Blokada robe, ukidanje dinara… Može li kosovska ekonomija bez saradnje sa srpskom privredom?

“U sadašnjim okolnostima, posle svih odluka i mera Kurtijeve vlade, na Kosovu ne postoji normalna, stabilna i predvidiva situacija za poslovanje. Dohodak po glavi stanovnika duplo je manji nego u Srbiji, pa se dugotrajna blokada privredne saradnje, osim političke računice da onemogući život Srbima na Kosovu, odražava i na konstantno slabljenje životnog standarda Albanaca”

Priredio: Miloš Garić

Vlada Aljbina Kurtija u prethodnih godinu dana otvorila je mnogo frontova prema državi Srbiji i Srbima na Kosovu, a jedna od najdrastičnijih mera tiče se kidanja svih ekonomskih veza sa srpskom privredom, što je kao svoje finale sada donelo i odluku o ukidanju platnog prometa i zabrani upotrebe dinara.

Jasno je da ne postoje logička objašnjenja i da je primetno odsustvo bilo kakve dobre namere u ovakvom postupanju kosovskih vlasti, ali ono što posebno pada u oči je značajna šteta koju svesno na ovaj način Priština čini kompletnoj ekonomiji na Kosovu, koja je ionako na vrlo niskim granama, pa samim tim i Albancima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, tokom 2022. godine, neposredno pre agresivnih mera Kurtijeve vlade prema Srbima na severu Kosova, uprkos i tada političkim tenzijama, ostvarena je značajna razmena robe sa kosovskim firmama u vrednosti od oko pola milijarde evra. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je u tom periodu vrednost srpske robe koja je otišla na Kosovo iznosila 467,3 miliona evra, a u suprotnom smeru je stiglo robe za 61,7 miliona. Sa druge strane, podaci sa Kosova su da je tokom 2022. godine iz Srbije stiglo robe u iznosu od 371,6 miliona evra, dok je sa Kosova u Srbiju izvezena roba u vrednosti od 60,7 miliona.

Umesto daljeg napretka u saradnji, što svojim konceptom nudi i Otvoreni Balkan, u koji Priština odbija da se uključi, u međuvremenu, ekonomski odnosi su potpuno obustavljeni i blokirani političkim odlukama vlasti u Prištini, sa očiglednom idejom da se Srbima što više oteža i u krajnjoj liniji onemogući život na Kosovu.

Ekonomisti u Prištini upozoravaju da je prekid privrednih veza pogrešan i loš, ali i nalaze objašnjenja za takvu “ekonomsku politiku” Prištine.

Tržišna ekonomija, ali

Agim Šahini, predsednik Poslovne alijanse Kosova, podseća da se tokom 2017. godine, kada je bila uvedena 100 odsto taksa na srpske proizvode, “tokom 18 meseci razvijalo sve normalno i bez srpskih proizvoda”.

“Međutim, u normalnim uslovima ne bi trebalo da na Kosovu nema srpskih proizvoda, a isto da Srbija nema kosovske proizvode. Mislim da i jedna i druga strana treba da gledaju kako da razvijaju privredu, a nikako da se misli da li mogu jedan bez drugog, jer mi smo mali u globalnoj ekonomiji. Samo zajedno sve države na Balkanu mogu da budu jače od globalne ekonomije koja je jaka konkurencija na Balkanu i svaki dan globalna ekonomija ruši balkansku ekonomiju, a pogotovu kosovsku, srpsku, albansku, makedonsku i sve ostale. Bitna je saradnja, da se radi, sarađuje. Bitno je da nemamo otvorene stavke između nas, bitno je da političari jednom zauvek shvate da sa preprekama ne može ekonomija da ide napred, samo možemo zajedno da pokrećemo robu, kapital i narod, bez ikakvih uslova”, kaže Šahini za Kosovo onlajn.

Ekonomski stručnjak iz Prištine Mustafa Kadriaj za Kosovo onlajn ukazuje da je Srbija u prethodnom periodu izvezla mnoge proizvode na Kosovo, uprkos negiranju kosovske državnosti.

“U principu, Kosovo je orijentisano na tržišnu ekonomiju i trebalo bi da bude otvoreno za saradnju i bez obzira na političke probleme koji su poznati. Kosovo je bilo otvoreno za ekonomsku saradnju i zapravo je Srbija izvezla mnoge proizvode na Kosovo. Ali, u tržišnoj ekonomiji slobodno sarađujete tamo gde vidite ekonomski interes kao biznis, kao i država, tako da nijedna država ne može da diktira ili blokira drugu, u ovom slučaju Srbija ne može da blokira Kosovo i obrnuto. Granice i tržišta su otvoreni, pa je svaki pokušaj blokiranja druge zemlje ekonomski bumerang za samu državu koja pokušava da postavi barijere”, smatra Kadriaj.

On dodaje da treba da postoji ekonomska saradnja uz puni ekonomski i politički reciprocitet.

