Ukšini: Tehnička vlada koja bi služila samo za organizovanje izbora obezbedila bi jednako takmičenje

Bivši diplomata Silje Ukšini kaže za Kosovo onlajn da ukoliko postoji želja za fer i demokratskim izborima da bi opozicija trebalo da traži tehničku vladu, poput one koju je imala Severna Makedonija i mnoge druge zemlje, koja bi organizovala izbore tako da vlada u ostavci nema mogućnost da koristi javne resurse, budžet i novac, i da svi budu jednaki tokom izbora.

„Ako se institucije ne formiraju nakon izbora, za buduće izbore bi trebalo da se izabere tehnička vlada sa ljudima koji ne učestvuju u politici, koji su neutralni i predloženi od strane svih političkih partija. Oni koji dolaze iz sveta umetnosti, nauke i akademije, koji nisu u vezi sa političkim partijama. To bi bila vlada koja bi služila samo za održavanje izbornog procesa i imali bismo jednako takmičenje. Sadašnja vlada prednjači, jer ako je u stanju da raspodeli 200 miliona, to oštećuje opozicione partije i daje prednost vladi“, ukazuje Ukšini.

Komenatrišući obećanja lidera opozicione DPK Bedrija Hamze o povećanju plata i penzija, kao i smanjenje poreza, bez objašnjenja kako će se to izvesti, Ukšini kaže da je Hamza bio ministar finansija i da ima iskustva i ideje, ali i da bi te ideje trebalo konkretnije objasniti građanima. 

„Od sporadičnih pomoći bilo bi bolje zakonom regulisati i povećati plate, kao i da dodatan novac za vreme kampanje bude zabranjen. Toga je bilo i ranije. To znači da nema konkursa i ničega što bi dovodilo do favorizovanja. Bedri je izvanredan stručnjak, a u rukama građana je kome će dati glas“, kaže naš sagovornik.

On sugeriše da bi u predizbornoj kampanji trebalo izbeći nacionalističke parole. 

„Na Kosovu i celom Balkanu bi trebalo odstraniti termine 'izdajnik' u vezi sa Srbijom, jer dolazimo u apsurdnu situaciju. Svi građani Kosova rade za Srbiju i svi Srbi rade za Albance sa Kosova. Ko je izdajnik, ko patriota, ko anđeo, ko đavo - ljude ne interesuje, žele perspektivu. Mladi hoće posao i kvalitetniji život, školovanje, zdravstvo, to su pitanja kojima se treba baviti. Hrvatska, Crna Gora, Kosovo, Albanija, Makedonija - svi imaju probleme migracija. Trebalo bi razgovati o tome kako zaustaviti ovaj trend i napraviti život atraktivnijim. Moju ćerku u srednjoj školi ne interesuje istorija, problemi, ko je izdajnik, ko nije. Na kraju dana me pita koja je najbolja škola ili fakultet na kom može da se usavrši za svoj budući život“, navodi Ukšini. 

Nove generacije, prema njegovoj oceni, imaju druga interesovanja i očekivanja. 

„Dosta nam je ovih balkanskih pitanja. Zemlja je lepa toliko koliko je demokratija stabilna, lepa je i kad je multietnička i kad se svi osećaju jednakim. To znam, jer kad sam bio mlad, nismo svi bili jednaki, bila je mržnja i kolektivna depresija. Evropsko Kosovo je lepo kad se i Albanac oseća dobro, ali i kad se dobro osećaju i Srbin i Turčin i Rom. Trebalo bi izbeći nacionalističke parole, kako bismo pružili ponude za napredak zemlje koje nas vode ka pravim evropskim vrednostima. Ceo Balkan je mnogo patio. Od balkanskih ratova sve do sada. I u Evropi nas gledaju sa podozrenjem, bez obriza na to da li mi kažemo da smo dobri ili loši u odnosu na Srbe ili Albance. U Berlinu nas smatraju jednakima“, kaže on. 

Balkan bi, kako smatra, trebalo da se oprosti od kulture neprijateljstva i mržnje i okrene pitanjima napretka za bolji život. Kada ljudi žive bolje, dodaje, nemaju problema u vezi s tim ko je gde, koje je vere i kojoj naciji pripada. 

„Zemlje će napredovati kad budu imale kulturni diverzitet, jer ideje prikuljaju sa svih strana. Onda dobijamo bolji život. Naconalističke parole na Balkanu su poput slatkiša, izgledaju slatko, ali, ako se pojedu u velikoj količini dovedu do šećerne bolesti, a posledice osećaju ti narodi. Zbog mržnje prema drugima sami plaćaju cenu. To su platili i Nemci. Još uvek pate i plaćaju za ono što su radili između dva svetska rata. Narodi Balkana bi trebalo da uče iz negativnih primera kako bi im život bio bolji, lepši i u demokratiji“, zaključuje Ukšini.