Američko–saudijski odnosi u novim okolnostima

Piše za Kosovo onlajn Habib al Hadi

U ponovnoj poseti američkog predsednika Donalda Trampa Saudijskoj Arabiji, odnosi između dve zemlje su ponovo u centru pažnje, ali ovog puta u složenijem regionalnom i međunarodnom kontekstu. Svet se značajno promenio od njegove prve posete pre osam godina, kao i Saudijska Arabija. Iako je odnos između dve zemlje opisan kao „savez veka“, trenutni pokazatelji navode neke analitičare da kažu da je sada na raskrsnici, imajući u vidu izazove i mogućnosti koje ga okružuju. Kraljevina više nije samo kupac oružja ili pasivni igrač u globalnim poslovima. Ona je domaćin diplomatije, laboratorija reformi i partner za uravnoteženiji svetski poredak.

Ali, ova poseta je potvrda povezanosti koju dele američki predsednik i prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman. Arapski mediji su pre skoro decenije objavljivali da je njihov odnos započeo još pre nego što su obojica postali odlučujući faktori u svojim zemljama – Tramp predsednik SAD, a Mohamed bin Salman saudijski prestolonaslednik. Pre Trampovog izbora, tada saudijski ministar odrbane, Mohamed bin Salman, poslao je delegaciju u Vašington koja se sastala s Trampom i koja je stavila gotovo sve svoje resurse u ruke budućeg predsednika. Posebno važnu ulogu u tome imao je Trampov zet, Džared Kušner, koji je u prvoj Trampovoj administraciji bio specijalni izaslanik za Bliski istok. Kušner se zbližio sa svojim mladim saudijskim prijateljem, da mu je pomogao da se probije i domogne mesta prestolonaslednika i pored mnogo moćnijih i iskusnijih prinčeva koji su ispred njega stajali u redu za nasleđe kraljevskog trona. U tom smislu, ova poseta je i verifikacija ovog savezništva koje je, kako se videlo, izdržalo probu vremena.  

Uprkos populističkim stavovima sa kojima se suočila od Trampa tokom njegovog prvog mandata, Saudijska Arabija je bila u stanju da razume njegove prioritete i lični stil, a odnos se ojačao i razvio u „lično prijateljstvo“, kako ga on opisuje, između njega i saudijskog rukovodstva.

Saudijski pisac i direktor mreže Al Arabija, Mamduh Al-Muhaini, ističe da je jedan od ključeva Trampove uticajne ličnosti u oblikovanju njegove percepcije drugih zemalja i pojedinaca bilo „poštovanje i priznanje njega kao snažnog predsednika Sjedinjenih Država“, posebno nakon što je američka elita bila neprijateljski nastrojena prema njemu od njegovog izbora i odbila da ga prizna kao legitimnog predsednika. Ta priznanja u Saudijskoj Arabiji ne manjkaju. 

Poseta dolazi 100 dana nakon početka Trampovog drugog mandata, perioda koji je obeležen snažnim signalima o prirodi njegovog odnosa sa saveznicima. On je uveo carine većini zemalja širom sveta, uključujući tradicionalne partnere Vašingtona kao što su Evropljani, Kanada i države Persijskog zaliva. 

U tom kontekstu, saudijski mediji su prihvatili opis Trampa kao „predatorskog prijatelja“ koji ne okleva da se prema svojim prijateljima odnosi sa istom okrutnošću sa kojom se odnosi prema svojim protivnicima, bojeći se da bi Tramp mogao da se pojavi sa ovakvim stavom i u Rijadu. Ovo izražava aspekt dvosmislenosti spoljne politike Vašingtona tokom drugog Trampovog mandata, posebno na Bliskom istoku, koji je oduvek bio poznat po svojim geopolitičkim složenostima, ali još više ovog puta, nakon mešanja karata od strane Izraela, koji nastavlja da povećava tempo eskalacije, uprkos obećanjima mira i mogućnostima za smirivanje koje zagovaraju umerene zemlje u regionu, predvođene Saudijskom Arabijom. 

