Dan pobede u Moskvi: Ceremonija nacionalnog pamćenja i moralne mobilizacije

Piše: Željko Šajn, specijalni izveštač Kosovo onlajna iz Moskve

Na Crvenom trgu u Moskvi ove godine vladala je neobična, gotovo istorijska tišina. Za razliku od ranijih parada, nije se čulo snažno brujanje motora tenkova i oklopnih kolona koje su decenijama predstavljale simbol vojne moći Sovjetskog Saveza i kasnije Rusije. Ipak, izostanak teške tehnike nije umanjio utisak snage. Naprotiv, u prvi plan ovoga puta izašla je ljudska vojnička čizma — simbol vojnika koji je pre osam decenija doneo slobodu Evropi i svetu, slomio nacizam i podneo najveću žrtvu u istoriji Drugog svetskog rata.

Nad Moskvom se vijorila ruska zastava, naslednica velike državne tradicije Sovjetskog Saveza, dok je čitava parada nosila snažnu poruku istorijskog kontinuiteta. U ruskom državnom narativu, pobeda iz 1945. godine nije samo istorijski događaj već temelj savremenog ruskog identiteta. Upravo zato je ovogodišnja parada delovala više kao ceremonija nacionalnog pamćenja i moralne mobilizacije nego kao demonstracija gole vojne sile.

Pre nego što se ruski ponos nadvio nad moskovskim nebom, u atmosferi dostojanstvene tišine i mira, okupljenima se obratio ruski predsednik Vladimir Putin čestitajući Dan pobede — praznik koji u Rusiji ima gotovo svetački status. Njegov govor bio je pažljivo konstruisan državničko-vojni i diplomatski nastup, namenjen istovremeno ruskom narodu, oružanim snagama, saveznicima, ali i Zapadu.

U državnom smislu, Putinov govor bio je pokušaj da se očuva istorijsko jedinstvo ruskog društva. Centralna ideja bila je da Rusija ostaje naslednik pobedničke generacije koja je spasila čovečanstvo od nacizma. Kremlj već godinama gradi politički i identitetski kontinuitet između Sovjetskog Saveza i savremene Rusije, a ovogodišnji govor tu liniju je dodatno učvrstio. Putin je naglašavao istorijsku dužnost, odbranu otadžbine i jedinstvo naroda, čime je poslata poruka da je država ušla u period dugotrajne istorijske konfrontacije u kojoj svaki segment društva ima ulogu.

Vojni aspekt govora bio je posebno značajan. Iako nije bilo preterano oštre retorike, Putin je jasno povezao podvig Crvene armije sa današnjom, kako je Rusi nazivaju, Specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini. Upravo u tome leži suština čitavog nastupa — sadašnji sukob predstavljen je kao nastavak istorijske borbe protiv sila koje Moskva opisuje kao naslednike starih pretnji ruskoj državnosti. Posebno je važno što je ruski predsednik odao priznanje ne samo vojnicima već i inženjerima, naučnicima, radnicima vojne industrije, lekarima i volonterima. To pokazuje da Kremlj rat više ne posmatra kao ograničenu operaciju, već kao široku nacionalnu mobilizaciju u kojoj učestvuje čitav sistem države.

Diplomatski, govor je bio veoma oprezan i vešto izbalansiran. Za razliku od pojedinih ranijih nastupa, ovoga puta nije bilo eksplozivne antizapadne retorike niti direktnih pretnji. Putin je izbegavao ton političke histerije i govorio jezikom istorijske misije, moralne snage i prava naroda na odbranu sopstvenog suvereniteta. Upravo takav pristup ima za cilj da Rusiju predstavi kao stabilnu silu koja ne reaguje impulsivno već deluje kao država svesna svoje istorijske uloge.

Istovremeno, poruke su bile jasno usmerene i ka međunarodnoj publici. Zapadu je poslata poruka da Rusija ne namerava da odstupi i da je spremna na dugu konfrontaciju, dok je zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike predstavljena slika Rusije kao antifašističke i antikolonijalne sile koja se bori protiv globalne dominacije Zapada.

Ipak, uprkos tome što je Putin poručio da je Rusija spremna na dugotrajnu borbu do otklanjanja uzroka i posledica konflikta, iza ovogodišnjeg nastupa mogla se primetiti i drugačija nijansa — ton sigurnosti i kontrole. Sa druge strane, sve izraženija zavisnost ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog od zapadne političke i vojne podrške ostavlja utisak ograničenog manevarskog prostora Kijeva u budućim pregovorima. Upravo u tom odnosu sigurnosti Moskve i pritiska pod kojim se nalazi ukrajinsko rukovodstvo, pojedini analitičari vide mogućnost postepenog približavanja miru.

U tom kontekstu sve češće se pominje i moguća posrednička uloga američkog predsednika Donalda Trampa, koji otvoreno govori o potrebi zaustavljanja rata i postizanja dogovora.

Iako je put do mira i dalje neizvestan i težak, ovogodišnja parada i Putinov govor ostavili su utisak da Moskva želi da pokaže kako ima snage za nastavak konflikta, ali i dovoljno samopouzdanja da u jednom trenutku prihvati političko rešenje pod uslovima koje smatra prihvatljivim. Upravo zato, u senci vojnih koraka i velikih geopolitičkih sukoba, prvi obrisi budućih pregovora i mogućeg mira polako počinju da se naziru.