Daleko je normalizacija: Šta po pitanju odnosa Beograda i Prištine donosi 2024. godina?

“Normalnost je mnogo teže definisati nego patologiju, tvrdi većina psihologa. U slučaju odnosa Srba i Albanaca u vezi s Kosovom ova teza je posebno tačna. Teška patologija na srpsko-albanskim relacijama traje dugo i razvila se do potpunog ekstrema, tako da je ona postala - normalnost. Svi dosadašnji uticaji spolja doprineli su samo da stvar bude još gora".

Priredio: Miloš Garić

Od čega krenuti kada govorimo o šansama za normalizaciju odnosa na Kosovu i oko Kosova?

Najbolje od činjenice da dijametralna suprotnost pozicija Beograda i Prištine u svojoj osnovi ima potpuno razilaženje po ključnom pitanju – šta je to Kosovo?

Da li je Kosovo sa Metohijom sastavni deo Srbije, kako to piše u njenom ustavu i važećim dokumentima UN, što podržava i više od 100 svetskih država, na čelu sa Kinom, Indijom i Rusijom, ili je Kosovo nezavisna država, po jednostranoj odluci albanskih političkih predstavnika 2008. godine, koju je zatim prihvatila grupa zemalja okupljenih oko SAD, Nemačke i Velike Britanije. Istih onih što su pre toga tonama bombi po Srbiji stali u "zaštitu" Albanaca.

Dovoljno je spomenuti bombardovanje u "humanitarnoj misiji" pa shvatiti koliko smo daleko od normalnosti, ali da se zadržimo na aktuelnim poteškoćama. A, one su takve da udaljenost u stavovima dve strane, naslonjena na međuetničku netrpeljivost, koju vlast na Kosovu konstantno podgreva diskriminišući Srbe, sprečava mogućnost stvaranja bilo kakve zajedničke osnove za uspostavljanje normalizacije.

U takvim okolnostima, jako teško je očekivati i da novi plan koji Evropska unija želi da nametne Beogradu i Prištini posle 12 godina mrcvarenja u dijalogu, u 2024. može da donese bitne pomake u pravcu normalizacije.

Šta je onda ono što može da se očekuje po tom pitanju sledeće godine?

Savet ministara EU zatražio je, dakle, od Evropske komisije i šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja da hitno, pre kraja januara 2024. godine, predlože Savetu izmene i dopune merila za Poglavlje 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, kako bi u njega bile uključene obaveze koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i njegovog Implementacionog aneksa.

Vlast u Srbiji sa svoje strane spremna je da traga za kompromisom, koji podrazumeva ni malo lake odluke u pravcu normalizacije stanja, ali Beograd jasno odbacuje mogućnost članstva Kosova u UN, uz kategorički stav da ni pravno ni faktički ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost.

U međuvremenu, kosovski premijer Aljbin Kurti koristi svaku priliku da odbaci i sabotira sporazume i obaveze koje Priština ima, posebno oko formiranja Zajednice srpskih opština i povratka lokalne samouprave u ruke Srba u severnim opštinama. Što se normalizacije odnosa sa Srbima tiče, Kurtija zanima samo priznanje od strane Beograda i kaže da "pre svega Srbija treba da se normalizuje“, jer po njemu "Kosovo je sasvim normalno".

Istovremeno, američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer očekuje "napredak oko implementacjie sporazuma između Prištine i Beograda u 2024. godini, i da se proces normalizacije odnosa završi međusobnim priznanjem“.

"Nadamo se da ćemo u 2024. videti stvarni napredak, uključujući da Srbija preduzme značajne korake da ispuni sve svoje obaveze prema sporazumu i da Kosovo isto tako ispuni sve svoje obaveze uključujući napedak u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom”, rekao je Hovenijer. 

Sve zajedno kada se sagleda, deluje kao jedna velika konfuzija sa malim šansama za popravku.

Uticaj izbora u SAD i EU

Nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Nebojša Čović za Kosovo onlajn podseća na važnost predsedničkih izbora koji će u 2024. biti održani u SAD, glasanja za Evropski parlament i u više evropskih zemalja, uključujući i neke u regionu. 

