Demokratija na delu: U prvom delu kampanje govor mržnje, rodna neravnopravnost i dominacija lidera

Organizacija „Demokratija na delu“ ocenila je da je prvih pet dana izborne kampanje za parlamentarne izbore 7. juna na Kosovu proteklo mirno, ali uz ozbiljne izazove u vezi sa ravnopravnošću izborne trke, kvalitetom javne debate i širenjem govora mržnje u digitalnom prostoru.

Prema navodima organizacije „Demokratija na delu“, na ovim izborima učestvuje 21 politički subjekt sa ukupno 902 kandidata.

U izveštaju se navodi da izborni programi političkih subjekata uglavnom predstavljaju kontinuitet ranijih ponuda, prepakovanih u oblik novih obećanja, koja su uglavnom fokusirana na energetiku, plate, socijalne šeme, infrastrukturu i tehnologiju.

Organizacija ocenjuje da je korišćenje javnih resursa pre zvaničnog početka kampanje, uključujući odluke tehničke vlade o dodeli finansijskih pogodnosti građanima, stvorilo prednost za stranku na vlasti.

„Što se tiče toka kampanje, tokom prvih pet dana primećen je veći intenzitet izbornih aktivnosti na terenu, gde su se politički subjekti fokusirali na otvaranje kampanje u glavnim centrima na Kosovu. Evidentirani su i slučajevi korišćenja dece na pojedinim skupovima političkih subjekata, zbog čega su već podnete dve žalbe Izbornom panelu za žalbe i predstavke (IPŽP). Za razliku od mirnog toka aktivnosti na terenu, kampanja u onlajn prostoru, odnosno na društvenim mrežama, znatno je oštrija zbog govora mržnje koji iskazuju pristalice partija. S druge strane, upotreba uvredljivog i diskriminatornog jezika od strane političkih subjekata, iako na nižem nivou u poređenju sa prethodnim izbornim procesima, pokazuje da onlajn prostor i dalje predstavlja ozbiljan izazov za kvalitet javne debate“, navodi se u izveštaju, prenosi Koha.

Iako su aktivnosti na terenu protekle bez većih incidenata, kampanju na društvenim mrežama karakterisala je oštrija retorika.

Tokom prvih pet dana identifikovano je 56 slučajeva koji uključuju govor mržnje, klevete, omalovažavajući sadržaj i dezinformacije. Od toga je 35 slučajeva klasifikovano kao govor mržnje, dok je gotovo polovina bila usmerena protiv žena učesnica u izbornoj trci.

Monitoring 152 informativna portala na albanskom i srpskom jeziku pokazao je da postoji više od 7.000 komentara sa sadržajem mržnje, što čini oko šest odsto analiziranih komentara.

Prema navodima organizacije „Demokratija na delu“, ovaj fenomen negativno utiče na kvalitet javne debate i učešće žena u političkom životu. Kako se navodi, od ukupnog broja kandidata, 34 odsto čine žene.

Violeta Hadžoli iz ove organizacije navela je da su političke partije značajno osvežile kandidatske liste u poređenju sa izborima iz decembra prošle godine, ali da je zastupljenost žena ostala gotovo na istom nivou.

U medijima, kako se navodi, izborni prostor često dominiraju emisije sa samo jednim političkim subjektom ili jednim kandidatom naspram novinara, dok u izbornim debatama i dalje nedostaje direktna konkurencija ideja i političkih programa.

Još jedan evidentiran problem jeste rodna neravnopravnost u televizijskim debatama, gde muškarci čine oko 80 odsto učesnika, dok žene čine svega 20 odsto.