“Pošteno rečeno, država Srbija je izvozila na Kosovo, ali sa druge strane nije priznala državu Kosovo i, još više, nije dozvolio da roba sa Kosova prođe u Srbiju, tako da je to činjenica. Ovom logikom novac ne može da ide. Stanje u regionu u ovom slučaju, Kosovo i Srbija moraju da sagledaju iz ekonomske perspektive, dajući prostor preduzećima i građanima da se slobodno kreću. U zaključku, ako Srbija ne promeni pristup Kosovu, trebalo bi da bude jasno da Kosovo može da promeni svoje ekonomske partnere, a sada kada govorimo, imamo značajne gubitke, upravo kao rezultat nekorektnog ponašanja Srbije”, istakao je Mustafa Kadriaj.

Šteta za Kosovo mnogo veća

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić ukazuje da se negativni uticaj mere zabrane uvoza proizvoda iz Srbije na Kosovo, mnogo više odražava na kosovsku privredu nego za srpsku.

Stanić za Kosovo onlajn ističe da je kosovska privreda u strukturalnom smislu "krhka i lomljiva", a samim tim i osetljiva na sve šokove koji dolaze spolja.

“Prema tome, sve mere koje Priština donosi, dodatno povećavaju nepoverenje investitora kako stranih, tako i domaćih te blokiraju ekonomski i privredni napredak. Kada pođete od te jedne činjenice da, na primer, Kosovo još uvek nema kreditni rejting, dakle ove agencije za otkup rejtinga one uopšte nisu ocenjivale kreditni rejting Kosova, to znači da je ta teritorija visoko rizična za strana ulaganja. Sa druge strane ona je rizična i kada je reč o ulaganju domaćih građana koji tu žive. Sa treće strane sve ove političke krize koje se dešavaju, nesuglasice između Beograda i Prištine, zabrana uvoza robe iz Srbije sve to utiče jednostavno na to da je poverenje investitora i dalje na vrlo niskom nivou", ukazuje Stanić.

Kada je reč o trenutnom stanju u privredi Kosova, Stanić potvrđuje da je ona dostigla stope rasta oko tri do četiri procenta ove i prošle godine, kako procenjuju međunarodne finansijske institucije. Međutim , pojašnjava da te brojke ne znače mnogo kada se uzme u obzir da je polazna tačka, "baza privrede", veoma niska i nerazvijena.

"Tačnije, 3,4 procenta je procena za 2023, a 3,9 za 2024. To su relativno dobre stope rasta. Međutim, kada imate u vidu da je baza privrede na Kosovu jako mala, samim tim te stope rasta u apsolutnim brojevima ne znače mnogo. Svakako dobro je što taj rast postoji, ali je činjenica da je on uglavnom zasnovan na većoj eksploataciji prirodnih resursa, ili eventualnom povećanju zarada u javnom sektoru, a ne na nekoj vitalnosti same privrede i kompanija", objašnjava Stanić.

Kada se povećava kupovna moć stanovništva onda to utiče i na same privrednike, ali u ovom konkretnom slučaju, kada se uporedi dohodak po glavi stanovnika (BDP) na Kosovu tokom 2022. godine bio je duplo manji nego što je u Srbiji.

Stanić naglašava da se zabrana uvoza robe iz Srbije najviše odražava na građane koji moraju kupovati robu koja je slabija u odnosu kvalitet-cena i manje konkuretna od robe koja dolazi iz Srbije. 

Samim tim, napominje, oni su je morali skuplje plaćati da bi obezbedili svoja domaćinstva.

Što se tiče samih privrednika, Stanić navodi da je uticaj manji nego na građane jer je mera zabrane uvoza robe iz Srbije kasnije revidirana u smislu da nije ograničen uvoz sirovina i određenih poluproizvoda koji se koriste za preradu i proizvodnju, nego samo finalni proizvodi.  

"Procenu štete zabrane uvoza robe u ovom trenutku mi možemo reći samo za Srbiju, ali za njih je u tom relativnom smislu značajnija šteta nego za privredu Srbije. Glavna poruka je da na Kosovu ne možete imati normalnu, stabilnu i predvidivu situaciju za poslovanje. Ova politika ukazuje da je ta trgovina neizvesna i mnogi naši proizvođači koji su imali Kosovo kao jedno od značajnijih tržišta gde izvoze robu su odlučili da pronađu druga tržišta, da taj deo plasiraju negde u regionu i da zadovolje potrebe na domaćem tržištu", ukazuje Stanić.

Loša perspektiva

Perspektiva daljeg razvoja odnosa i privredne saradnje između dve strane je, ocenjuje, vrlo siva. Izrazio je nadu da će dalji pregovori, političke odluke  i rešenja doprineti rasterećivanju uslova za trgovinu.

“Privredna komora Srbije ima odličnu saradnju sa Privrednom komorom Kosova i zajedno su formirale Komorski investicioni forum kako bi podigle saradnju na viši nivo. Dakle to je jedna grupacija koja okuplja sve komore Zapadnog Balkana odnosno privrednike. Kada je krenula ova kriza i zabrana robe na Kosovu iz Srbije odande je istupila Privredna komora Kosova i istakla kako to nije dobro za privredu i da treba naći rešenja kako bi odnosi bili održivi. Njihova reagovanja bila su apsolutno kritička prema vladi i to se najbolje pokazuje time što su postepeno ukidali šta je zabranjeno uvoziti, dakle sirovine i poluproizvode koje koriste za preradu", poručio je Stanić.