Riker: Članice Natoa na Zapadnom Balkanu moraće da se pozicioniraju prema ratu na Bliskom istoku

Ambasador Filip T. Riker, bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za Kosovo onlajn da će zemlje Zapadnog Balkana, koje su članice Natoa, morati da donesu odluku kako da se pozicioniraju u vezi sukoba na Bliskom istoku.

Diplomata je u razgovoru za naš portal govorio o uticaju koji bi sukob između SAD i Irana mogao da ima na ceo svet, ali i Zapadni Balkan. Naglasio je da bi posledice mogle da se osete u ekonomiji, ali i potencijalno novim migracijama, kao i bezbednosnim pitanjima. Prema njegovom mišljenju, odnosi između SAD i EU prolaze težak period poslednjih 15 meseci, a rat na Bliskom istoku dodatno opterećuje ekonomije širom regiona zbog porasta cena nafte. Iako je predsednik SAD Donald Tramp najavio da uskoro očekuje kraj sukoba sa Iranom, Riker nije optimističan da će rat na Bliskom istoku biti uskoro okončan.

U aktuelnoj geopolitičkoj klimi, sa ratom SAD i Izraela protiv Irana, da li bi zemlje u regionu trebalo da zadrže bezuslovno političko usklađivanje sa administracijom Donalda Trampa i odlukama američke spoljne politike, ili bi trebalo više da naglase zaštitu sopstvenih nacionalnih i regionalnih interesa?

Svaka nacija mora sama da donosi odluke i svaka nacija treba da određuje svoju politiku na osnovu onoga što je u njenom najboljem interesu. U ovom slučaju, moraće da odmere te interese. I očigledno je da su zemlje Zapadnog Balkana uglavnom bile povezane sa Sjedinjenim Državama. U stvari, nekoliko njih su, naravno, saveznici Sjedinjenih Država u Natou. Moraće da utvrde kako žele da se pozicioniraju u budućnosti u pogledu ovog sukoba. Ne mislim da su sukob u Zalivu, izraelsko-američki rat protiv Irana i iranske odmazde poseban fokus za Zapadni Balkan. Ali jasno je da postoje globalne implikacije, posebno u smislu ekonomskih posledica. Cena nafte dramatično raste, zabrinutost zbog lanaca snabdevanja koju smo već videli, a sve su to faktori koji bi mogli imati uticaj na zapadni deo zemlje, a svakako i na Evropu u celini.

Ako tenzije između Sjedinjenih Država i Irana prerastu u širi sukob, kakav bi potencijalni uticaj to moglo imati na Zapadni Balkan, posebno u pogledu novih talasa migracija ili izbeglica ka Evropi?

To je nešto što se uvek mora uzeti u obzir kada se razmatraju raniji izazovi, sirijski građanski rat, drugi ratovi i sukobi u regionu koji su proizveli izbegličke tokove koji su imali uticaj, svakako na Evropu u celini, a zemlje koje su prve u redu kada izbeglice krenu ka Evropi često su u južnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu. Dakle, to je nešto što treba pratiti. Ne mislim da smo to još videli od Irana. Ali naravno, Iran je velika zemlja, 90 miliona ljudi, i dok oni nastavljaju da snose najveći teret ovog rata, dok su SAD i Izrael uništili glavne vojne kapacitete Irana, moraćemo da vidimo da li postoji neki pokret, šta se dešava unutar Irana, i ako bi to potencijalno proizvelo izbegličke tokove koji bi mogli da utiču svakako na zemlje sve do Zapada.

Koliko je značajan rizik da bi širi sukob na Bliskom istoku mogao podstaći radikalizaciju među malim ekstremističkim mrežama na Zapadnom Balkanu i da li bi to moglo povećati bezbednosne pretnje za američke ili Nato instalacije u regionu, uključujući Kamp Bondstil na Kosovu?

