Osmani: Oebs nije popustio Rusiji, međunarodna zajednica mora više da se fokusira na Zapadni Balkan

Bujar Osmani Oebs
Izvor: Facebook/Bujar Osmani

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije i predsedavajući Oebsa Bujar Osmani odbacio je ocene da je Rusija ostvarila pobedu dogovorom da Malta bude sledeća zemlja koja će predsedavati tom organizacijom pošto je Moskva uložila veto da to bude Estonija, članica Natoa, prenosi Radio slobodna Evropa.

Osmani je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da je reč o "pobedi međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima", budući da se rad Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (Oebs) zasniva na konsenzusu.

On je takođe odbacio navode da se popustilo Rusiji dozvolom da šef ruske diplomatije Sergej Lavrov učestvuje na Ministarskom savetu Oebsa u Skoplju, budući da, kako je rekao, ruski ministar ne dolazi u nacionalnom svojstvu, već da dolazi na skup organizacije u kojoj je Rusija članica.

Šef makedonske diplomatije je istakao da je Skoplje nedvosmisleno osudilo rusku agresiju na Ukrajinu i da je Severna Makedonija jedna od najjačih pristalica Ukrajine.

Po pitanju funkcionisanja Oebsa, Osmani je rekao da zbog nemogućnosti dogovora nisu izabrani novi ljudi na visokim funkcijama u organizaciji, kao i da nije bilo dogovora o budžetu, mada je izrazio nadu da će se o tome razgovarati u naredna dva dana u Skoplju.

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije je pozvao međunarodnu zajednicu da se više fokusira na dešavanja na Zapadnom Balkanu, pošto bi otvorena pitanja u regionu lako mogle da "iskoriste zlonamerne sile u cilju širenja destabilizacije na našem kontinentu".

Gospodine Osmani, zašto ste se vi i svi u Oebsu predomislili i popustili Rusiji pozivajući ministra Lavrova na ovaj sastanak Saveta ministara?

Mislim da nije bilo godine, ni prethodne godine, da ministar Lavrov ili sve države učesnice nisu bili pozvani na sastanak Oebsa. Ono što se dogodilo samo prošle godine jeste da je Poljska odbila da izda vizu ministru Lavrovu zbog liste sankcija Evropske unije. Dakle, ono što radimo je nastavljanje pravila ponašanja organizacije tako da sve države učesnice budu za stolom, pošto je ovo organizacija zasnovana na konsenzusu. A posebno s obzirom na to da je organizacija u izuzetnim vremenima kada je samo njeno postojanje dovedeno u pitanje, smatrali smo da je ključno da postignemo konsenzus, posebno o onim stubovima koji obezbeđuju funkcionalnost organizacije za budućnost.

Posredovali ste u dogovoru da Malta preuzme predsedavanje Oebsom sledeće godine. Ali zar to nije pobeda Rusije? Zato što je Rusija koristila svoj veto i oni zapravo dobijaju ono što žele?

Mislim da nije. Mislim da je to diplomatska pobeda. To je pobeda Oebsa i pobeda međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Oebs je organizacija koja se zasniva na nekim osnovnim principima i obavezama sadržanim u Završnom aktu iz Helsinkija koji je deo evropske bezbednosne arhitekture koja je održavala mir i stabilnost više od 75 godina, posebno Oebs u poslednjih 50 godina. Mislim da Rusija nije bila srećna tokom predsedavanja Severne Makedonije. Bili smo nedvosmisleni u osudi ruske agresije u Ukrajini. Rusija je otvoreno prekršila osnovne, osnivačke principe i obaveze organizacije i mi smo od početka prepoznali svoju ulogu čuvara tih principa i obaveza. Napravili smo Oebs platformu za političku i pravnu odgovornost Ruske Federacije za njena dela u Ukrajini. Tri puta smo se pozivali na takozvani moskovski mehanizam da prikupimo dokaze i činjenice o tim zverstvima, uključujući otmicu dece iz Ukrajine.

Ti dokazi će biti korišćeni na Međunarodnom krivičnom sudu protiv ruskog rukovodstva, a posebno ljudska dimenzija Oebsa koja je bila razlog za pokretanje talasa demokratizacije u istočnoj Evropi. Ima mnogo onih koji kažu da je rad Oebsa bio posledica pada Berlinskog zida i tog talasa demokratizacije i zato verujem da smo održavanjem organizacije u životu pružili najbolju uslugu ljudima, jer se na kraju radi o ljudima i to je bio slogan predsedavanja Severne Makedonije.

 Ali da li izbor Malte, koja nije članica Natoa, ispunjava očekivanja Rusije?

Podržali smo Estoniju otkad je njena kandidatura da predsedava organizacijom predstavljena 2020. godine i učinili smo sve što je u našoj moći da postignemo konsenzus oko Estonije. Pre samo nekoliko nedelja, zvanično smo to podneli u Beču. Nažalost, Ruska Federacija i Belorusija jednostavno nisu podržale kandidaturu Estonije. A onda smo prešli na pronalaženje alternativnog rešenja, zemlje koja bi bila osnova za konsenzus 57 država učesnica. Komunicirao sam sa svakim ministrom spoljnih poslova Oebsa, pitajući ga da li su voljni da uskoče i pokušaju da spasu organizaciju. I zahvalan sam Malti na razumevanju, pored njenog angažovanja kao nestalne članice Saveta bezbednosti. Mislim da je Malta učinila istorijski korak da podrži sam opstanak organizacije. To je bio naš predlog i zahvalan sam i Oebsu, državama učesnicama što su podržale njenu kandidaturu.

