dugoročno održivo, prenosi RTK.

Vlada Kosova usvojila je Nacrt zakona o ekonomskom oporavku koji je u okvir tog predloga inkorporirao izmene kosovskog Zakona o penzijskim fondovima.

Ekonomista Visar Vokri za list "Epoka ere" je rekao da kada postoji pad potražnje, takve intervencije mogu podstaći potrošnju, ali pošto način trošenja tih sredstava ne može biti prejudiciran, verovatno je da ta sredstva neće doprineti ekonomskom  oporavaku.

„Kroz zakonske izmene vlada pruža mogućnost da građani Kosova mogu da povuku 10 odsto svoje penzijske štednje pre penzije. Ova akcija ima za cilj da poveća ukupnu potražnju uvođenjem oko 200 miliona evra iz penzijskog fonda. U kriznim vremenima, kada potražnja opada, takve intervencije su dobrodošle, međutim, bojim se da bi efekat bio zanemariv”, kaže Vokri.

Navodi i da ako je svrha ove akcije pokretanje kosovske ekonomije, takva mera bi morala da prethodi nizu drugih, uglavnom na strani ponude, koje bi podstakle potrošnju domaće proizvodnje.

Vokri dodaje i da što se tiče mogućnosti postavljanja "opasnog presedana" za povlačenje sredstava, onda “se nada da će buduće vlade biti odgovorne i neće koristiti taj presedan kao priliku da namami investitore”.

"Zakonske promene predviđene ovim Nacrtom zakona su privremene i kao takve treba da budu isključivo  u funkciji ekonomskog oporavka”, navodi Vokri.

I predsednik kosovske Privredne komore Skender Krasnići skeptičan je u vezi sa povlačenjem sredstava iz Penzijskog fonda.

"Kao Privredna komora, ovu priliku ne vidimo kao dugoročno rešenje, kako za preduzeća, tako i za građane, jer će iznos biti mali (od 250 do 400 evra) i to nije rešenje koje će im mnogo pomoći. Vlada treba da obezbedi podršku građanima i preduzećima i da povećaju fond za garantovanje kredita”, kaže Krasnići.

Dodaje i da je ta podrška izostala.

 “Rebalans budžeta još nije usvojen i imamo hitan paket ekonomskih mera koji izuzetno kasni u implementaciji. Vlada bi trebalo da hitno preduzme mere za podršku radnicima, posebno onima koji su izgubili posao, a ne da se bavi igrama povlačenja sredstava iz penzijskodg fonda. Takve mere mogu imati posledice na duži rok", rekao je Krasniki.

Generalni sekretar Investicionog foruma privrednih komora Zapadnog Balkana Safet Grdžaliu apelovao je na kosovske institucije da pronađu druge modalitete za ekonomski oporavak.

"To je presedan koji će ugroziti Kosovo na kome već nema vladavine zakona. Stoga se bojim da će se, ukoliko dođe do promene zakona, povučeni novac koristiti za godišnji odmor i isplate bez čekova, a ne za ekonomsku stabilnost “, rekao je Grdžaliu.