Gogić: Politika pritiska na srpske institucije kontinuirana; Surlić: Vlast neće moći da se formira ni posle ovih izbora

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da pritisci na srpske institucije produbljuju osećaj „trajne privremenosti“ i neizvesnosti u kojoj živi srpska zajednica, dok politikolog Ognjen Gogić smatra da izborna kampanja poprima referendumski karakter, ali pre svega kroz duboku polarizaciju albanske opozicije i Kurtija.

Predizborna kampanja za izbore zakazane za 7. jun na Kosovu ulazi u drugu nedelju, dok se istovremeno nastavljaju svakodnevni mirni protesti zaposlenih u srpskim prosvetnim i zdravstvenim ustanovama koje funkcionišu u sistemu Vlade Srbije.

Povod za okupljanja je hapšenje sedmoro direktora ovih ustanova, koje Specijalno tužilaštvo u Prištini sumnjiči za navodni uticaj na birače, prenosi RTS.

Izbori su treći u nešto više od godinu dana, nakon što ni posle februarskih ni posle decembarskih izbora 2025. godine nije formirana vlast u Prištini, a od ukupno 120 poslaničkih mesta predstavnicima Srba pripada deset zagarantovanih mandata.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić smatra da karakter izbora nije sudbinski.

„Ali, Kurtijeva politika pritiska na Srbe u pokrajini jeste kontinuirana. Dakle, ona se sprovodi godinama, nevezano za izborne cikluse“, tvrdi Surlić.

Politikolog Ognjen Gogić je saglasan da je atmosfera referendumska, ali da se formulacija više odnosi na situaciju između proalbanskih stranaka, odnosno albanske vlasti i opozicije.

„Dakle, ovde je reč o 'za' i 'protiv' Kurtija. On nastupa sa svojom strankom, na drugoj strani je kompletna opozicija i između dva pola nema prostora za dijalog. Kurti unosi polarizaciju gde god da se pojavi“, ukazuje Gogić.

Surlić hapšenje direktora vidi kao zastrašivanje, pogotovo u svetlu plana Prištine da „integriše zdravstvo i obrazovanje“.

„Niko ne zna šta znači ta integracija, ali sve što je do sada radila Kurtijeva vlada, ona je integrisala tako što je gasila institucije i stavljala katanac. Ovo nije način, pogotovo ne pred izbore, jer ono što su pokazali raniji izbori je da se srpska zajednica homogenizovala upravo kroz ove ekscese. Liči na trajnu privremenost“, naglašava profesor Fakulteta političkih nauka.

Gogić napominje da je politika pritiska na srpske institucije kontinuirana, ali da je posebno izražena u vreme predizborne kampanje.

„Na primer, ideja da se uđe u prazne stanične zgrade i zamene se srpska zastava i ćirilična tabla. To su rituali i performansi sačuvani za početak kampanje. Međutim, žalosno je da je sukob među Srbima omogućio Prištini da se umeša i instrumentalizuje situaciju. Takođe, ono što posebno brine jeste budućnost i sudbina zdravstvenih i obrazovnih institucija na koje su i oslonjeni i upućeni svi Srbi“, upozorava politikolog.

Surlić objašnjava da je nekoliko indikatora koji govore o tome da vlast neće moći da se formira ni posle ovih izbora.

„Kurti je naveo da mu je potrebno 80 mesta u parlamentu, a uveren sam da mu je taj broj u ovom trenutku nedostižan. Ta većina je praktično dvotrećinska. Očekujem veto poziciju u kojoj nijedna opoziciona stranka neće imati snagu da samostalno formira vlast, ali isto tako nijedna od njih neće hteti dogovor sa Kurtijem, osim ako ne dođe do međunarodne reakcije, što takođe nije isključeno“, procenjuje Surlić.

Gogić ne vidi mogućnost lakog formiranja vlade za Kurtija jer dijaspora, koja je u decembru bila na Kosovu zbog praznika, i podržala ga u velikom broju, sada neće glasati u tom obimu.

„Takođe, došlo je do raskola između Kurtija i bivše predsednice Vjose Osmani. Ona se vratila u matičnu stranku, Demokratski savez Kosova. Očekujem preraspodelu glasova od Samoopredeljenja ka Demokratskom savezu Kosova“, zaključuje Gogić.