Flek: SAD posvećene procesu normalizacije, od Kosova očekuju da ispuni obaveze

Viši direktor Evropskog centra Atlantskog saveta u Vašingtonu Jern Flek izjavio je da Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uz očekivanje da obe strane ispune preuzete obaveze.

Govoreći o strateškom dijalogu SAD i Srbije, Flek je u intervjuu za Kosovo onlajn ocenio da je reč o strateškoj odluci Vašingtona da Srbiju dodatno uključi u američke i zapadne okvire, posebno u oblastima energetike, odbrane, ekonomije i tehnologije, te istakao da su bezbednost i stabilnost regiona, ograničavanje spoljnih uticaja Rusije i Kine i ekonomski prosperitet među ključnim prioritetima Trampove administracije na Zapadnom Balkanu.

Kada je reč o Kosovu, Flek je ukazao da Vašington očekuje ispunjavanje obaveza i od Beograda i od Prištine, ali i da Kosovo pronađe izlaz iz političkog zastoja i formira stabilnu vladu, uz poruku da će za izlazak iz krize biti neophodan kompromis, ali i da ova američka administracija neće imati jednako aktivnu i direktnu ulogu kao prethodne.

Nova strategija SAD za Zapadni Balkan stavlja regionalnu stabilnost u središte politike Vašingtona i naglašava proširenje saradnje sa Srbijom. Kako očekujete da će Trampova administracija uskladiti sve intenzivnije partnerstvo sa Srbijom sa nastavkom podrške procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine?

Mislim da su Sjedinjene Američke Države bile veoma jasne da je proces normalizacije, odnosno formalni dijalog, pod vođstvom Evropske unije. Sjedinjene Države ostaju široko posvećene tom procesu. Očekuju da obe strane ispune postojeće obaveze koje su svima dobro poznate. Svaka strana ima skup obaveza. Sjedinjene Države i dalje očekuju da i Beograd i Priština ispune te obaveze.

Administracija navodi da želi da Srbija i Kosovo postignu „dogovor postignut pregovorima, trajan i prihvatljiv za obe strane“. Koje konkretne korake očekujete da će Vašington podstaći Beograd i Prištinu da preduzmu u narednim mesecima i da li bi obnovljeno angažovanje SAD moglo da da novi podsticaj dijalogu?

Mislim da je strateški dijalog, pre svega, strateška odluka Sjedinjenih Država da Srbiju dodatno uključe u američke i zapadne okvire, bilo da je reč o energetici, odbrambenoj saradnji, drugim komercijalnim pitanjima ili akademskoj i naučnoj razmeni. Videli smo i prateće sporazume koji su postignuti u okviru strateškog dijaloga. Sveukupno gledano, mislim da je strateški dijalog dobar početak.

Uspostavljen je mehanizam kroz koji Sjedinjene Države mogu da sarađuju sa Srbijom, a Srbija sa Sjedinjenim Državama u okviru tog dijaloga. To je dobar početak. Sada treba videti kako će dogovoreni rezultati biti sprovedeni u praksi i šta konkretno mogu da donesu kada je reč o stvarnoj realizaciji i primeni u različitim oblastima.

Administracija planira da produbi bezbednosnu, ekonomsku i stratešku saradnju sa Srbijom, kao i da pokrene Strateški dijalog. Koliko je ovaj razvoj događaja značajan i da li bi snažniji odnosi SAD i Srbije na kraju mogli da doprinesu većoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu, umesto da povećaju regionalne tenzije?

Mislim da postoji kombinacija prioriteta. Prvo, bezbednost i stabilnost su od ključnog značaja. Drugo, potrebno je ograničiti spoljne uticaje Rusije i Kine u regionu. Treće, veoma je izražen pristup zasnovan na ekonomskom prosperitetu, ekonomskim i komercijalnim projektima, bilo da je reč o infrastrukturi, energetici, energetskoj bezbednosti ili tehnološkoj saradnji. Dakle, radi se o kombinaciji dva ili tri ključna prioriteta i oblasti na koje je fokus usmeren.

U poređenju sa prethodnim administracijama, čini se da Trampova administracija veći naglasak stavlja na pragmatična partnerstva, ekonomsku saradnju i smanjenje uticaja spoljnih aktera u regionu. Šta vidite kao ključne karakteristike politike predsednika Trampa prema Zapadnom Balkanu i kakvu poruku Vašington šalje političkim liderima širom regiona?

Mislim da je ovoj administraciji prvi prioritet bezbednost i stabilnost regiona. Videli smo jasne poruke kada je reč o krizama u Bosni i Hercegovini ili događajima koji bi mogli da ugroze stabilnost i koheziju Bosne i Hercegovine.

Takođe smo videli da je ova administracija veoma usmerena na energetske i infrastrukturne projekte, bilo da je reč o interkonektorima, sankcijama NIS-u, kada je reč o Srbiji, pojedinim gasovodima ili većoj povezanosti, posebno kroz projekte Vertikalnog koridora.

Dakle, administracija predsednika Trampa veoma je fokusirana na ta dva elementa i to je jasna poruka svima u regionu – spremni smo da sarađujemo sa vama kada je reč o tim prioritetima.

Ambasada SAD u Prištini nedavno je saopštila da Vašington želi da vidi konkretne korake Kosova ka jačanju stabilnosti, uključujući ispunjavanje obaveza prema srpskoj zajednici. Koje konkretne poteze mislite da SAD očekuju od Prištine?

Pre svega, kada je reč o Kosovu, postoje jasna očekivanja i prema Srbiji i prema Kosovu. Postoje jasno definisane obaveze i od obe strane se očekuje da ih ispune.  Drugo, sasvim je jasno da američka vlada želi da Kosovo pronađe izlaz iz političkog zastoja kojem smo svedočili – tri izbora u poslednjih oko 18 meseci – i da formira stabilnu vladu.

Zatim, tu su i očekivanja koja su odavno definisana kroz ranije preuzete obaveze: doprinos regionalnoj bezbednosti, uzdržanost na severu, podrška i sprovođenje svih neophodnih mera za očuvanje multietničkog Kosova, uz posebnu pažnju prema severu.

Mislim da je veoma jasno da Sjedinjene Države i ova administracija neće imati onu veoma aktivnu i direktnu ulogu koju su prethodne američke administracije imale u prošlosti. Međutim, očekuje se da Kosovo i njegovi politički lideri poštuju postojeće obaveze i pronađu put ka stabilnoj vladi koja će moći da ih sprovede.

Ambasada je takođe saopštila da su potpuno funkcionalne institucije neophodne pre pokretanja Strateškog dijaloga između SAD i Kosova. U kojoj meri trenutna politička blokada odlaže produbljivanje odnosa Vašingtona i Prištine i koja je poruka kosovskim liderima?

Nije na spoljnim akterima da govore političkim liderima na Kosovu šta treba da rade. Oni znaju šta treba da urade za dobrobit zemlje, građana Kosova, za ispunjenje obaveza koje su preuzeli i za budućnost zemlje. Potrebno je da formiraju stabilnu vladu, a to neće biti moguće bez kompromisa. Kompromis je u samoj srži svake politike i svake demokratske politike. To je ono što se od njih očekuje, bez obzira na političke podele.