Kurti: Beograd je kriv što još nije postignut dogovor, većina Srba prihvata nezavisnost Kosova

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je za Glas Amerike da evropski predlog sporazuma sa Srbijom uključuje univerzalne koncepte koji sporazum čine stabilnim, ali da, Beograd nije davao znake da je spreman da prihvati to.

Kurti je naveo da nije postignut nikakav dogovor sa Srbijom po pitanju barikada.

Prema njegovim rečima, odluka o registarskim tablicama nije poništena, već odložena do proleća, kako bi se dao prostor za postizanje konačnog sporazuma.

"Većina Srba prihvata nezavisnost Kosova, oni koji ne prihvataju su manjina srpske manjine", rekao je Kurti i intervjuu za Glas Amerike.

Kosovo je ostavilo iza sebe godinu izazova, šta očekujete da će nova godina biti za njega?

Naravno da će biti izazova koje smo nasledili iz prošle godine, ali u isto vreme može biti novih izazova. Nalazimo se u vremenu kada je evropski kontinent u ratu, a sa druge strane naš severni sused je više nego ikada povezan upravo sa Ruskom Federacijom, koja je izvršila vojnu agresiju i invaziju na Ukrajinu. S druge strane, unutar Kosova imamo neosporne uspehe, za 17 zemalja smo se uzdigli po pitanju borbe protiv korupcije, zatim i po pitanju slobode medija i takođe po drugi put smo prvi na Balkanu u smislu vladavine prava i drugi u svetu u smislu poboljšanja vladavine prava. 12. maja smo podneli zahtev za članstvo u Savetu Evrope, 15. decembra u Evropskoj uniji i pripremamo se za podnošenje zaheva za članstvo u NATO. Imidž Kosova je poboljšan i to je uticalo da od 1. januara 2024. godine ne bude viznog režima u „šengenskoj“ zoni za građane Republike Kosovo. Budžet za 2023. je najveći u istoriji Kosova, 3,2 milijarde što je za 17 odsto više od prošlogodišnjeg budžeta, a privredni rast je četiri odsto nakon uklanjanja inflacije. U mnogim aspektima smo bolji i vjerujem da će se uspesi nastaviti i u 2023. godini, ali će nesumnjivo biti poteškoća.

Poteškoće su na neki način nasleđene iz godine koju smo ostavili i tenzije koje su prožimale drugu polovinu 2022. One su, barem privremeno, ublažene ukidanjem barikada. Kako je to bilo moguće, šta ste nudili u zamenu za njihovo uklanjanje?

Ponudili smo našu ljubaznost Kforu, koji je tražio još malo vremena da ih ukloni bez intervencije naše policije. Naša policija bi intervenisala pre nove godine da barikade nisu uklonjene. Dali smo Kforu vreme koje je tražio jer je naravno bolje da ih ukloni bez intervencije. Dakle, nije da smo bili srećni zbog policijske intervencije, želeli smo da to obezbedi Kfor, koji 23 godine neprekidno afirmiše slobodu kretanja, a dobro je da su barikade uklonili oni koji su ih postavili. Moje čvrsto uverenje je da su ih iz straha stavili, a iz straha su ih uklonili.

Znači nije bilo dogovora?

Nije bilo dogovora.

Ali da li je bilo komunikacije u to vreme?

Sa američkom ambasadom, sa ambasadorima Kvinte i posebno sa Kform i Euleksom, ali mi nismo ponudili ništa. Takođe, bilo je jasno da su te barikade podigle nelegalne strukture Srbije koje su se pretvorile u kriminalne bande baš u vreme kada smo se dogovorili da izbore u četiri opštine na severu odložimo za april 2023. godine. Dakle, na neki način, odmah kada smo mi dali ustupak, oni su postavili barikade jer su ostali bez izgovora.

U drugoj polovini prošle godine ste više puta razgovarali sa međunarodnom zajednicom, posebno sa američkom diplomatijom, upućivani su zahtevi za odlaganje, prvo ste to odbijali, a onda ste, kako kaže opozicija, na kraju pristali, oštetivši čak i odnose sa američkom diplomatijom. Zašto se to desilo?