Za Saudijsku Arabiju, poseta dolazi u ključnom trenutku. Ona predvodi glavna regionalna pitanja u Palestini, Jemenu, Siriji, Libanu i Sudanu i suočava se sa stalnom eskalacijom između Izraela i Teherana, dok istovremeno sprovodi svoj ambiciozni projekat nacionalne transformacije u okviru Vizije 2030. Stoga odnosi sa Vašingtonom poprimaju važan i oprezan karakter, prema rečima Abdulaziza bin Sakra, šefa Centra za istraživanje Zaliva, koji je specijalizovan za politiku SAD u Zalivu. On kaže: „Saudijska Arabija svoj savez sa Vašingtonom posmatra kao faktor uravnoteženja, a ne kao trajnu garanciju, i to je gura da diversfikuje svoje partnere bez ugrožavanja svog tradicionalnog odnosa.“

Region, zbog toga, računa na snažnog Trampa, koji bi bio u stanju da obuzda Netanjahua. Poslednji događaji, međutim, povećali su strahove od smanjenja Trampovog uticaja na mirovni proces, koji on obećava regionu od svog prvog mandata.

U izraelskim medijima pojavljuju se vesti o tome kako su pogoršani odnosi između Trampa i Netanjahua zbog toga što Netanjahu pokušava da „manipuliše“ Trampom i ne ispunjava najvažnije dogovore, poput sklapanja sporazuma o normalizaciji sa KSA, što bi moralo da uključi i prestanak bombardovanja Gaze i zlostavljanja tamošnjeg stanovništva. Zbog toga je Tramp, navodno, isključio Izrael iz pregovora sa Iranom i sklopio bez Izraela sporazum sa Hutima. Pojavila se i vest u Džeruzalem Postu da se Tramp sprema da prizna Palestinu tokom sadašnje BI turneje i da je to, zapravo, ta velika novost koju je Tramp najavljivao da će je saopštiti pred put na Bliskom istoku. Ovo je u u subotu, 10.05. opovrgao američki ambasador u Izraelu, Majkl Hakbi.  

Imajući u vidu istoriju odnosa Trampa i Netanjahua, teško je poverovati u navode o raskolu u njihovim odnosima. Pošto se one pojavljuju neposredno pred Trampov put u zalivske zemlje na čiju podrššku on posebno računa u svojoj BI politici, verovatnije je da ove vesti imaju za cilj da Trampa bar unekoliko oslobode najavljenog pritiska KSA, UAE i Katara zbog odnosa prema Izraelu i izraelskim akcijama prema Palestincima i da mu daju manevarski prostor za razgovore, posebno one koje bude vodio u Rijadu. 

Tramp je već odavno najavio da će KSA da investira čitav trilion u SAD. Pošto se do sada u više navrata pojavljivao na događajima koje je organizovala KSA, prirodno se očekuje da i Tramp ispuni neke saudijske zahteve. Palestinsko pitanje svakako je jedno od najvažnijih. Drugo pitanje koje je važno za KSA je mirnodopska saradnja u razvoju nuklearnih postrojenja. Već je objavljeno da SAD više ne povezuju Sporazum o mirnopskom korišćenju nuklearne energije sa normalizacijom odnosa sa Izraelom.  

Ostaje, međutim, palestinsko pitanje.

Uoči Trampovog dolaska, palestinska delegacija koju je prevodio potpredsednik Palestine, Husein Al Šeik, boravila je u Džedi, gde se srela s prestolonaslednikom MbS. Tema razgovora bila je povezana s Trampovom posetom KSA i zahtevima koje bi saudijska strana trebalo da iznese u ime palestinske strane. Jedan od najvažnijih zahteva odnosi se na trenutno i neodložno poboljšanje humanitarne situacije u Gazi i „prestanak genocida“ koji vrši „izraelski okupator“ na teritoriji Gaze. Nešto kasnije, pokazao se i drugi zaključak, koji je formulisan očigledno u dogovoru sa saudijskim prestolonalsednikom. Al Šeik je izjavio da Hamas mora da položi oružje i da je nenasilni otpor jedini otpor koji će Palestinci i palestinski pokret ubuduće da primenjuju.   

