Odbijen zahtev Dritona Ljajćia za ocenu ustavnosti postupka saslušanja

Specijalno veće suda u Hagu odbilo je zahtev šefa vladine Kancelarije za pravnu zaštitu optuženih od Specijalnog suda Dritona Ljajćia za ocenu ustavnosti postupka saslušanja pred Specijalnim tužilaštvom u Hagu, prenosi Gazeta Ekspres.

Specijalno tužilaštvo u Hagu istražuje zločine koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova u periodu između januara 1998. i decembra 2000. godine.

Radio Slobodna Evropa je 15. novembra, 2019. godine objavila da Specijalno tužilaštvo u Hagu istražuje ulogu vladine Kancelarije za pravnu zaštitu i direktora te kancelarije Dritona Ljajćia .

Istraga se vodi zbog mogućih opstrukcija pravde i kršenja normi Krivičnog zakona Kosova koje se odnose na opstrukciju dokaza i zvaničnih postupaka, kao i zastrašivanja tokom postupka.

Ljajći je saslušan u Hagu 17. oktobra, branio se ćutanjem, jer nije bio obavešten o kojim konkretnim delima se radi i na osnovu kojih dokaza je osumnjičen da je počinio krivično delo, dok mu konkretne  opužbe nisu predstavljene ni tokom saslušanja.

Pošto tužilac nije otkrio dokaze koji bi, kako je navedeno u zahtevu, pomogli advokatima da pravilno savetuju svog klijenta, Ljajći je tokom razgovora odlučio da se brani ćutanjem.

U zahtevu za ispitivanje ustavnosti postupka saslušanja takođe se navodi da je tužilac tokom razgovora „nekoliko puta zaredom i nekorektno pitao Ljajćia da li njegovo odbijanje da odgovori na pitanja dolazi od njegovog prava na uzdržavanje od samo-inkriminisanja”.

Advokat je dodao da su pravo na ćutanje i pravo na uzdržavanje od samooptuživanja odvojena prava i tvrdio da  razgovor sa tužiocem ne može biti prihvatljiv u postupku podizanja optužnice.

Zbog čega je u zahtevu insistirao da se Ljajćievo saslušanje od 17. oktobra, smatra nezakonitim i nedopustivim.

Međutim, Specijalno veće Ustavnog suda u Hagu 13. januara je odbilo zahtev za ustavnu reviziju postupka saslušanja.

U odluci veća se navodi da je u skladu sa Zakonom o Specijalnim većima i Tužilaštvu, veće dužno da oceni da li nepravilnosti koje je podneo onaj koji se žali krše njegova individualna prava i slobode zagarantovane Ustavom, ali i da nije uloga veća da se bavi greškama koje su navodno počinjene u krivičnom postupku, osim ako takve greške ne bi mogle narušiti Ustavom zaštićena prava i slobode.

„Uloga veća nije da odlučuje da li je poziv iz tužilaštva ili postupak ispitivanja obavljen uz kršenje zakona ili Pravila postupka i dokaza. Veće može samo razmatrati da li je tužilaštvo navodnim nepoštovanjem relevantnih odredbi Pravilnika o postupku i dokazima povredilo pravo podnosioca žalbe na pošteno suđenje zagarantovano Ustavom“, navodi se u odluci.

Veće je navelo da se Ljajćiev zahtev odnosi na ranu fazu krivičnog postupka, odnosno na razgovor s tužiocem još u istrazi i ne odnosi se na suđenje pred sudom.

"S obzirom na to da nije bilo presude, veće u ovoj fazi ne može nagađati kakve će efekte imati osporeni poziv i postupak saslušanja na fer suđenje, ako do njega uopšte dođe”, navedeno je u odluci.

Navodi se i da će u slučaju suđenja, podnosilac zahteva moći da pokrene pitanje pravičnog suđenja, ako sebe smatra žrtvom navedenih nepravilnosti.

"Stoga, veće nalazi da je prijava preuranjena i da mora biti proglašena neprihvatljivom", navodi se u odluci.

S druge strane, glavni tužilac Džek Smit je 18. novembra, zatražio od Specijalističke komore Ustavnog suda sa sedištem u Hagu da taj dokument klasifikuje kao verodostojan i  zaštiti kredibilitet i integritet istrage koja je u toku.

Veće Ustavnog suda je odbilo zahtev.

Specijalno veće Ustavnog suda Kosova sa sedištem u Hagu je poslednja instanca koja tumači Ustav u vezi sa pitanjima koja se tiču rada Specijalnog suda i Specijalnog tužilaštva.

Zločini protiv sprovođenja pravde i počinjeni tokom sudskog postupka poput uništavanja dokaza, zastrašivanja svedoka i drugih, u nadležnosti su Specijalnog suda, uključujući zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela, prema kosovskom zakonu, koja se odnose na navode iz izveštaja švajcarskog poslanika Dika Martija iz 2011. godine.