"To će gotovo izvesno dovesti do potpuno novih struktura vlasti i novih prioriteta u njihovoj nacionalnoj i spoljnoj politici. Rezultati izbora koji su održani u nekim evropskim zemljama u 2023. pokazali su očekivano jačanje desničarskih snaga, koje se, između ostalog, protive i daljem proširenju EU i pokazuju dozu skepticizma u vezi sa podrškom Prištini i kosovskom projektu u celini. Uprkos grozničavom nastojanju neoliberalnih snaga, koje su prethodnih godina bile na vlasti, da dok im vreme neumitno curi nametnu svoja rešenja, uključujući i ultimatum Srbiji u vezi sa de fakto priznanjem tzv. Kosova i to do kraja meseca januara, treba reći da ništa što se sada nametne neće biti urezano u kamen i biće podložno promenama. Ono što je važno je da mi jasno stavimo do znanja da je bilo kakvo povezivanje daljeg napretka u evrointegracijama Republike Srbije sa de fakto priznanjem tzv. Kosova za nas potpuno neprihvatljivo, bez obzira na to da li će to imati uticaja na trenutne odluke EU“, poručuje Čović.

Kaže da je strategija Prištine i onih država koje Albance bezrezervno podržavaju vrlo jasna. 

"U 2024. paralelno sa pritiscima na Beograd u vezi sa daljim urušavanjem prisustva na Kosovu i Metohiji, i odustajanjem od ovog dela teritorije u međunarodnim forumima, oni će ubrzano raditi na prisilnom stvaranju nove realnosti u pokrajini, jačanju represije i aparthejda protiv srpske zajednice kako bi se što veći broj Srba odlučio da napusti svoja ognjišta. Takođe, stvaraju i naoružavaju paravojne formacije u suprotnosti sa svim pravno obavezujućim međunarodnim i lokalnim dokumentima, čime bi da obesmisle objektivnu nemogućnost obezbeđivanja punopravnog članstva tzv. Kosova u UN“, smatra Čović.
  
Po njegovoj oceni, Aljbin Kurti će ići na dalje zaoštravanje na terenu dok istovremeno odlaže sprovođenje obaveza Prištine. 

"Kurti simulira konstruktivnost i izlazi sa nekim novim predlozima, poput najnovijeg plana u sedam tačaka ili besmislene ponude da on lično sledeće godine pripremi predlog statuta ZSO. Istini za volju, šlagvort mu je dao Miroslav Lajčak, neodgovornom izjavom u suprotnosti sa mandatom koji mu je poveren, kršeći Briselski sporazum, da je statut ZSO unutrašnje pitanje Kosova i da nije na Beogradu da ga odobri ili ne. Pre više od pet godina, mnogo pre nego što je dolaskom Aljbina Kurtija dramatično destabilizovana situacija, upozorio sam da je plan pojedinih zemalja kolektivnog Zapada da formiranje ZSO predstave kao kompromis Prištine, za koji bi se od Beograda tražilo priznanje te kvazidržave, bez obzira da li je ono de fakto ili de jure. Upravo se to sada dešava i to će u 2024. biti preovlađujući stav najglasnijih zapadnih zagovornika kosovskog projekta. Na našim pregovaračima je da ovakav pristup odbace kao apsolutno neprihvatljiv. Osnivanje ZSO, u okviru koji je dogovoren 2013. i 2015. godine, je deo već preuzetih obaveza Prištine i EU, i ne može biti stavljeno u kontekst nekih novih pregovora“, ističe Čović. 

Politikolog i stručnjak za međunarodne odnose Dimitrije Milić, takođe ističe da u novu 2024. zapadne države ulaze kroz kampanju sa novim prioritetima i razmišljanjima fokusiranim na reizbor i što bolje rezultate na biračkim mestima. Uprkos tome, on očekuje jake pritiske na Beograd.

"Izbori za Evropski parlament na proleće i američki izbori u novembru svakako spadaju u najvažnije u okviru Zapada. Iako na prvu loptu može delovati da će postojati manje energije za spoljnopolitička pitanja zbog preokupiranosti kampanjom na celoj teritoriji Evropske unije ili maratonskim kampanjama u SAD-u, to ne mora da bude slučaj sa kosovskim dijalogom. Takvi skraćeni rokovi mogu ubrzati prvenstveno evropske političare da odlučnije deluju i vrše pritisak na dve strane po pitanju implementacije Ohridskog sporazuma na samom početku 2024. Uprkos tome što će značajan deo evropskih poslanika i njihovih partija biti u kampanji, to neće ometati Lajčaka i Borelja da iskoriste svoju političku moć, možda i uz pritisak nekoliko evropskih lidera, da do neke implementacije dođe“, ukazuje Milić za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da u Americi kampanja uprkos većem intenzitetu i dužem trajanju neće nužno ometati funkcionisanje sistema i državnog aparata. 

