Milenković: Srpski vojnici angažovani u devet inostranih misija, u Libanu nisu bili direktno ugroženi

„Kada se obraćam našim vojnicima koji idu u misiju, pogotovo onima koji odlaze na Kipar, kažem da kad pomenete tu zemlju verovatno prvo pomislite na sunce, palme i plaže, ali da je situacija bezbedna - mirovnjaci ne bi bili tamo”, kazala je načelnica Centra za mirovne operacije Vojske Srbije, pukovnik Mirjana Milenković, u intervjuu za Kosovo onlajn.

Piše: Katarina Saičić

Vojska Srbije trenutno učestvuje u devet mirovnih operacija širom sveta, a Milenković, koja je već pet godina na čelu Centra, prenela nam je prve utiske srpskih mirovnjaka koji su se prošle nedelje vratili u zemlju posle osam meseci provedenih u Libanu. Misija je produžena za dva meseca jer zbog vazdušnih napada nije bilo uslova za bezbedan povratak.

Šta je to što naše vojnike motiviše da rade u tako izazovnim uslovima, šta je namena Centra, ali i u kojim sve mirovnim misijama u inostranstvu trenutno učestvuju srpski vojnici, saznali smo tokom razgovora.

Koji su zadaci Centra za mirovne operacije i šta je njegov glavni cilj? 

Centar za mirovne operacije je u sastavu Operativne uprave Generalštaba Vojske Srbije i namenjen je za sve zadatke koji se odnose na izbor, pripremu i angažovanje u mirovnim operacijama. Naš Centar je po mnogo čemu specifičan ako bismo ga poredili sa sličnim centrima, pre svega u regionu, zato što je većina centara namenjena pre svega za pripreme i obuku lica koja se upućuju u zone operacija, dok naš Centar obavlja sve zadatke koji se na bilo koji način dotiču mirovnih misija. To podrazumeva izbor lica koja se upućuju u misije, njihove pripreme, obuku, opremanje, kao i praćenje njihovog angažovanja dok se nalaze u zonama operacija. Radimo i pripremu njihovog povratka, pa sve do finansijskog aspekta angažovanja. To su osnovni zadaci Centra za mirovne operacije.

Svi ovi zadaci su međusobno povezani, a cilj je da se pripadnici na najbolji mogući način pripreme za rad u mirovnim misijama. Posao je kompleksan i dinamičan. Neretko nemamo radno vreme - aktivnosti se dešavaju i u popodnevnim časovima i vikendom, posebno imajući u vidu da svakodnevno pratimo šta se dešava u zonama operacija, ali je baš zbog te kompleksnosti i dinamičnosti posao interesantan.

U kojim mirovnim misijama učestvuju vojnici Republike Srbije i koliko njih je tamo angažovano?

Vojska Srbije trenutno angažuje svoje pripadnike u devet multinacionalnih operacija. Četiri su pod mandatom Ujedinjenih nacija, četiri pod mandatom Evropske unije i, takođe, od 2023. godine angažovani smo u Multinacionalnim snagama i posmatračima, organizaciji na Sinajskom poluostrvu. U ovih devet misija trenutno u zonama operacija imamo 206 naših pripadnika i angažujemo pripadnike različitih kategorija - od štabnih oficira i vojnih posmatrača, do medicinskih timova, inženjerskih i policijskih jedinica, kao i pešadijskih jedinica nivoa čete i voda u misiji Unifil u Libanu.