Mislim da svi moramo ozbiljno shvatiti bezbednost. Iran je decenijama bio glavni državni sponzor terorizma širom sveta, kroz svoje mreže, kroz svoje ćelije. Ne mislim da je Zapadni Balkan posebno u njihovom fokusu, ali mislim da možemo očekivati povećanu uzbunu, povećane šanse da Iran poništi svoje vojne kapacitete zbog preduzimanja drugih akcija kojima pokušavaju da naplate cenu, ne samo Sjedinjenim Državama i Izraelu, već i drugim zemljama, posebno u regionu Zaliva. I videli smo da su posegnuli sa svojim oružjem, dronovima, raketama, protiv zemalja u Zalivu, od Saudijske Arabije, UAE, do Katara, gde se nalaze američki vojni objekti. Ovo nisu očekivali mnogi ljudi koji su preduzimali ove akcije. To je bilo u vreme nakon što su mnoge od tih zemalja imale bolje odnose sa Iranom, tako da nisu očekivale da će ih Iran napasti, bilo terorizmom ili drugim sredstvima. Sada postoji drugačija računica, i te zemlje razmatraju implikacije ovoga na svoju buduću bezbednost i strateško planiranje.

Izraelski i zapadni zvaničnici sugerisali su da iranske balističke rakete mogu da dosegnu delove Evrope, uključujući Balkan. Koliko je verodostojna ta procena i šta bi to značilo za stratešku ranjivost zemalja u regionu?

Jedan od razloga koje su predsednik Tramp i drugi naveli za pokretanje ovog rata protiv Irana bio je njihov program balističkih raketa i to je, naravno, oduvek bilo zabrinjavajuće, zajedno sa njihovim nuklearnim programom i njihovim državnim sponzorom terorizma i drugim stvarima, postoji niz različitih pitanja koja je administracija pokrenula kao opravdanje, kao ciljeve, kao razloge za preduzimanje ove akcije. Ne verujem ponovo da je Zapadni Balkan meta Irana. Veliki deo njihovih kapaciteta je već uništen u tom smislu. Ali mislim da moramo razmišljati o dugoročnim implikacijama, svakako protiv Zapada, šire i generalno. Mislim da će svi morati ozbiljnije da shvate posmatranje i budu oprezni u saradnji sa saveznicima u vezi sa terorističkim pretnjama. 

Sa evropskim liderima, poput Pedra Sančeza, koji naglašavaju „ne ratu“, i EU koja signalizira spremnost da brani svoje ekonomske i političke interese, da li svedočimo širenju strateškog jaza između Sjedinjenih Država i Evrope? Šta bi to moglo značiti za Zapadni Balkan, region koji se u velikoj meri oslanja i na integraciju u EU i na bezbednosne garancije SAD?

Mislim da ste već videli u proteklih 15 meseci neka teška vremena u transatlantskim odnosima, u odnosima SAD i EU, na primer, mnogo toga u ekonomskoj sferi tarifa i trgovine, iako ste imali izvestan napredak u pogledu postignutih sporazuma, trgovinskog sporazuma SAD i EU, trgovinskog sporazuma SAD i Velike Britanije. Ovo pitanje, rat na Bliskom istoku, opterećuje ekonomije širom regiona, uglavnom zbog cene nafte, zabrinutosti oko lanaca snabdevanja, šta je sa brodovima koji prolaze kroz Crveno more i naftom koja prolazi kroz Suecki kanal, kroz Ormuski moreuz. To su sva pitanja koja su i dalje zabrinjavajuća. Predsednik Tramp naznačio da vidi kraj ovog sukoba u narednim danima ili nedeljama. Sumnjam da će to biti slučaj. Postignuta je neka vrsta deklaracije o postignutim ciljevima, ali moraćemo da vidimo šta to znači. Predsednik je pozvao na bezuslovnu predaju. Iranci se, po njihovom mišljenju, uopšte ne predaju. Oni će nastaviti da ovo rade najbolje što mogu, svim sredstvima koja imaju. I ne vidim da će režim u Islamskoj Republici, ali preciznost koja je na snazi decenijama, uskoro nestati.