Balkan je ogledalo neuspeha evropske politike

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Dok Moskva, Peking i Vašington oblikuju novu svetsku arhitekturu, Evropska unija pokušava da očuva uticaj na Balkanu. U poseti Skoplju, predsednica EK Ursula fon der Lajen pokazala je kontinuitet licemerne politike uslovljavanja, dok je predsednik Slovačke Peter Pelegrini upozorio na neophodnost samokritike i reforme EU. 

Poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu, neposredno nakon što je predsednik Slovačke Peter Pelegrini boravio u Skoplju, otkrila je duboku suštinu današnje evropske politike: nedostatak vizije, samouverenosti i stvarne volje da se region posmatra kao partner, a ne kao geopolitička tampon-zona. Dok se svet deli između tri velika centra moći - Vašingtona, Moskve i Pekinga - Evropska unija pokušava da dokaže da još uvek ima političku relevantnost. Međutim, Balkan sve više postaje ogledalo te nemoći.

Tokom posete Skoplju, predsednica EK ponovila je mantru o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Govorila je o investicijama, infrastrukturi, zelenoj tranziciji i digitalnoj transformaciji. Ipak, iza zvaničnih poruka ponovo se krila poznata politika - uslovljavanje pristupnih pregovora promenom Ustava Severne Makedonije. Brisel, koji se predstavlja kao promoter demokratije i vladavine prava, šalje poruku da se politička volja jedne zemlje može menjati pod pritiskom, a suverenitet postaje predmet trgovine. Makedonci su već jednom, 2018. godine, pristali da promene ime države i time se odrekli dela svog identiteta. Obećano im je članstvo u Natou i ubrzani put ka EU. Premda su danas u Alijansi, od Unije su, deluje, dalje nego ikada.

Ni predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova ni premijer Hristijan Mickoski nisu dobili nikakve garancije da će proces integracija biti nastavljen čak i ako se Ustav promeni. Poruka Fon der Lajen, objavljena na društvenoj mreži „X” - „Sve je u vašim rukama” - više je zvučala kao prebacivanje odgovornosti nego kao iskrena podrška. U toj rečenici, možda nesvesno, sadržana je cela istina o evropskom pristupu Balkanu: Brisel želi rezultate, ali ne želi odgovornost; želi uticaj, ali ne i obaveze; želi saveznike, ali ne i ravnopravne partnere.

Sasvim drugačiji ton doneo je predsednik Slovačke Peter Pelegrini, koji je u Skoplju govorio dan pre Ursule fon der Lajen. Njegova poruka bila je jasna i neuobičajeno iskrena za jednog evropskog lidera: Evropska unija iscrpljuje Zapadni Balkan svojim politikama i rizikuje da izgubi generacije koje su verovale u evropsku ideju.

„Evropska unija gubi svoju konkurentnost. Naš inovacioni i istraživački potencijal zaostaje za azijskim zemljama i Sjedinjenim Državama. Suočavamo se sa visokom cenom energije i pretnjom ekonomskog rata kroz uvođenje carina. EU mora da pronađe način da se izbori sa tim izazovima i da pokaže hrabrost da razvije modernu ekonomiju, da ulaže u infrastrukturu, istraživanja i razvoj. I dalje verujem da Unija može da ostane jedan od vodećih globalnih blokova, ali samo ako se ozbiljno reformiše”, izjavio je Pelegrini u Skoplju.

Pelegrini je stekao simpatije građana Severne Makedonije jer je otvoreno rekao da je Evropa sama odgovorna za pad poverenja na Balkanu. Dok su evropske institucije zatrpane sopstvenim birokratskim jezikom i neiskrenim obećanjima, realnost pokazuje da je Brisel izgubio kompas između principa i interesa.