"To se moglo videti i sa Vašingtonskim sporazumom u periodu kampanje Donalda Trampa za reizbor, gde su se najvažniji koraci sproveli u samom foto finišu kampanje. Iz tog razloga pritisak oko normalizacije odnosa biće prisutan i tokom cele naredne godine gotovo izvesno, gde bi se evropski pritisak mogao više očekivati u prvoj polovini godine, dok američki pritisak može biti više nepredvidiv i moguć u različitim periodima 2024. do samih izbora na početku novembra“, upozorava Milić.

Urušena lažna slika o Kosovu

Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović za Kosovo onlajn ocenjuje da ono što se radilo i radi u Briselu, nisu bili niti će ikada biti pregovori, već maskirano, prevarno uvlačenje u mehanizam za drobljenje Srbije i Srba kao stare, visokocivilizovane i hrabre evropske nacije.

"Istinski pregovori i pravedno rešenje za Kosovo i Metohiju biće mogući, do njih će  svakako doći u to niko ne sme da sumnja ili da se polakomi bilo kakvim obećanjima, investicijama ili donacijama. Toliko su toga porušili i štete naneli Srbima, da se to ne može pokriti nikakvom milostinjom, niti se sme zaboraviti. Doći će vreme za proširivanje dnevnog reda pregovora. Samo, to će biti istinski pregovori, a ne imitacija pri kojoj sve zavisi od dobre volje nekakvih umišljenih  nazovi demokratskih komesara“, naglašava Jovanović.

U vezi sa odlukom Srba na severu Kosova da izađu iz prištinskih institucija i posledicama koje su tokom protekle godine nastale, Nebojša Čović kaže da i dalje smatra da je taj potez bio legitiman i jedini mogući potez da se skrene pažnja na represiju prištinskih vlasti i kršenje svih elemenata obavezujućeg pravnog okvira kojim je trebalo da se obezbedi zaštita srpske zajednice. 

"Ovim činom urušena je lažna ružičasta slika kosovskih mentora i lobista u međunarodnoj javnosti o Kosovu kao navodnom svetlom primeru uspešnog i modernog demokratskog društva. Ali, ono što je trebalo da bude potez kojim se obezbeđuje taktička prednost za interese srpske zajednice na Kosovu, postala je njegova potpuna suprotnost zbog inertnosti srpskih političkih struktura i izostanka dobro osmišljenog plana za dan posle, na šta sam više puta skretao pažnju, čime je otvoren prostor za divljanje prištinskih institucija i paravojnih struktura na severu Kosova. Još jednom smo sebe doveli u situaciju da, kada već imamo pobedu u rukama, umesto da proaktivno delujemo, naša pasivnost i reaktivno delovanje obesmisle, u ovom slučaju, i sam izlazak iz institucija i legitimne razloge ove odluke. U ovakvim okolnostima, kada nam je jedino preostala kontrola štete, podnošenje peticije za smenu nelegitimnih Kurtijevih gradonačelnika na severu bio je odličan taktički potez koji je zatekao prištinske privremene vlasti“, istakao je Čović. 

Dodaje da prvobitno odbijanje lokalnih albanskih struktura da prime peticije, pa onda dodatno komplikovanje procedura koje je sama Priština uspostavila, potvrđuju činjenicu da Kurti, kome ovakva situacija odgovara, zapravo nikada nije ni imao nameru da organizuje nove izbore. 

"To je bila laž Kurtija u dosluhu sa zapadnim mentorima, koju je prodavao međunarodnoj javnosti predstavljajući se kao „legalista“, a koji se zapravo samo krije iza administrativne procedure i lažne posvećenosti „vladavini prava“. Krajnji cilj najglasnijih mentora kosovskog paradržavnog projekta je potpuno urušavanje srpskih struktura i samouprave na severu Kosova i Metohije. S tim u vezi, nema nikakve sumnje da će Aljbin Kurti, sa njihovim blagoslovom, nastaviti sa uzurpacijom srpske imovine na severu, građenjem novih paravojnih baza – bez reakcije Kfora, Euleksa, Kvinte - pod navodnim izgovorom uspostavljanja „vladavine prava“ i „sprečavanja terorističkih incidenata“ poput onog kod manastira Banjska iz septembra meseca“, dodaje Čović.