Do kraja prošle godine u Centralnoafričkoj Republici, u misiji Minusca, imali smo vojnu bolnicu nivoa 2+. Tu je bilo angažovano više od 70 ljudi i svi zadaci koji se tiču operativnog rada jedne bolnice sa osnovnim medicinskim osobljem i dužnostima bili su u našoj nadležnosti. Tamo smo proveli 11 godina. To je bio izuzetno zahtevan zadatak, jer je bolnica bila samoodrživa, što znači da je Republika Srbija obezbeđivala sve što je potrebno za njeno funkcionisanje, od lekova koji treba da budu dostupni u apotekama, preko opreme neophodne za rad, do stručnog kadra koji je morao da ispunjava visoke zahteve. Bilo je kompleksno obezbediti da bolnica funkcioniše hiljadama kilometara daleko, ali smo i taj zadatak do kraja uspešno izvršili. Bolnica je bila izuzetno hvaljena za svoj rad, a sada, kada govorimo o medicinskim kapacitetima, angažujemo manje medicinske timove u misijama u Somaliji i Centralnoafričkoj Republici.

Dakle, gde smo sve raspoređeni? Tu su misija Unifil u Libanu, zatim u Centralnoafričkoj Republici, na Kipru i na Bliskom istoku, a kada govorimo o misijama Evropske unije, to su Somalija, Mozambik, komanda misije EU Navfor Atalanta, koja je trenutno u Španiji, kao i već pomenute Multinacionalne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu.

Da li biste neku izdvojili kao najvažniju?

Kada se obraćam našim vojnicima koji idu u misiju, pogotovo onima koji odlaze na Kipar, kažem da kada pomenete Kipar verovatno prvo pomislite na sunce, palme i plaže, ali da je situacija bezbedna - mirovnjaci ne bi bili tamo. Ta misija postoji od 1967. godine i to znači da problema i dalje ima, čim su mirovne snage i dalje prisutne.
Kada radimo procenu bezbednosne situacije, ona u trenutku upućivanja može biti stabilna i ocenimo je ocenom dva. Već preko noći stvari mogu da se promene, da dođe do eskalacije sukoba i pogoršanja bezbednosne situacije, što svakako utiče na njihov rad. Zato volim da kažem da je svaka misija značajna sa svog aspekta, a zahtevnije su one u kojima imamo veći broj ljudi i gde je bezbednosna situacija znatno lošija.

Bezbednosna situacija je trenutno najteža u Libanu, odakle se prošle nedelje vratio vod sa srpskim vojnicima. Kakvi su utisci, šta vam kažu? Jesu li bili uplašeni i da li im je bezbednost bila ugrožena?

Svakako je situacija najkompleksnija trenutno na Bliskom istoku, odnosno u Libanu, gde Vojska Srbije ima najviše svojih pripadnika. U misiji Ujedinjenih nacija Unifil u Libanu trenutno je angažovano 169 pripadnika Vojske Srbije u sastavu pešadijske čete koja je u sastavu španskog kontingenta, zatim voda za zaštitu snaga koji je u sastavu italijanskog kontingenta i imamo štabne oficire i element nacionalne podrške. Znači, ukupno 169 lica se nalazi u ovoj misiji, a na Bliskom istoku trenutno su i tri vojna posmatrača. Situacija nije dobra iako je dogovoreno primirje pre 15-ak dana i produženo za još nekih 10 dana, ono se svakodnevno krši. Ipak, naši pripadnici ni u jednom trenutku nisu bili direktno ugroženi. Pravovremeno se preduzimaju mere zaštite, odnosno sklanjanje u skloništa. Obično se dobiju informacije da se nešto sprema, tako da se pravovremeno mogu preduzeti mere i poštuju se procedure. Pre svega zadaci patroliranja, se ne obavljaju u onoj meri kao kada situacija nije opasna. Broj patrola je značajno smanjen, u određenim periodima one se i ne izvode. Mi smo u ovoj Misiji prošle godine zamenili glavnu opremu, to su oklopna borbena vozila i terenska borbena vozila najnovije klase. U pitanju su oklopna borbena vozila „Miloš” koja su domaće proizvodnje i koja imaju najveći stepen zaštite jer nam je bezbednost na prvom mestu. Za svo ljudstvo smo 2024. obezbedili novu zaštitnu balističku opremu. 

