Stranke intenzivirale aktivnosti u dijaspori

Političke partije na Kosovu premestile su svoje aktivnosti van Kosova, pretvarajući dijasporu u jedan od glavnih frontova izborne borbe. Sastanci u Švajcarskoj, partijska organizovanja u Norveškoj i direktni pozivi na učešće u glasanju, prema oceni analitičara, pokazuju da se glas dijaspore vidi kao ključni faktor u trci za 28. decembar, piše Koha.

Političke partije su intenzivirale aktivnosti u inostranstvu, sa posebnim fokusom na dijasporu, nekoliko dana pre početka zvanične izborne kampanje 17. decembra. Vanredni izbori 28. decembra, zakazani u periodu kada se iseljenici tradicionalno nalaze na odmoru na Kosovu, povećali su angažman partija kako bi obezbedile njihov glas, koji se sve više smatra strateški važnim u izbornoj trci, prenosi Koha. 

Predsednik Pokreta Samoopredeljenje i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti održao je sastanak sa dijasporom u Cirihu, gde je fokus njegovog obraćanja bio na ulozi dijaspore u razvoju Kosova. On je dijasporu predstavio kao aktivan politički i ekonomski faktor.

„Dijaspora nije emocionalna rezerva, ona je snaga razvoja. Vlada Kosova dijasporu vidi kao partnera, a nikako kao posmatrača. Ogroman deo onoga što radite nesumnjivo nije dovoljno prepoznat i poznat, zato ste vi tihi heroji mira koji uzdižete i državu Kosovo i ceo albanski narod“, rekao je Kurti.

Sastanak u Švajcarskoj vidi se kao deo napora Samoopredeljenja da oživi duh 2021. godine, kada je glas dijaspore imao vidljiv uticaj na izborni rezultat.

U istoj zemlji, ali sa drugačijom političkom naracijom, Demokratski savez Kosova takođe je održao sastanke. Predsednik DSK i kandidat za premijera Ljumir Abdidžiku dočekan je od strane simpatizera stranke u Švajcarskoj, gde je, prema zvaničnom saopštenju, zabeleženo široko učešće iz različitih kantona.

„Predsednik Abdidžiku zahvalio je dijaspori na kontinuiranom doprinosu tokom godina i naglasio da je njihova podrška presudna u ovom ključnom trenutku za budućnost Kosova. Uputio je poziv na angažovanje, mobilizaciju i snažnu podršku naše dijaspore u Švajcarskoj i širom sveta, ističući da je Kosovu danas više nego ikada potrebna jedinstvenost, nada i konkretno delovanje“, navodi se u saopštenju DSK.

U međuvremenu, Demokratska partija Kosova (DPK) je u nedelju u Oslu zvanično formirala svoj ogranak u Norveškoj i izabrala rukovodeće strukture. Za predsednika ogranka izabran je Arsim Avdija, koji je izjavio da će njegova misija biti izgradnja Kosovske stabilnosti, razvoja i nade. Skup je pozdravila i generalna sekretarka DPK Vljora Čitaku, koja je pozvala simpatizere na maksimalnu mobilizaciju u podršci kandidatu za premijera Bedriju Hamzi.

Međutim, politički subjekti neće moći da organizuju stranačke skupove u svim evropskim državama.

Ambasada Nemačke na Kosovu je pre nekoliko dana uputila obaveštenje kandidatima za premijera i političkim subjektima, podsećajući da organizovanje izbornih skupova na nemačkoj teritoriji nije dozvoljeno manje od tri meseca pre održavanja izbora u njihovoj zemlji.

S obzirom na to da će vanredni izbori biti održani 28. decembra, to znači da neće biti moguće održavati skupove u Nemačkoj, jednoj od zemalja sa najvećom koncentracijom kosovske dijaspore.

„S obzirom na to da u Nemačkoj imamo veliku kosovsku dijasporu, želimo da podsetimo sve kandidate da, po pravilu, događaji izborne kampanje stranih zvaničnika u Nemačkoj nisu dozvoljeni u periodu kraćem od tri meseca pre izbora. Hvala na razumevanju“, navodi se u saopštenju ambasade od prošle nedelje.

Prema mišljenju analitičara iz dijaspore Ljuljima Veljua, pojačane aktivnosti političkih partija direktno su povezane sa činjenicom da se izbori održavaju u periodu povoljnom za dijasporu.

„Istina je da je poslednjih dana bilo sastanaka sa sunarodnicima koje su organizovali predstavnici političkih subjekata zainteresovani da dobiju glas dijaspore, jer je i sam datum izbora određen u periodu kada su iseljenici na odmoru. Na taj način pokušavaju da dobiju što više glasova iz dijaspore. Čini mi se da vladajuća stranka Samoopredeljenje želi ponovo da stvori duh glasanja kao 2021. godine, kada je upravo glas dijaspore doneo veliku promenu“, rekao je Velju.

Ističe da je broj birača registrovanih za glasanje manji nego na prethodnim izborima.

„Ali se očekuje veći broj onih koji će putovati na Kosovo i na taj način dati glas. Međutim, ni drugi politički subjekti nisu zapostavili ovaj segment, posebno Demokratska partija, ali i Demokratski savez, koji je aktivan u mnogim zapadnim zemljama“, ističe on.

Ipak, Velju ocenjuje da dijaspora neće biti ključni faktor u određivanju izbornog rezultata.

„Mislim da ni na prethodnim izborima, kao ni na bilo kojim izborima na Kosovu, dijaspora nije odlučivala ko će činiti Skupštinu. Dijaspora će dati samo završnicu, jer se najveći broj glasova daje na Kosovu i sami birači na Kosovu biće odlučujući. Prema svim procenama, dijaspora može uticati na izbor dva ili tri poslanika, ili maksimalno osam u Skupštini Kosova. Za razliku od ranijih puta, mislim da će se ovoga puta glas dijaspore proporcionalno raspodeliti na sve političke subjekte, kao što je slučaj i sa biračima na Kosovu“, rekao je on.

Prema Veljuu, kritičan problem ostaje nedostatak konkretnih ponuda za dijasporu.

„Iskreno, niko se ne bavi konkretnom ponudom za dijasporu. Razočarani smo jer do sada nije pokazano veliko interesovanje niti su preduzeti konkretni koraci za pomoć dijaspori. Ovo govorim i kao neko ko je aktivan u nevladinoj organizaciji – obraćali smo se ne samo poslednjoj vladi već i prethodnim sa zahtevima. Ne samo da nisu realizovani, već u mnogim slučajevima nismo dobili ni odgovor. Isto se dogodilo i sa subjektom koji je danas na vlasti, Pokretom Samoopredeljenje, koji je ranije mnogo obećavao podršku dijaspori, ali do sada nije preduzeo konkretne korake, osim mogućnosti glasanja u ambasadama i konzulatima, što više odgovara njima nego drugima“, istakao je Velju.