U fokusu posete Fon der Lajen bio je i ekonomski plan za Zapadni Balkan. Ona je najavila da će EU ulagati u energetiku, digitalizaciju, veštačku inteligenciju i zelenu tranziciju. Međutim, iza privlačnih fraza o modernizaciji stoji vrlo pragmatična računica: Evropska unija više ne može da računa na stabilne isporuke energenata iz Rusije, pa pokušava da region pretvori u energetsku rezervu i tranzitni koridor. To nije nova politika, ali je sada jasnije nego ikad da Brisel gleda na Balkan kroz geopolitičku prizmu - kao prostor koji treba da amortizuje posledice globalnog sukoba između Istoka i Zapada. 

Evropska unija je nekada bila simbol stabilnosti, zajedništva i perspektive. Danas je, međutim, postala simbol dvostrukih aršina. Od Srbije se traži da uvede sankcije Rusiji, od BiH se očekuje politička kohezija, dok Unija sama pokazuje rekordnu političku podeljenost. Od Severne Makedonije se traži nova ustavna promena, ali bez garancija da će to značiti i realno članstvo. Licemerje EU postalo je očigledno i kroz unutrašnje kontradikcije. Dok se u Briselu govori o „evropskim vrednostima“, u praksi se to svodi na interesne kalkulacije. Odluke se ne donose na osnovu principa, već na osnovu straha – od migracija, od ruskog uticaja, od gubitka tržišta.

Kada se pogleda šira slika, postaje jasno da današnja EU više ne učestvuje ravnopravno u oblikovanju svetskog poretka. Dok Vašington vodi globalne bezbednosne procese, Moskva i Peking šire svoj ekonomski i politički uticaj, Brisel se bavi internim kompromisima. Fon der Lajen je to osetila i lično - i tokom posete Pekingu, gde je bila u senci predsednika Makrona, i prilikom razgovora sa američkom administracijom, gde se njen glas nije računao kao relevantan faktor.

Evropa je, jednostavno, izgubila sposobnost da govori jednim glasom. I zato sada pokušava da nadomesti globalni uticaj pritiskom na Balkan. Ipak, Balkan više nije isti. Zemlje regiona jesu proklamovale evropske integracije kao strateški cilj, ali sve manje su spremne da taj cilj ostvaruju po svaku cenu, jer svaka nova cena znači – gubitak identiteta, autonomije, ekonomskog suvereniteta.

Brisel se suočava s činjenicom da više ne može da upravlja regionom kao nekada. Niti može da se takmiči sa investicijama iz Kine, niti da nadomesti ruski uticaj u energetici, niti da ponudi jasnu političku viziju. Zato pribegava starim metodama - uslovljavanju, birokratiji i simboličnim posetama koje treba da pokažu da EU „nije zaboravila Balkan“.

Evropska unija danas balansira između sopstvenih slabosti i spoljnopolitičkih izazova. Unutar njenih granica rastu populizam, ekstremizam i socijalne podele, dok izvan njih pokušava da igra ulogu moralne sile. U takvom kontekstu, Zapadni Balkan postaje test kredibiliteta evropske politike proširenja.

Poseta Ursule fon der Lajen bila je zamišljena kao demonstracija evropske odlučnosti, a završila se kao potvrda evropske nemoći. Njene reči o budućnosti regiona delovale su isprazno, dok su izjave Petra Pelegrinija odjeknule kao glas razuma unutar iscrpljene Unije. Brisel mora da shvati da Balkan više nije prostor gde može da diktira pravila bez posledica. U svetu u kojem se formira nova globalna arhitektura moći, region postaje važan upravo zato što ima izbore - između Istoka i Zapada, između tradicionalnih partnerstava i novih savezništava.

Ako Evropska unija nastavi sa politikom licemerja, produžavaće samo sopstveni politički pad. Balkan će se, pre ili kasnije, okrenuti onima koji ga tretiraju kao ravnopravnog sagovornika, a ne kao učenika kojem se stalno preti gubitkom „evropske budućnosti“. Evropa mora da shvati da će ovakvom politikom izgubiti Balkan, kao što je već izgubila mesto za stolom gde se odlučuje o novom svetskom poretku. Što pre to shvati, pre će pronaći put do sopstvenog oporavka.