Štuni: Kosovo ima veliki problem sa bivšim džihadistiima

Adrijan Štuni - džihadisti na Kosovu
Izvor: VOA

Veliki broj povratnika sa ratišta u Siriji i Iraku zabeležen je na Zapadnom Balkanu, a posebno na Kosovu, navodi se u nedavno objavljenom istraživanju američkog stručnjaka za spoljnu politiku i bezbednost Adrijana Štunija, piše Glas Amerike na albanskom jeziku.

Štuni kaže da je nivo opasnosti značajno povećan povratkom džihadista iz zona konflikata, a najalarmantnija situacija je na Kosovu, gde je zabeležen najveći broj povratnika.

On smatra da Priština ne može da obezbedi njihovu reintegraciju u kosovsko društvo.

"Povratak stranih boraca iz terorističkih organizacija poput ''Islamske države'' i Al Kaide utiče na bezbednost na Zapadnom Balkanu", kaže Štuni.

On je podsetio, preneo je Tanjug, da se prema poslednjem istraživanju, u zemlje Zapadnog Balkana vratilo oko 460 osoba koje su ratovale u sastavu terorističkih organizacija, a da su se sa njima u nekim slučajevima vratili i članovi njihovih porodica, žene i deca.

Prema istom istraživanju, na koje se poziva Glas Amerike, 260 osoba je izgubilo život u borbama, dok se oko pet stotina i dalje nalazi u zoni sukoba. U odnosu na broj stanovnika, kako se navodi, sa Kosova ih je najviše.

"Kosovo ima negde oko 250 povratnika. Cela evropska zajednica ima 1.500. Verujem da brojevi govore sami za sebe", kaže Štuni, prenela je RTK na albanskom jeziku.

Štuni smatra da Prištini nedostaju finansije i stručnost za borbu protiv ove pojave i ocenjuje da je pomoć EU jedini izlaz iz trenutne situacije.

"Problem ne treba posmatrati izolovano i Evropska unija bi tu pomoć trebalo da shvati, ne kao pomoć Balkanu, već kao pomoć za povećanje nivoa bezbednosti u Evropi", naveo ne Štuni.

Pritom, dodao je, fokus ne bi trebalo da bude samo na borcima sa stranih ratišta, već i na njihovim suprugama, koje su takođe indoktrinirane na tokom boravka u zonama konflikata. A još veći problem su, kako ističe, deca za koju je neophodna dugotrajna rehabilitacija i poseban pristup, jer pritom ta deca ne mogu da pohađaju redovnu nastavu u školama. Svima njima je, kaže Štuni, neophodna prethodna psihološka pomoć stručnih ljudi obučenih za rad sa ovakvom decom.