Rastovac Siamašvili: Unesko ne dovodi u pitanje da kulturna dobra na Kosovu i Metohiji pripadaju Srbiji

Ambasadorka Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili, koja je u poslednje dve godine predsedavala Izvršnim savetom Uneska, ocenila je da Srbija ima velike šanse da ponovo bude izabrana u to telo i da je kandidatura koju je zvanični Beograd ponovo podneo za članstvo u Izvršnom savetu Uneska naišla na dobar prijem kod zemalja članica.

Rastovac Siamašvili je u intervjuu za Kosovo onlajn istakla da je ugroženost srpske kulturne i verske baštine na Kosovu jedan od apsolutnih prioriteta u delovanju stalne delegacije Srbije u toj organizaciji i dodala da Unesko ne dovodi u pitanje da kulturna dobra na Kosovu pripadaju Srbiji.

"To je vrlo jasno i ako uđete na sajt Uneska i Centra za svetsku baštinu, videćete tamo su pobrojane zemlje čija se dobra nalaze na listi opasnosti i naša dobra na Kosovu i Metohiji jasno stoje pored imena Srbije", naglašava Rastovac Siamašvili.

Srbija je ponovo podnela kandidaturu za izbor u Izvršni savet Uneska, ministar spoljnih poslova nedavno je to saopšto tokom razgovora sa stranim diplomatama u Beogradu. Vi ste u prethodne dve godine predsedavali tim telom, ako je sudeći prema stojećim ovacijama koje ste dobili na poslednjoj sednici Izvršnog saveta, veoma uspešno. Kakve su šanse da Srbija bude ponovo izabrana?

Srbija je podnela kandidaturu da ponovo budemo izabrani u članstvo Izvršnog saveta Uneska. Izbori će se biti organizovani tokom predstojeće Generalne konferencije Uneska. Mi smo jedan od kandidata iz istočno-evropske regije.  Lobiranje za naš reizbor se odvija na svim nivoima, kako ovde u Unesku, tako i na marginama velikih međunarodnih skupova i bilateralno. Ministar spoljnih poslova je organizovao veoma posećen brifing za diplomatski kor u Beogradu. Ono što se posebno ističe sa naše strane u razgovorima sa kolegama i predstavnicima država članica Uneska, da je Srbija taj balansirajući faktor u Unesku uključujući Izvršni savet. Znači mi smo zemlja koj apsolutno insistira na dijalogu, na traženju kompromisa, konsenzusa i multilaterizmu. To je nešto što je i odlika naše spoljnje politike i to se manifestuje i u našem nastupu ovde u Unesku. To je nešto na čemu sam i ja insitirala kao predsedavajući Izvršnim savetom. Naša kandidatura je veoma lepo prihvaćena od strane članstva Uneska i poptuno iskreno da vam kažem u razgovorima koje imamo se prepoznaje taj balansirani nastup Srbije i to naše snažno insistiranje na depolitizaciji i fokusiranju na pitanjima koja su u mandatu Uneska. Nije uvek lako izbeći politizaciju, imajući u vidu veoma kompleksu situaciju koja je trenutno u svetu i naravno Unesko kao specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija ne može biti imuna na to, ali nastup Srbije je uvek to snažno insistiranje na depolitizaciji. Naš reizbor bi bio potvrda tog prepoznavanja konstruktivne uloge koju Srbija ima u Unesku.

Veoma smo aktivni i veoma blisko sarađujemo u svim oblastima koje su u mandatu organizacije, od kulture do nauke i obrazovanja. Imali smo jako uspešan nastup i učešće ministarke nauke na ovom poslednjem Izvršnom savetu, imajući u vidu da je Srbija imala jednu fantastičnu i veoma uspešnu inicijativu u Ujedinjenim nacijama o dekadi nauke. To je nešto što se veoma prepoznaje u Unesku. Imali smo razgovore sa pomoćnicom generalne direktorke za nauku gde je prepoznata i pozdravljena uloga Srbije. Nauka je jedna od oblasti, a naravno i u oblasti obrazovanja smo veoma aktivni. Unesko je tu vodeća UN agencija, imajući u vidu "Sustainable Development Goal 4", gde je fokus na obrazovanju i Unesko je tu pokazao svoju vodeću ulogu i u periodu pandemije.