Pojedinačne dužnosti štabnih oficira i vojnih posmatrača najčešće traju godinu dana, dok se jedinice i medicinski timovi rotiraju na šest meseci. Oni koji odlaze ovde se u Centru pripremaju, dok se deo priprema obavlja i u bazi Jug u Centru za obuku jedinica za multinacionalne operacije. Mi u tim pripremama pratimo sve najnovije standarde Ujedinjenih nacija i naši pripadnici ni u kom smislu ne zaostaju za kolegama koji dolaze iz razvijenijih oružanih snaga. Rezultat toga je da se svi živi i zdravi vrate kada za to dođe vreme. 

Da je to tačno, mogli ste da ispratite pre nekoliko dana kada se vod za zaštitu snaga, njih 30, vratio iz misije Unifil u Libanu. Oni su ostali nešto duže od predviđenog vremena jer nije bilo moguće izvršiti rotaciju kontingenta kada je to planirano zbog borbenih dejstava u zoni operacije. Nisu bili ni umorni, ni razočarani, ni uplašeni. Kada sam se videla sa njima, bilo koga da sam pitala, a nije im bilo lako, da li bi to ponovili, pogotovo devojke kojih je bilo tri u kontigentu, rekle su: Da, naravno. Išli bi opet. Komandir voda, kapetan Kričak nam je preneo ocene italijanskog generala koji je izrazio želju da još jedan vod srpske vojske bude angažovan u ovoj misiji. Razlog je to što se naši vojnici pokažu disciplinovano i kao veliki profesionalci što je jako važno u kriznim situacijama. 

Važno je da taj boravak za njih predstavlja izuzetno iskustvo. Ta znanja i rad u međunarodnom okruženju vam otvara nove vidike. Naši ljudi dosta toga nauče u zoni operacija i drugi mogu dosta toga da nauče od nas. Naravno da nije pozitivno iskustvo kada pola svog vremena provodite u skloništu i kada se sve druge aktivnosti koje se tiču normalnog života i rada onemogućene ili su ograničene, ali je važno da su svakodnevno imali komunikaciju sa svojim porodicama. Porodice su bile uplašene za njihovu bezbednost gledajući sve što se u medijima može pratiti vezano za situaciju na Bliskom istoku. Kada čuju svog supruga ili oca i on kaže: „Ne brini, dobro sam“, oni osete olakšanje. 

Kakvi su planovi za budućnost? Da li će Vojska Srbije biti angažovana u još nekim misijama?

Kada je u pitanju budućnost, stvari su nepredvidive. Bezbednosna situacija se menja iz dana u dan. Odluka o tome gde ćemo se angažovati donosi se u Narodnoj skupštini. Kada odlučujemo o tome, vodimo računa o bezbednosti naših pripadnika, posebno imajući u vidu da smo 2022. izgubili potpukovnika Dejana Stanojevića, koji je poginuo tokom izvršenja zadatka izviđanja iz vazdušnog prostora u misiji u Demokratskoj Republici Kongo. Nakon tog nemilog događaja nismo angažovali naše starešine u ovoj misiji, a bezbednosna situacija nije, nažalost, bolja. Procena bezbednosne situacije je osnov za donošenje odluke, postoje neka razmišljanja da na Sinajskom poluostrvu, gde imamo inženjersku jedinicu u budućnosti pojačamo angažovanje. Mi smo u ovu Misiju krenuli u sklopu bilateralnih sporazuma sa predstavnicima Oružanih snaga SAD, tamo smo u okviru američkog kontingenta. Kada smo dogovarali ovo angažovanje, prvobitni plan je bio da se angažujemo u roku od sedam do deset meseci dok se ne završe radovi u Južnom kampu ove Misije. Ušli smo u treću godinu na njihovu molbu jer su se naši vojnici pokazali profesionalno. Tamo nije lako u tim klimatskim uslovima, ali smo još tamo. Sedma rotacija je trenutno tamo. Što se tiče nekih novih misija, u skladu sa pozivima Evropske unije ili Ujedinjenih nacija, donosićemo odluke.