Kapčan: Kosovska vlada da odustane od albanskih gradonačelnika na severu

Član američkog Saveta za spoljne poslove i profesor Univerziteta Džordžtaun Čarls Kapčan smatra da bi Vlada Kosova trebalo da se povuče iz nastojanja da se u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova postave albanski gradonačelnici.

On je u intervjuu za Radio slobodnu Evropu ocenio da je insistiranje na postavljanju Albanaca za gradonačelnike u srpskim opštinama beskorisno i kontraproduktivno.

"Mislim da treba da vidimo da Vlada Srbije i Vlada Kosova zajedno sednu i pokušaju da razrade detalje sporazuma o normalizaciji odnosa. Čini se da je samoupravljanje za srpsku zajednicu jedna od glavnih prepreka. Mislim da ovo što se sada dešava na severu odvlači pažnju od ovog važnog koraka sporazuma", kaže Kupčan.

Prema njegovim rečima, problem severa Kosova može da se reši samo širokim dogovorom Prištine i Beograda.

Scene nasilja ponovo su se mogle videti na severu Kosova, posebno u Zvečanu. Kfor je intervenisao nakon što je lokalno stanovništvo odbilo da se povuče sa protesta. Među povređenima ima vojnika Kfora i lokalnog stanovništva. Ovo se desilo nakon što su kosovske vlasti preuzele opštinske zgrade na severu. Kako komentarišete ova dešavanja?

Mislim da je to veoma uznemirujući razvoj događaja, jer se ponovo vratilo nasilje na Kosovu, posebno u odnosima između Srba na severu zemlje i Albanaca. Takođe mislim da smo došli do tačke u kojoj normalizacija odnosa između Srbije i Kosova ima dobre šanse za napredak, imamo okvir predloga EU o kojem se raspravlja i ova vrsta nasilja je beskorisna. Mislim da vlada u Prištini igra taktičku igru koja može biti politički korisna, ali, sa strateškog stanovišta, nije mudra. Preduzimanje provokativnih poteza, poput pokušaja postavljanja albanskih gradonačelnika na severu nakon bojkota izbora od strane srpskog stanovništva, zatim menjanje registarskih tablica... To su pitanja koja izazivaju probleme i povećavaju tenzije u trenutku kada treba da vidimo smirenosti sa obe strane i da vidimo Beograd i Prištinu da postižu napredak ka širem sporazumu. Dakle, mislim da je ovo nesrećan razvoj događaja.

Uprkos pozivima međunarodne zajednice da ne koriste silu, premijer Kosova Aljbin Kurti je poslao policiju da pomogne gradonačelnicima da uđu u opštinske objekte. Kako komentarišete tu odluku?

Mislim da obe strane treba da izbegavaju postupke koji izazivaju nevolje, koji stvaraju prilike za nasilje, koji izazivaju bes na obe strane, koji izazivaju, u slučaju Beograda, priču o stavljanju snaga u visoku pripravnost. Dakle, iako možete reći da se Vlada Kosova može opravdati, jer je održala izbore, to su potezi koji su, dugoročno gledano, beskorisni i kontraproduktivni.

Šta mislite, šta bi Vlada Kosova sada trebala da uradi?

Mislim da je rešenje da se povuče iz nastojanja da se postave gradonačelnici. I da se duboko udahne. Jer, kao što sam rekao, postoji mogućnost da se iskoristi sporazum koji je ponudila Evropska unija. Mislim da ovo ima potencijala. Pre nego da se Kfor suoči sa ljutitim Srbima na severu zemlje, mislim da treba da vidimo da Vlada Srbije i Vlada Kosova zajedno sednu i pokušaju da razrade detalje sporazuma. Čini se da je samoupravljanje za srpsku zajednicu jedna od glavnih prepreka. Mislim da ono što se sada dešava na severu odvlači pažnju od ovog važnog koraka sporazuma.

 Ali, čini se da obe strane idu u različitim pravcima, kada je reč o normalizaciji. Zašto?

Domaća politika je izuzetno teška na obe strane. Kao rezultat toga, jednog dana se dešava da Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić idu u dobrom pravcu. Onda sutradan Vučić kaže: ne, nema tu nade, a Kurti uradi nešto provokativno. Dakle, trenutno smo u situaciji da u teoriji, u principu, postoji nacrt dogovora, ali politička situacija na obe strane ide u pogrešnom smeru.

Vratimo se severu. Lokalni Srbi odbijaju da prihvate kosovsku policiju na terenu. Da li se o ovom pitanju može pregovarati?

Mislim da bi situacija na severu trebalo da bude deo šireg rešenja ili rasprave. A, u međuvremenu, želeo bih da ohrabrim vladu u Prištini da izbegava korake koje je poduzimala poslednjih dana i koji su isprovocirali srpsko stanovništvo da protestuje i da završi sukobima sa Kforom - što je, kako čujemo, rezultiralo nasiljem i povredama na obe strane.

Pomenuli ste i to, Srbija je povećala svoju vojnu spremnost i rekla da raspoređuje trupe blizu granice. U kom pravcu će se razvijati situacija?

Mislim da je malo verovatno da će srpske snage ući na Kosovo, delom zato što bi se suočile sa NATO snagama. To Srbiju i NATO stavlja u veoma tešku poziciju, u trenutku kada pokušavamo da unapredimo integraciju Srbije u transatlantske i evropske institucije. Dakle, ne očekujem da vidim vojni sukob kao rezultat ulaska srpske vojske na sever Kosova.

Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je premijera Kurtija da ova situacija na severu može uticati na odnose između Kosova i SAD. Šta vi mislite o tome?

Podržavam izjavu sekretara Blinkena da ovakvo ponašanje može koštati odnose između Kosova i Sjedinjenih Država.

Koliko Rusija ima koristi od ove situacije? Imali smo reakciju ruskog ministra spoljnih poslova o situaciji na severu Kosova.

Mislim da svako remetilačko ponašanje u regionu koristi Rusiji - bilo da su to izjave lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, bilo da je u pitanju teška politička situacija u Crnoj Gori, bilo da se radi o sukobima sa Kforom. Rusi pokušavaju da iskoriste političke podele i nesuglasice. Kad god se pojave pukotine, Rusija pokušava da ih iskoristi da poveća svoj uticaj u regionu i da ometa integraciju regiona Balkana u evropske i atlantske institucije. Mislim da ruska invazija na Ukrajinu šalje poruku zemljama regiona da Rusija, dugoročno gledano, nije pouzdan partner. Njena agresija na Ukrajinu trebalo bi da ubedi Srbiju, na primer, da treba da gleda jasnije i da bude spremnija da krene ka evropskim integracijama. Ali još nismo tamo. I dalje smo u situaciji da Rusija ima uporište u regionu i koristi prednosti regionalnih sporova da pokuša da poveća svoj uticaj.

Sever Kosova je godinama problematičan. Kako vidite rešenje ovog problema?

Mislim da je to jedno od najtežih pitanja u veoma komplikovanom skupu regionalnih problema. To je zato što imate većinu etničkih Srba unutar zemlje za koju smatraju da joj ne pripadaju. Oni su lojalniji Srbiji nego Kosovu. Mislim da je rešenje za ovo postizanje paketnog sporazuma, širokog sporazuma između Prištine i Beograda, koji srpskoj manjini na Kosovu daje sigurnost da ostane u zemlji i osećaj da joj pripada.