Kultura je nešto što je za Srbiju od izuzetnog značaja, imajući u vidu našu kulturnu i versku baštinu na Kosovu i Metohiji. Mi tu veoma blisko sarađujemo sa Uneskom. Tako da bi naš reizbor, koji je od izuzetnog značaja za Srbiju, predstavljao potvrdu te važne uloge koju Srbija ima. Naravno i činjenica da sam ja predsedavala Izvršnim savetom je opet prepoznavanje uloge Srbije koja je u Unesku veoma aktivna. To predsedavanje je bilo u izuzetno kompleksim okolnostima, jer izabrana sam u novembru 2021. godine, a prva sednica kojom sam predsedavala, umesto da bude redovna u aprilu, bila vanredno zasedanje Izvršnog saveta o Ukrajini, koje je zatražila grupa zemalja. To je, ako se ne varam, bilo prvi put u istoriji Uneska da Izvršni savet ima sednicu o političkom pitanju. Pored situacije u Ukrajini, koja je jedna od fokusa u Unesku imali smo i organizaciju izuzetno važanog događaja, gde je ponovo bila važna uloga našeg predsedavanja, gde je dnevni red te vanredne Generalne konferencije Unesko išao preko našeg predsedavanja i Izvršnog saveta. Sada je ovo poslednje zasedanje Izvršnog saveta u okviru našeg predsedavanja, koje je upravo završeno pre dva dana, isto pokazalo i reflektovalo kompleksnu političku situaciju u svetu gde su se mogli čuti različiti stavovi po brojnim pitanjima. Ono što je meni izuzetno drago kao predsedavajućoj i Srbiji koja je to podržavala je da je opet prevagnuo duh kompromisa i konsenzusa i to je nešto što sam ja istakla i u svom završnom obraćanju. Bilo je, moram reći, izuzetno dirljivo na kraju kada su se delegacije javljale i pozdravile naše predsedavanje, zaista je bilo jako dirljivo.

Srpska kulturna i verska baština, koja na na Kosovu broji oko 1.300 spomenika materijalne kulture, predmet je pokušaja revizije istorije i istorijskog tumačenja od strane Prištine u pokušaju da se to predstavi kao albansko kulturno nasleđe. Kako se u Unesku gleda na te pokušaje?

Izuzetna ugroženost naše kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji je jedan od apsolutnih prioriteta u delovanju stalne delegacije, ali i u razgovorima na svim nivoima naših zvaničnika. I to je nešto što je poznato i što se prepoznaje. Mi smo sada u septembru imali redovno zasedanje Komiteta za svetsku baštinu, to je bilo u Rijadu, gde sam učestvovala sa našom delegacijom i ponovo je apsolutno bez debate prošla odluka gde su naši manastiri na Kosovu i Metohiji koji se nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti, zadržani. Naravno, mi smo lobirali pred sastanak Komiteta i razgovarali sa svim članicama Komiteta, a ima ih 21. Apsolutna je bila podrška za zadržavanje naših dobara na listi svetske baštine u opsanosti. To je još jedan ogroman uspeh. Ni u jednom trenutku se od strane članica Komiteta nije postavljalo pitanje čija su to dobra. To je vrlo jasno i ako uđete na sajt Uneska i Centra za svetsku baštinu, videćete tamo su pobrojane zemlje čija se dobra nalaze na listi opasnosti i naša dobra na Kosovu i Metohiji jasno stoje pored imena Srbije.

Svesni smo pokušaja Prištine da fabrikuje istoriju i da predstavi da ta dobra ne pripadaju nama i u razgovorima uvek ističemo da, ako su spremni da fabrikuju istoriju i da negiraju pripadnost tih dobara srpskom narodu, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbiji, kako su onda spremni da ih zaštite, kao što oni tvrde. Ali kažem apsolutno u svim razgovorima uključujući i ovaj poslednji za Komitet to pitanje nije otvoreno. Naša dobra koja se nalaze od 2006. godine na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti su zadržana. I Republika Srbija kao država ugovornica Konvencije o svetskoj baštini, kao država članica Uneska, svake godine redovno podnosi izveštaj o stanju tih dobara.

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu nalaze se i na Listi svetske baštine u opasnosti i mnogi od tih spomenika su i fizički ugroženi. Neke od njih fizički štiti međunarodna misija Kfor, ali smo i dalje svedoci čestog skrnavljenja pojedinih spomenika. 

Treba vrlo jasno razumeti ulogu Uneska. Potoji Lista kulturne baštine i postoji Reprezanetativna lista nematerijalnog nasleđa. Znači to su dva različita mehanizma. Unesko je organizacija koja propagira zaštitu kulturne svetske baštine i uvek upis nekog dobra na listu znači da se to prepoznaje kao univerzalna vrednost tog dorbra, ali to dobro postaje i svetsko dobro. Istovremeno Unesko očekuje od država članica koje su dobro upisale da ga štite. Tako da Unesko nema mandat da vrši fizičku zaštitu dobara. Vi ste potpuno u pravu generalno naša kulturna i verska baština je u izuzetnoj i konstantnoj opasnosti. I to je nešto što mi apsolutno ističemo u svim razgovorima. Fokus Uneska u ovom trenutku je na dobrima koja se nalaze na listi i mi apsolutno uvek držimo vrlo blisko zvaničnike Uneska u fokusu i njima prenosimo sva dešavanja koja se dese na teritoriji naše provincije, kao što je bio slučaj sa pokušajem izgradnje puta oko Dečana na šta su na više načina i više puta reagovali i naši zvaničnici i tražili od međunarodne zajednice da reaguje.