Glavni događaj prvog dana posete, bio je Američko – saudijski investicioni forum koji je sa obe strane okupio krem kompanija i korporacija obe zemlje – od Elona Maska, Larija Finka, Stivena Švarcmana, Džejn Frejzer, Sema Altmana, Jansena Huanga do gradonačelnice Majamija, Frensis Suarez. Forum je održan u znamenitom hotelu Ric Karlton u Rijadu, u kojem je tokom 2017. i 2018. bilo zatočeno oko 300 najbogatijih i najmoćnijih ljudi u zemlji koji su sve od reda bili osumnjičeni za korupciju. Saudijska strana je objavila da će u naredne četiri godine da investira 600 milijardi dolara u SAD, a ne čitav trilion, kako je je to želeo Tramp. Već je prvog dana boravka potpisan veliki broj ugovora u visini od 300 miliona dolara. 

Tramp je svoj glavni govor održao u utorak po podne, ali u sredu, nastavlja svoj boravak u Rijadu, susretom sa vladarima ostalih zalivskih država, pre nego što produži u Dohu i Abu Dabi. Govor je nekoliko puta prekidan aklamacijama i apluzima, najviše kada je govorio o Iranu i saudijskom lideru Mohamede bin Salmanu. „Budućnost Bliskog istoka počinje odavde“ objavio je američki predsednik. O sebi je govorio kao o mirotvorcu koji neće da se usteže da koristi svoju, najmoćniju vojsku na svetu, ukoliko su napadnuti ili dovedeni u opasnost SAD i njegovi saveznici. Tramp je posebno kritikovao Iran, preteći da nikada neće imati nuklearno oružje. Nazvao ga je „najvećom i najrazornijom silom“ na Bliskom istoku koji je izazvao neverovatne patnje naroda u Sirji, Libanu, Gazi, Iraku, Jemenu i drugim regionima. „Iran ima izbor između nastavka haosa i terora i prihvatanja puta ka miru“, upozorio je Tramp. On je ponovo zapretio da je to „poslednje upozorenje i potencijalna prilika za diplomatiju“, što je bilo pozdravljeno aplauzom. 

Tramp je Saudijsku Arabiju postavio u oštrom kontrapostu prema Iranu. Ono što čini Saudijska Arabija nazvao je „konstruktivnom vizijom“, nasuprot „kolapsa i patnje“ koju stvaraju iranski lideri. 

„Ne može da bude oštrijeg kontrasta od puta kojim ste krenuli vi na Arabijskom poluostrvu od katastrofe koja se dešava preko puta, u Iranskom zalivu“, rekao je Tramp i opet izazvao ovacije. 

Pravo oduševljenje u sali izazvala je Trampova izjava da on odmah ukida sankcije Siriji, dajući tako zemlji šansu za novi početak, pripisujući za to zasluge svom domaćinu, koji je to ispratio sa prekrštenim rukama na grudima u znak zahvalnosti. Ovaj njegov gest u tren oka preplavio je Bliski istok i postao opšteprihvaćen na društvenim mrežama. 

Aplaudirao je i Tramp svojoj publici, a onda je Mohamed bin Salman ustao sa svog mesta i nastavio aplauz, dok su u sali nastalo pravo oduševljenje, koje se pretvorilo u stojeće ovacije Trampu. Ovo nije moglo da ne dodirne srce američkog predsednika. „To je ono što činim zbog vašeg prestolonaslednika“, uzvratio je Tramp. 

Tramp je u svakom slučaju želeo da sebe predstavi kao pomiritelja. On je najavio da bi mogao da se u četvrtak, 15.maja, pridruži ruskom i ukrajinskom predsedniku u Instanbulu, ukoliko obojica predsednika budu tamo.  

Poseta će, u pogledu vremena i sadržaja, biti test mogućnosti obnavljanja „saveza veka“ u konkretnom, a ne simboličnom smislu. Region se brzo menja, Tramp nije tradicionalni predsednik, a Saudijska Arabija je postigla značajan napredak u svojim reformama. Njen godišnji izveštaj o Viziji 2030, objavljen pre nekoliko nedelja, dokumentovao je da je 374 indikatora postiglo ili se približilo postizanju svojih ciljeva. Iako se interesi dve strane presecaju po pitanju bezbednosti i ekonomije, najvažnije pitanje ostaje: Hoće li dve strane uspeti da transformišu svoj „istorijski savez“ u održivo buduće partnerstvo?