Zamoljeni smo da to odgodimo za 12 ili 10 meseci jer su rekli da rok od godinu dana po Briselskom sporazumu još nije potrošen, ali to nije tačno. Od sredine januara 2018. registarske tablice KM, PR, GL i druge iz vremena Miloševića, ne bi trebalo ni proizvoditi ni izdavati ni obnavljati. Dakle, stav je Vlade Republike Kosovo da je istekao rok od 12 meseci ovog sporazuma o registarskim tablicama koji je napravljen u Briselu, tako da ne možemo prihvatiti ove rokove koji su već istekli. S druge strane, rečeno nam je da trebamo dati rok od 12 meseci jer nismo dovoljno informisali našu javnost. Snimili smo nekoliko spotova za razne članove vlasti, kampanje na našim televizijama i ne verujem da je neko ostao neinformisan. Nismo poništili svoju odluku, krenuli smo sa opomenama - blizu dve hiljade opomena i bez pritužbi i bez incidenata i posle toga kaznu nismo sproveli jer smo se dogovorili da damo rok do proleća sporazumu za punu normalizaciju odnosa, koji će se zasnivati ​​na međusobnom priznanju. Dakle, to nije bilo poništavanje odluke nego redosled i diferencijacija u primeni, ona je i dalje tu i pokazuje dobru volju Vlade Republike Kosovo, mi smo Vlada suverene države.

Ali tokom ovog perioda kada su tenzije često ključale, da li je bilo trenutaka kada ste možda rekli da nije vredelo da registarske tablice zaoštravaju situaciju?

Ne verujem da sam imao takav trenutak, jer ne očekujem da autokratska Srbija, koja se ne udaljava ni od prošlosti – Miloševića, ni od sadašnjosti – Putina, promeni svoj pristup Kosovu. Dakle, ne verujem da treba da pronalazimo mane u sebi, treba da shvatimo da na severu imamo neprijateljsku državu koja ne menja Ustav i koja je veoma agresivna prema našoj zemlji sa tih 48 ofanzivnih baza. Bila bi velika greška ako bilo ko na Kosovu sada pokušao da uđe u tezu samookrivljavanja, kada imamo prorusku i agresivnu Srbiju.

Ali imali ste zahteve američkih diplomata koji su dali snažne garancije za bezbednost i suverenitet i nezavisnost Kosova, ali koji su zahtevali određene rokove, na primer gospodin Derek Šole, koji je u jednom trenutku izrazio svoje razočarenje.

Ja sam premijer Kosova i predsednik Bajden je rekao da je Vlada Kosova vlada suverene države. Partnerstvo, savez, saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama nikada nije narušena, nije ugrožena, naprotiv, ali morate shvatiti da Sjedinjene Američke Države, osim što nas priznaju, posreduju i između Prištine i Beograda, te u tom smislu često dolaze i sa zahtevom koji se predstavlja kao ideja za kompromis. Naše pravo je da sami odlučujemo.

Ali vaši kritičari, posebno oni iz opozicije, kažu da postoji neka vrsta kaznenog pristupa Sjedinjenih Američkih Država protiv vaše vlade. Osećate li ovo?

Ne osećam, naprotiv, imam redovne sastanke s američkim ambasadorom i stalno smo u kontaktu i i skoro uvek se slažemo, ali ne uvek, jer ne mogu predstavljati Sjedinjene Države Amerike, američki ambasador i ni državni sekretar ni Stejt department ne mogu predstavljati Kosovo. Mi smo vođeni američkim idealima, ali ovo je Kosovo i moramo štititi našu zemlju, svoj narod, svoju istoriju čak i više nego bilo ko drugi. Dakle, ne možemo očekivati ​​da će Sjedinjene Američke Države braniti Kosovo u diskursu čak i više od nas samih.

Tenzije na severu podstakle su zabrinutost zbog obnove sukoba između Kosova i Srbije. Da li ste se plašili, da li je bilo straha i opasnosti od toga?

 Ne bojim se. Zabrinut sam, oprezan, jer je to deo mog posla, ali se ne bojim.

 Ali da li je postojao rizik?