Unesko kao organizacija generalno nema mandat da fizički štiti dobra. Na Uneskovoj listi se, na primer, nalazi Jerusalim i čitav niz drugih dobara. Ta lista svestke baštine u opasnosti je veoma dugačka. Unesko osim javnih izjava i svoje ekspertize, nije u mogućnosti da fizički štiti dobra. Takođe, mi smo kao država obavezni, što i radimo da za svaku aktivnost restauracije ili konzervacije u našim dobrima, kad govorimo o manstirima na KiM, mi svakako za svaku vrstu aktivnosti obavetimo Unesko. Ali se ustvari od države koja upiše dobro, bez obzira da li je to dobro na Listi svetske kulturne baštine ili Listi opasnosti, očekuje da se stara o tim dobrima.

Kosovo je 2015. godine podnelo zahtev za članstvo u Unesku, međutim to se po Prištinu završilo neslavno i Srbija je tada iz te situacije izašla kao pobednik. Dve godine kasnije, iako je bilo najavljivano da će ponovo podneti, od tog zahteva se odustalo. Početkom ove godine kosovski ministar kulture Hajrula Čeku najavio je da će ponovo podneti zahtev na predstojećoj Generalnoj konferenciji. Ima li naznaka da to pitanje može da bude ponovo aktuelizovano od strane Prištine?

Proceduralno prijem u članstvo se vrši na Generalnoj konferenciji. Prethodno se u idelanim uslovima podnosi zahtev, šalje se generalnoj direktorki, a onda bi prvo trebalo da se odlučuje na Izvršnom savetu. Predsedvajući Izvršnog saveta bi trebalo da bude obavešten. Mi apsolutno imajući u vidu da je zaista Generalna konferencija što se kaže iza ugla, nemamo bilo kakvih nagoveštaja da će takozvano Kosovo da podnese zahtev. To je kako stvari stoje proceduralno. Faktički, oni apsolutno nemaju podršku ovde članstva za prijem u organizaciju. Odgovorno tvrdim da nemaju podršku. Jer Unesko i ako se ne bavi pitanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta, to pitanje se sada veoma često pominje u istupanjima brojnih članica, uključujući i članice iz EU, tako da bi bilo veoma teško objasniti kao narativ da se poziva na zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih država, a da se to ne čini isto sa Srbijom.

U ovom trenutku nema nikakvih formalnih, ni faktičkih nagoveštaja da bi takozvano Kosovo moglo da aplicira za članstvo na predstojećoj Generalnoj konferenciji. Naravno to je jedan od apsolutnih prioriteta u radu naše delegacije i u svim razgovorima se ukazuje na neprihvatljivost takvog jendog jednostranog čina. Ukazuje se na sve porbleme s kojima bi se Unesko suočio kao organizacija i mislim da je Priština svesna toga. Unesko nije organizacija koja se bavi statusom teritorija, to je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija. I rećiću vam iskreno toga je svesna i generalna direktorka s kojom mi imamo kao država izuzetnu saradnju. Ona zagovara ideju depolitizacije i svesna je svih problema koje bi takav jedan zahtev stvorio za Unesko, tako da u ovom trenutku nema bilo kakvih koraka od strane Prištine u smislu aplikacije za članstvo u organizaciji.

Idućeg meseca u Parizu se održava 42. Generalna konferencija Uneska. Šta nas očekuje?

Treba imati u vidu da će predstojeća Generalna konferencija biti ustvari prva u kojoj će učetvovati i SAD. Biće veoma interesantno zasedanje sa učešćem velikog broja ministara, biće razgovora u okviru komisija Generalane konferencije, razmatraće se pitanje budžeta, razmatraće se brojne odluke koje se tiču obrazovanja i kulture, tako da je celokupni ambijent takav da se svi nadaju da će biti konstruktivna diskusija.

Neće biti lako zato što se očekuju i razgovori o Ukrajini, tu će biti situacija takođe i na Bliskom istoku. Uz sve te kompleksnosti situacije, koje smo svi svesni pred predstojeću Genrelanu konferenciju, sigurna sam da ne postoji nikakva želja, ni podrška da se zasedanje komplikuje zahtevom takozvanog Kosova.