Todorovska: Seksualna i radna eksploatacija najčešći oblici trgovine ljudima

Trgovina ljudima predstavlja ozbiljan problem na Zapadnom Balkanu, a savremene tehnologije i onlajn platforme otvorile su nove načine za regrutovanje, kontrolu i eksploataciju žrtava, ocenila je Marija Todorovska, programska direktorka Udruženja protiv nasilja i trgovine ljudima „Otvorena porta – La Strada“ iz Severne Makedonije.

„Definitivno, trgovina ljudima je realnost u Makedoniji, ali je takođe prilično nevidljiva, ne prepoznaje se i otuda se ne reaguje baš blagovremeno“, rekla je Todorovska za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima, u poslednjih pet godina u toj zemlji je identifikovano 109 žrtava trgovine ljudima, pri čemu je seksualna eksploatacija i dalje najzastupljeniji oblik, ali je u porastu i radna eksploatacija.

„Forma prisilnog ili dečijeg braka, prisilno prosjačenje i ono što je posebno značajno jeste da su u poslednje dve do tri godine bili identifikovani slučajevi presađivanja ljudskih organa, pa čak i za nezakonito usvajanje dece“, navela je Todorovska.

Ona je istakla da se menjaju načini i oblici eksploatacije, kao i da prekogranični karakter trgovine ljudima zahteva jaču saradnju institucija u regionu.

„Kao organizacija koja već 25 godina radi na ovom problemu, imali smo više slučajeva gde je koncept prekograničan, odnosno jedno lice je regrutovano u Makedoniji, eksploatisano u susednim zemljama, na Kosovu, u Albaniji, u Srbiji i obrnuto“, rekla je.

Kako je dodala, važnu ulogu u pomoći žrtvama ima i nevladin sektor.

„Imamo dobru praksu rada i saradnje sa partnerskim nevladinim organizacijama iz regiona, sa kojima brzo reagujemo, razmenjujemo informacije, brzo upućujemo, identifikujemo i pre svega omogućavamo odgovarajuću dugoročnu podršku ovim žrtvama trgovine ljudima“, istakla je Todorovska.

Govoreći o onlajn oglasima za eskort usluge, navela je da oni mogu biti jedan od načina skrivanja trgovine ljudima, ali da svaki slučaj mora posebno da se proveri.

„Nije uvek reč o trgovini ljudima, uvek treba da se zapitamo ko je iza toga, kolika je kontrola lica i tako dalje. Ali, moram da kažem da su ipak primećeni i slučajevi trgovine ljudima“, rekla je naša sagovornica.

Prema njenim rečima, potrebno je utvrditi da li su žene i devojke koje se pojavljuju na takvim platformama izložene prinudi, pretnjama, uceni ili drugim oblicima kontrole.

„Da li su one prinuđene da to rade? Da li su primenjene pretnje po njihov život, pretnje porodici ili su ucenjivane na različitoj osnovi, zbog neisplaćenog duga ili pak intimnih fotografija i videa koji se često koriste kao sredstvo kojim se iskorišćavaju lica u lancu trgovine ljudima“, nabrojala je Todorovska.

Ona je upozorila i da postoje slučajevi kada se sumnja da su žrtve deca.

„Imali smo prijave na SOS liniji gde se ljudi plaše da se iza ovih oglasa možda radi o deci, dečacima, devojčicama koji su praktično deo tog lanca i u tim slučajevima definitivno se radi o seksualnom nasilju, seksualnoj eksploataciji dece, a u određenim okolnostima i o trgovini decom“, rekla je Todorovska.

Kako je istakla, trgovina ljudima se ne krije samo iza eskort oglasa, već i iza lažnih ponuda za posao.

„Često može da se desi da imaju onlajn oglase za lažne ponude za posao, na primer kao sezonski rad u inostranstvu, u sektorima kao što su ugostiteljstvo, turizam, kućna nega, građevinarstvo i poljoprivreda“, rekla je ona.

Todorovska je navela da građani koji sumnjaju na slučaj trgovine ljudima treba da potraže pomoć, a ne da samostalno reaguju.

„Ne treba sami da reaguju. Preporučujemo da potraže podršku, da se jave na SOS liniju kako bi mogli da prijave slučaj i budu informisani o pravima“, rekla je ona.

Govoreći o načinima funkcionisanja trgovine ljudima, objasnila je da ne postoji jedan jedinstven mehanizam, već da trgovci koriste nove tehnologije kako bi pristupili ranjivim grupama.

„U današnje vreme posebno se koristi internet, informaciono-komunikaciona tehnologija koja olakšava pristup ranjivim ciljnim grupama žrtava trgovine ljudima, koje su u našem slučaju nažalost još uvek žene i deca“, navela je Todorovska.

Prema njenim rečima, u nekim slučajevima trgovinom ljudima upravlja jedna osoba, dok su u drugim uključene organizovane mreže.

„Ponekad je u slučajevima jedno lice to koje regrutuje, kontroliše i eksploatiše lice žrtvu trgovine ljudima. Ali ima i mnogo slučajeva gde se radi o mrežnom radu, prekograničnom radu gde je više od deset ljudi uključeno“, rekla je Todorovska.

Glavni motiv trgovine ljudima je, kaže, veliki profit.

„Profit je ogroman kada iskorišćavaš ljudsko telo, ljudski rad, iz razloga što se to stalno radi“, rekla je ona.

Kako je dodala, institucije moraju da rade na pravovremenoj identifikaciji žrtava, istragama, krivičnom gonjenju i kažnjavanju počinilaca.

„Treba blagovremeno da se identifikuje ovaj slučaj, da se sprovedu odgovarajuće istrage, krivično gonjenje i odgovarajuće kazne za počinioce, u cilju da postoji poruka da je ovo ozbiljno delo koje je odgovarajuće kažnjeno“, zaključila je naša sagovornica.

Ona je ukazala i na značaj zaštite žrtava, koje često imaju ključnu ulogu u krivičnim postupcima.

„Žrtve trgovine ljudima treba da se zaštite, da im se pruži odgovarajuća kvalitativna podrška, da im se obezbedi pristup pravdi, ali i obeštećenje, jer su posledice trgovine ljudima veoma ozbiljne“, rekla je Todorovska.