Da, postoji rizik. Opasnost je u tome što je na drugoj strani Srbija, koja se nije pokajala za svoje zločine, ne menja odnos prema Kosovu, a u godini za nama sklopila je tri veoma važna sporazuma sa Rusijom. Prvi je za kupovinu najjeftinijeg gasa u Evropi, drugi za koordinaciju spoljne politike između Selakovića i Lavrova u Njujorku na marginama UN AP. I treći je da je najproruskiji ćovek u Srbiji Aleksandar Vulin  šef tajne službe. Ne znam šta još treba da se desi da shvatimo sa kakvom Srbijom imamo posla. I u ovoj situaciji, moramo zajedno da se suprotstavimo Srbiji koja je agresivnija i neprijateljskija nego ikad ranije od proglašenja nezavisnosti, umesto da tražimo nesavršenosti unutar dugo napaćenog Kosova, koje se konačno ekonomski i demokratski razvija, uprkos tome što ga ne priznaje Srbija. Dakle, želimo uzajamno priznanje, ali dok nemamo međusobno priznanje, moramo se razvijati.

Američke diplomate, posebno nakon krize na severu, su naglašeno poručile da svi dosadašnji dogovori moraju biti ispunjeni, sa posebnim akcentom na Zajednicu opština sa srpskom većinom, pozivajući vas da počnete pregovore za implementaciju nje. Da li je vaša vlada preduzela neke korake za to? Znam da ste rekli da nemate ništa novo o tome, ali ono što je novo je da je pritisak koncentrisan na to. Jeste li poduzeli neke korake?

U deceniji pre nego što sam postao premijer, u Briselu su sklopljena 33 sporazuma. Samo jedan nije položio test Ustavnog suda. I upravo na tome Srbija insistira. Srbija nije sprovela dve trećine sporazuma, iako ih je potpisala. Ona insistira samo na tome. Međutim, videli ste i u decembru, Srbija nije zainteresovana za udruživanje opština, već za udruživanje barikada. Član 80. Ustava Srbije predviđa udruživanje manjina, ali dobrovoljno udruživanje pojedinaca u kulturno-prosvetnom smislu...

Možete li napraviti takav model?

Da. Rekao sam im u Briselu. Zato što je predsednik Srbije pohvalio kako se u Srbiji tretiraju manjine. Ako smatraju da manjine tretiraju jako dobro, mi uzimamo njihov model - to su nacionalni saveti. Nacionalni savet Albanaca, Bosanaca, Mađara i tako dalje. S druge strane, na Kosovu je 92 odsto Albanaca, manjina je 8 odsto i ne samo Srbe. Imamo Bosance, Turke, Aškalije, Egipćane, Rome i Gorance. Svi oni prihvataju nezavisnost. Čak i velika većina Srba prihvata nezavisnost. Oni koji su na platnom spisku Srbije ne prihvataju nezavisnost. Ali oni su manjina srpske manjine. Dok je u Srbiji oko 80 posto Srba, oko 20 posto nisu Srbi. Dakle, imamo mnogo manje manjina nego Srbija. A mi uzimamo njihov model i sa nacionalnim savetima na Kosovu. Reciprocitet je zdrav princip dobrosusedskih odnosa.

Ali ova pitanja nisu deo sporazuma, nisu deo debla koji je izglasan u kosovskom parlamentu. Udruženje jeste. Postoji odluka Ustavnog suda i američke diplomate poručuju da to ne sme uticati na Ustav niti na funkcionalnost države, ali to se mora uraditi i postoje modeli u svetu, a da to ne utiče na zakonitost i ustavnost zemlje. Postoji li rešenje ili imate šablon?

Razumem vas, govorite o ratifikaciji sporazuma od 19. aprila te godine koja je izvršena u junu 2013. godine. Međutim, taj sporazum, zanimljivo je, ima i 14. tačku koja kaže da Kosovo i Srbija neće kočiti jedna drugu u pogledu evropskih integracija. Srbija je prekršila ovu tačku. Dana 15. decembra u Pragu, Češka Republika, podneo sam zvaničnu aplikaciju Republike Kosovo za pridruživanje Evropskoj uniji. Predsednik Srbije je pisao pisma zemljama EU, posebno pet koji ne priznaju Kosovo, protiv članstva Kosova u EU.

