Saljihu: Opštine pred funkcionalnim bankrotom, vlada ignoriše probleme
Analitičar Instituta GAP Bekim Saljihu rekao je da se opštine na Kosovu suočavaju sa stvarnim problemima koji prete njihovim funkcionalnim bankrotom.
On ocenjuje da većina finansijskih problema opština nije nastala tokom vlasti Aljbina Kurtija, već da su nasleđeni od prethodnih vlada.
„Devedeset pet odsto problema sa kojima se opštine trenutno suočavaju jesu problemi koje su izazvale vlade, ne nužno ova vlada“, kaže Saljihu.
Međutim, prema njegovim rečima, Kurtijeva vlada snosi odgovornost jer nije rešavala te probleme, prenosi Ekonomija onlajn.
„Vlada Aljbina Kurtija odgovorna je za određenu vrstu nezainteresovanosti, zanemarivanja i ignorisanja potreba i zabrinutosti opština“, ističe on.
Jedan od glavnih problema koji opterećuju opštine, prema njegovim rečima, jesu obaveze koje proizlaze iz kolektivnih ugovora u oblasti obrazovanja i zdravstva. Kolektivni ugovori predstavljaju sporazume između poslodavaca i sindikata zaposlenih kojima se utvrđuju uslovi rada i prava zaposlenih, a obično obuhvataju naknade za putne troškove, ishranu, stručno usavršavanje, jubilarne nagrade i druge beneficije.
Saljihu rekao da su te ugovore zaključivale institucije na centralnom nivou, dok su finansijske obaveze na kraju prenete na opštine koje upravljaju preduniverzitetskim obrazovanjem i primarnom zdravstvenom zaštitom.
„Više od 300 miliona evra isplaćeno je po osnovu različitih obaveza, ne samo kolektivnih ugovora, već i drugih odluka i zakona koje je donosio centralni nivo“, rekao je on.
Iako opštine na čijem su čelu predstavnici Pokreta Samoopredeljenje nisu podržale poslednji protest, Saljihu kaže da su finansijski i funkcionalni problemi isti u svim opštinama.
„Nije reč o tome da se sa ovim problemima suočavaju samo opštine kojima upravlja Demokratski savez Kosova ili samo one koje vodi Demokratska partija Kosova, već se sa njima suočavaju sve opštine“, naglasio je on.
Finansijski sukob mogao bi da ima i direktne posledice po građane, jer bi sredstva povučena za izmirenje sudskih obaveza mogla biti uzeta od opštinskih projekata. Saljihu navodi primer godišnjeg budžeta jedne opštine, u kojem nisu predviđene finansijske obaveze koje proističu iz kolektivnih ugovora, zbog čega se sredstva za njihovo izmirenje naknadno uzimaju iz drugih budžetskih kategorija.
„Sav novac koji je uzet putem suda ili izvršitelja radi izmirenja finansijskih obaveza koje proizlaze iz kolektivnih ugovora uzet je od opštinskih projekata“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, postoje čak i slučajevi kada Trezor interveniše kako bi obezbedio ta sredstva iz kapitalnih projekata koji su već u toku. Dodaje da opštine mogu da nastave da pružaju osnovne usluge, ali da bi mogle da se suoče sa sve većim poteškoćama u realizaciji kapitalnih projekata.
Kako navodi, rešavanje problema između opština i izvršne vlasti nije nemoguće, ali zahteva političku volju.
„Postoji nepoverenje, postoji nedostatak komunikacije“, rekao je on dodajući da je Vlada, prema njegovim rečima, u pojedinim slučajevima pokušavala da „maltretira“ opštine zakonskim izmenama koje utiču na sopstvene prihode i opštinsku imovinu.
0 komentara