Đurić: Srbija ostvarila važan diplomatski uspeh, korak smo bliže međunarodnoj izolaciji Prištine

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić, govoreći o sednici Saveta bezbednosti UN, rekao je u intervjuu za Novosti da je Srbija ostvarila važan diplomatski uspeh koji, iako se čini malim, predstavlja značajan korak ka široj međunarodnoj osudi jednostranih akata aktuelnog prištinskog režima i dodao da članice UN nisu ostale neme na teror nad srpskim stanovništvom na Kosovu, već su izrazile ozbiljno neslaganje sa Kurtijevim potezima i drastičnim merama.

Đurić ističe da je veoma značajno što se toliki broj članica odazvao pozivu i učestvovao u diskusiji iskazavši negativan stav prema prištinskoj strani.

Kakvi su prvi utisci i komentari diplomata posle zasedanja?
 
Srbija je ostvarila važan diplomatski uspeh, koji, iako se čini malim, predstavlja značajan korak ka široj međunarodnoj osudi jednostranih akata aktuelnog prištinskog režima. Članice UN nisu ostale neme na teror nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, već su izrazile ozbiljno neslaganje sa Kurtijevim potezima i drastičnim merama koje, iz dana u dan, ne samo što ciljano ugrožavaju opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, već i predstavljaju opasnost od narušavanja mira i stabilnosti u regionu. 

Imamo sve razloge da budemo ponosni na istupanje predsednika Vučića pred najvažnijim forumom Ujedinjenih nacija, jer je upravo njegov govor uključio crveni alarm zbog kojeg su se predstavnici čak i onih članica UN koje priznaju tzv. Kosovo – dakle, ne samo predstavnici država nepriznavača – otvoreno deklarisali za zaštitu prava Srba i tako stali na stranu Srbije.

Očigledno je da je Kurtijev govor bio pun neistina i prizemna propaganda, da li je to primećeno na Ist Riveru?
 
Kurti je svojim nastupom, a prvenstveno iznošenjem njemu svojstvenih mahinacija i lažnih konstrukcija stvarnosti, sada i celom svetu pokazao svoje pravo lice. Međunarodna zajednica je to prepoznala, i ja očekujem da u narednom periodu vidimo konkretizaciju osude njegovog delovanja kroz šire mehanizme sankcija i oštrije mere ključnih globalnih aktera kojima će se stati na put njegovim pokušajima da potpuno ukloni srpski faktor na Kosovu i Metohiji. Definitivno smo sada jedan korak bliže međunarodnoj izolaciji Prištine i zaustavljanju isključivo mržnjom prema Srbima motivisane ideologije Kurtija i njegovih sledbenika.

Primetan je bio stav SAD, ali i ostalih zemalja Zapada da je uredba o ukidanju dinara štetna, ali oni i dalje samo traže njeno odlaganje, ne i ukidanje?
 
Hitna sednica Saveta bezbednosti sazvana je na naš zahtev, na naš zahtev bila je i otvorena za javnost, i to je i bila prilika da se direktno i transparentno čuje srpski glas i iznese istina o tome šta se dešava na Kosovu i Metohiji, što je predsednik i uradio na jedan ozbiljan, argumentovan i dostojanstven način. Veoma je značajno što se toliki broj članica odazvao pozivu i učestvovao u diskusiji iskazavši negativan stav prema prištinskoj strani. Cenimo i osudu i stav SAD da postupci Prištine podrivaju pregovarački proces, kao i njihovo pozivanje na uzdržavanje od nekoordinisanih i eskalatornih postupaka, poput zabrane korišćenja dinara i većeg broja upada policijskih snaga kosovskih Albanaca u srpske institucije u opštinama na zapadu Kosova i Metohije.

Rusija i Kina su insistirale na Rezoluciji 1244 koju je doneo SB UN. Da li je rezolucija koju su često zemlje Zapada osporavale u poslednje vreme, sada na neki način vraćena na scenu?
 
Predsednik Vučić je u svom obraćanju više puta podsetio na značaj Rezolucije 1244, ali i naveo konkretne primere njenog stalnog kršenja i narušavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Kao zvaničan dokument visokog tela UN, Rezolucija nikada ne može biti osporavana jer su nju i donele članice UN kao najvažnije međunarodne organizacije. Zahvalni smo našim tradicionalnim prijateljima, kao i mnogim drugim zemljama koje su u svojim obraćanjima pozvale na poštovanje povelje UN i Rezolucije 1244. To je dokaz da Srbija ima prijatelje širom sveta koji se drže principa međunarodnog prava i koji podržavaju pronalazak kompromisnog rešenja za naše najvažnije nacionalno pitanje. Srpska delegacija na čelu sa predsednikom Vučićem ostvarila je diplomatski uspeh naše zemlje, ali pred nama je još uvek ozbiljna bitka, i znam da ćemo se, dok je sveta i veka, boriti za Srbiju i za naš narod.

Koliko je realno očekivati da se pitanje KiM vrati pod svodove Ist Rivera?
 
Upravo je to predsednik Vučić i učinio u četvrtak u sedištu Ujedinjenih nacija svojim snažnim, direktnim i činjenično potkrepljenim govorom. Vratio je pitanje Kosova i Metohije u okvire međunarodne zajednice, tamo gde se, kako je i podsetio predsednik, nalaze predstavnici većine svetske populacije koja ne podržava nelegitimnu, tobož državnost Kosova. I ne samo to, imali smo prilike da čujemo ozbiljnu zabrinutost 13 od 15 članica Saveta bezbednosti zbog Kurtijeve nedavne odluke o zabrani dinarskog platnog prometa, kao i osudu tog poteza od strane četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. 

Da li Srbija treba da nastavi evropski put ako fran-nema plan postane deo poglavlja 35? Da li bismo se praktično saglasili sa nezavisnišću Kosova ako bismo nastavili?
 
Predsednik Vučić je više puta naglasio i našoj i evropskoj i svetskoj javnosti da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, niti će ikada prihvatiti bilo kakav dokument kojim bi postojala obaveza podrške ili pomoći tzv. Kosovu za članstvo u UN ili u bilo kojim organizacijama ili agencijama u okviru UN. Uvek ćemo se, svuda, i po svakom pitanju voditi isključivo interesima našeg naroda i činićemo sve da sačuvamo mir i stabilnost. Kontinuirano pokazujemo da smo spremni na razgovor, ali druga strana ne prestaje sa podrivanjem dijaloga pod okriljem EU jednostranim, štetnim i zlonamernim aktima direktno usmerenim na egzodus srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. 

Koliko bi se odnosa SAD prema Srbiji promenio ako bi Tramp pobedio na izborima u novembru?
 
Ne bih se bavio spekulacijama o unutrašnjepolitičkom pitanju SAD. Ono što mogu da kažem je da će naše državno rukovodstvo, bez obzira na ishod novembarskih izbora, nastaviti da istim intenzitetom sarađuje sa američkom administracijom, podjednako i sa republikanskim i sa demokratskim predstavnicima u Kongresu, a u cilju daljeg unapređenja naših bilateralnih odnosa i stvaranja novih mogućnosti za našu zemlju i naše građane u Srbiji, kao i u Americi.

Koliko intervju Karlsona sa Putinom može da utiče na promenu percepcije Amerikanaca prema ratu u Ukrajini? Kako se ponaša običan svet posle razgovora?
 
Intervju je izazvao različite reakcije i mišljenja u celom svetu. Nesumnjivo je da je privukao ogromnu pažnju američke javnosti. Mislim da je politički uticaj Takera Karlsona verovatno sada veći nego pre nego što je otpušten sa „Foks njuza“.