S druge strane, ruski ministar sada dolazi u članicu Natoa, Severnu Makedoniju.

Ovde se ne slažem. Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije ne dolazi u Severnu Makedoniju, ne dolazi u Skoplje, ne dolazi u nacionalnom svojstvu. On dolazi u Oebs gde je Rusija država učesnica. Biću iskren s vama. U nacionalnom svojstvu oni ne bi mogli da dođu u Severnu Makedoniju. Naš stav je bio nedvosmislen. Severna Makedonija je glasno osudila rusku agresiju na Ukrajinu. Bila je jedna od najjačih pristalica Ukrajine. Vi znate da smo četvrta zemlja u Natou u pružanju vojne podrške Ukrajini po glavi stanovnika. Uskladili smo se sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom EU i njenom odlukom o sankcijama 100 odsto. Bio sam tri puta u Kijevu kao predsedavajući. Predsedavali smo organizacijom po principu da nije redovno stanje, fokusirajući se 100 odsto na Ukrajinu i njene potrebe. Međutim, ministarski savet je stvar organizacije, gde imamo 57 država učesnica. Dok ne budemo imali odluku o isključenju ili promeni formata organizacije, za šta je potreban konsenzus, moramo da pozivamo sve države učesnice na sastanke.

Da li imate konsenzus da potvrdite predsedavanje Malte, s obzirom na to da Ukrajina i ministri tri baltičke zemlje ne dolaze?

Juče sam se sastao s tri baltička ministra spoljnih poslova na ministarskom sastanku Natoa i razgovarao sa ministrom Kulebom (šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba). Potpuno razumem njihov stav. Oni su juče imali izjave u kojima hvale predsedavanje Severne Makedonije zbog ponašanja predsedavajućeg organizacijom u vanrednim vremenima. Međutim, zbog svog stava oko uloge Rusije u organizaciji, oni neće učestvovati. Ali to ne znači da njihove delegacije neće biti ovde u Skoplju i podržavati odluke koje su već donete u Beču, bilo u stalnom savetu ili pripremnom odboru kada ćemo postići konsenzus za predsedavanje Malte za 2024. godinu.

Šta očekujete da će se u Skoplju odlučiti sutra i u petak?

Verujem da ćemo formirati, pošto su to pravila ponašanja organizacije, da ministri treba da potvrde odluke pa očekujem da će konsenzus koji je postignut u Beču biti potvrđen u Skoplju. Svakako, imamo i druge izazove kao što su četiri visoke funkcije, kojima mandati ističu za nekoliko dana posle ministarskog saveta. Podneli smo predlog za produženje celog paketa za godinu dana dok ne dođemo do osnovnog razumevanja među državama učesnicama kako bismo mogli da otvorimo slobodna mesta. I svakako, pitanje budžeta. Mislim da smo daleko odmakli u postizanju konsenzusa o sadržaju budžeta, ali zato što su neke države zauzele pozicije kao u igri nulte sume, nismo odobrili budžet. Dakle, nadam se da ćemo na ministarskom savetu moći da razgovaramo i da usvojimo budžet.

Posle godinu dana predsedavanja Oebsom, da li verujete da se diplomatija vraća, da se vraća da reši krizu?

Znate, postoje dve putanje. Ili rat ili diplomatija. Tako da mislim da nije bilo trenutka kada je diplomatija bila nevažna. Znam da sada imamo problem zbog činjenice da je država članica Oebsa potkopala sam temelj organizacije, tako da ne možemo razgovarati o normalnom radu s tom državom učesnicom. Ali verujem da će Oebsa i njegov diplomatski kapacitet, njegova jedinstvena oruđa i instrumenti biti posebno važni u budućnosti kada će u Ukrajini biti postignut pravedni mir, kada Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine. Verujem da će Oebs imati važan posao da podrži ne samo institucije Ukrajine, što čak i sada radimo kroz vanbudžetske projekte, već i da pomogne civilnom stanovništvu jer kao što sam govorio tokom cele godine, na kraju krajeva, radi se o ljudima. Šta god da radimo, radi se o ljudima na terenu.

 Šta je sa Zapadnim Balkanom? Juče i prekjuče ste bili u Briselu. Zapadni Balkan je bio jedna od tema. Generalni sekretar (Jens) Stoltenberg rekao je da tenzije rastu.

Mislim da je važno da se međunarodna zajednica više fokusira na dešavanja na Zapadnom Balkanu jer je to region od strateškog značaja za Nato, jer smo svakako deo ovog regiona, ali i zbog ovih otvorenih pitanja u regionu koja lako mogu da iskoriste zlonamerne sile u cilju širenja destabilizacije na našem kontinentu. Od ključne je važnosti da svi zadržimo svest i fokus na dešavanja u regionu. Činjenica da je generalni sekretar Stoltenberg upravo prošle nedelje bio u Skoplju i da smo ovde doveli lidere, lidere Natoa u regionu bila je važna poruka. A posebno je važno kada se ova poruka šalje iz Skoplja. Pošto je Skoplje... Severna Makedonija pre samo nekoliko godina bila deo problema u regionu. A sada je to važan faktor stabilizacije. Severna Makedonija kao uspešna funkcionalna multietnička demokratija koja postavlja primer postala je uzor za region, za Zapadni Balkan i zato je važno poslati ove poruke da otvorene sporove treba rešavati. Stoga smo bili domaćini dijaloga Srbija-Kosovo koji je proizveo Ohridski sporazum. Takođe, bili smo aktivni u okviru predsedavanja Oebsu kroz naših šest terenskih operacija koje imamo na Zapadnom Balkanu.