Sedeće nedelje se očekuju važne posete Kosovu, uključujući savetnika američkog Stejt departmenta Šolea, ali i američkih evropskih izaslanika, kao i izaslanika Francuske i Nemačke, a očekuje se da će biti novi period napora u svetlu predloga koji je najprije postao poznat kao francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa između dve zemlje. Opisali ste to kao dobru osnovu za razgovore, ali da li je to dobra osnova za rešenja?

Naravno da razgovori treba da dovedu do rešenja, posebno mi se dopalo to što se ne radi o sporazumu koji se pravi u okviru njega, da ga nazovemo ideologijom rešavanja problema, gde razmatramo svaki jedinstveni problem unutar Kosova i od tamo sa komplikovanim dogovorima sa okeanom detalja za koje niko nije zainteresovan da zna. Pozdravio sam činjenicu da imamo pojmove, univerzalne koncepte kao uvod u ovaj predlog, teritorijalni integritet, suverenitet, nezavisnost, jednakost, vladavinu prava, demokratiju, samoopredjeljenje, tako da se sve to ovde spominje a univerzalni jezik ne samo doprinosi principu, već i daje održivost sporazuma. Čini se da je to najviše omelo Beograd i upravo da bi zapečatili odbijanje ovog predloga su istupili iz institucija na Kosovu severno od Ibra i sa ovim barikadama na jednoj strani želeli da teritorijaliziraju pitanje u okviru nostalgije za tzv. teritorijalnu razmenu koja je propala kao projekat, ali nije mrtva kao ideja, a sa druge strane hteli su da uguše politički pluralizam srpske zajednice koji se zapravo rađa sa Nenadom Rašićem i Radom Trajković. Ako pogledate medije u Srbiji, ova dva čoveka su skoro još omraženija od mene, tako da je stalni napor Srbije da ne dozvoli njihov pluralizam. Smatram da je francusko-nemački ili predlog Evropske unije, koji podržavaju SAD, dobra osnova, ali sa sednice Saveta bezbednosti u Beogradu početkom novembra njihov ministar spoljnih poslova izašao je i rekao da smo odbili takav predlog. Smatram da se svi trebamo baviti njima, a ne mnome i redosledom i diferencijacijom sprovođenja odluke o registarskim tablicama.

Ipak, stiče se utisak da je pritisak više koncentrisan u Prištini, a manje u Beogradu.

Takođe, imam utisak da loše stvari koje Beograd i dalje radi treba da imaju mnogo veći pritisak i zašto se to ne dešava, verujem da ne treba da odgovaram.

U francusko-nemačkom predlogu se ne spominje međusobno priznavanje, iako su u prošlosti i Sjedinjene Države govorile da rešenje treba biti usredsređeno na međusobno priznavanje, a sada se čini da je ostavljeno po strani, kao da nije vreme za tako nešto. Nisu li oni ovaj predlog učinili više kao prelazno rešenje?

Zavisi od pregovora, ne mislim da se rezultat može znati pre nego što pregovori počnu, ali forma tog rezultata je poznata i forma je za mene jasna - potpuna normalizacija odnosa jer su naši odnosi nenormalni, sa obostranim priznavanjem u centru. Hajde sad da krenemo u razgovore pa da vidimo, hoćemo međusobno priznanje u centru, Beograd hoće Zajednicu opština kao preduslov. Ali oni želi Zajednicu kao preduslov, ne zato što vole ZSO, nego zato što ne žele sporazum, neće mir, ne žele normalnost naših odnosa. Pokazali smo spremnost, volju i interesovanje, bili smo kreativni, konstruktivni i posvećeni, razlog zašto nemamo dogovor je u Beogradu.

Kada očekujete da će razgovori o tome početi?

U mesecu januaru očekujemo posete svih emisara, evropskih, američkih, iz Berlina i Pariza, u kom slučaju verujem da nam je potreban novi nalet dijaloga za sporazum o kojem je odlučeno s jedne strane kao prva tačka dnevnog reda sastanka 18. avgusta u Briselu, a sa druge strane nakon tri nedelje 9. septembra usledile su posete emisara Lajčaka, Bona i Plotnera ovde u Prištini, a potom i u Beogradu. Sada je na njima da pojačaju svoje napore kao posrednici što jesu, ja sam uvek spreman i otvoren.