Promena pristupa 

Naglašava da je upravo „vladavina prava“ glavni argument onih zemalja Kvinte koje Kurtija bezuslovno podržavaju, pre svega Nemačke, Velike Britanije i SAD, koje, sa jedne strane, „javno i mlako zahtevaju da se poštuju potpisani sporazumi, a sa druge strane huškaju Kurtija da nastavi sa građenjem aparthejda na Kosovu, koji bi trebalo da ubrza dovršetak etničkog čišćenja srpske zajednice iz pokrajine“. 

"Ovakav scenario je već viđen - aparthejd, brutalno kršenje ljudskih prava, zastrašivanje tajnim spiskovima za hapšenje, lažne optužbe za ratne zločine, sprečavanje povraćaja imovine raseljenim licima, sprečavanje povratka, brutalna oružana akcija -  koji su ove iste zemlje razvile za etničko čišćenje srpske zajednice iz Hrvatske pre 30 godina. U drastičnoj meri, nešto slično se dešava i na Bliskom Istoku u ovom trenutku. Imajući ovo u vidu, kao i čekanje Godoa, tako je i čekanje da EU, Kvinta i OEBS energično reaguju, besmisleno i u 2024. Zapadna mantra o „normalizaciji“ je prazna priča, ovim organizacijama nije prioritet da prate situaciju na terenu, obezbede poštovanje postojećih obavezujućih sporazuma, već da slepo, birokratski i arogantno guraju geopolitičku i regionalnu agendu najuticajnijih članica EU, u ovom slučaju pre svih Nemačke, u koordinaciji sa Velikom Britanijom“, ukazuje Čović. 

Kada je srpska strana u pitanju, on smatra da je nužno da se što pre promeni pristup i da treba tražiti mnogo više nego što je očekivano da se može dobiti. 

"Spuštajući letvicu svojih zahteva na poslednje crvene linije, mi smo konstantno u defanzivi i dajemo prednost drugoj strani. Umesto toga, moramo da insistiramo na ispunjenju uslova koji su postavljeni krajem prošle godine prilikom izlaska Srba iz institucija na severu, hitno uspostavljanje ZSO na način definisan potpisanim i ratifikovanim Briselskim sporazumom iz 2013. i 2015. godine, ostavke nelegitimnih gradonačelnika, momentalno povlačenje svih paravojnih i parapolicijskih formacija, povratak uzurpirane imovine i nadoknada štete vlasnicima, oslobađanje svih pritvorenih Srba da na slobodi čekaju okončanje sudskih postupaka, strogo poštovanje etničkog sastava sudskih veća u slučajevima kada se sudi Srbima, zaustavljanje svih aktivnosti na formiranju tzv. vojske Kosova, momentalni povratak imovine manastiru Visoki Dečani, uspostavljanje registra etnički motivisanih zločina protiv Srba i ostalih nealbanaca i njihove imovine i kulturnog i verskog nasleđa, uvođenje kategorije zločina iz mržnje u relevantni pravni okvir, strogo poštovanje svih dosadašnjih obavezujućih sporazuma i ostalih međunarodnih pravnih dokumenata... Tek kada se ispune ovi uslovi, koji su i inače definisani zakonodavnim okvirom privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji, treba pristupiti ispunjenju potpisanih obaveza naše strane, a ne pre toga kao što se sada čini“, napominje Čović.  

On poručuje da o zaustavljanju kampanje otpriznavanja i aktivnog sprečavanja učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije Srbija ne bi trebalo ni da razmišlja.

"Kada Beograd na nagovor ili pritiske kolektivnog Zapada interveniše da zaustavi opravdani revolt srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, onda treba da bude svestan i posledica i da ima razrađene scenarije za različite razvoje situacije, kako Srbi ne bi bili prepušteni sami sebi i prištinskoj represiji. Izvesno je da će i u 2024. sve priče o ispunjenju obaveza Prištine ostati mrtvo slovo na papiru i mi hitno moramo da napravimo scenarije svog proaktivnog delovanja s tim u vezi, bez davanja bilo kakvih daljih ustupaka Prištini i njenim mentorima“, zaključuje Čović.