Desetogodišnjica postavljanja „Parka mira“ - apel za davanje šanse miru

Park mira
Izvor: Kosovo Online

Piše: Ivan Jakšić, odgovorni urednik Кosovo onlajna

Srbi sa severa Кosova su na mostu preko Ibra, koji spaja centralna gradska jezgra Južne i Severne Mitrovice, na današnji dan pre deset godina podigli „Park mira“, čime je na duži period zaustavljena kampanja upada ekstremista iz južnog, albanskog u severni, predominantno srpski deo grada. Izgradnja zelene zone na mostu bila je, u urbanističkom smislu, rešenje kojeg se ne bi postidela nijedna evropska metropola, a istovremeno je, na praktičan način, za neka srećnija vremena odloženo rešavanje pitanja namene mosta koji, nažalost, nikada nije nije bio tačka povezivanja dve duboko podeljene nacionalne zajednice, već linija razgraničenja, a u pojedinim kriznim situacijama čak i linija fronta. 

Albanski političari optuživali su Srbe iz Severne Mitrovice za pravljenje fizičkih podela i barijera u gradu, iako Južna i Severna Mitrovica nikad nisu funkcionisale kao jedinstvena urbana celina. Srbi su, sa druge strane, dobro razumeli šta se krije iza ovakvih neiskrenih primedbi, jer „Park mira“ na neki način zaista jeste doneo mir - tako što je fizički sprečio da ekstremisti u vozilima, često naoružani ne samo mržnjom i uvredama, upadaju u severni deo grada. Albanske političare nikada most na Ibru nije zanimao iz ugla slobode kretanja - to je bio i ostao simbol srpskog otpora nastojanjima da se, za sva vremena, izbriše srpsko prisustvo na Кosovu, koje u kontinuitetu traje duže od milenijuma. 

Novi „Park mira“ u vidu formiranja Zajednice srpskih opština potreban je danas iz istog razloga - kako bi svima na Кosovu bilo garantovano pravo na postojanje i napredak. Put društvenog oporavka Кosova jeste, pre svega, pitanje uspostavljanja poverenja. Ne sme se dozvoliti da se - osporavajući simbolički značaj mosta preko Ibra, zalažući se za njegovo otvaranje za saobraćaj - negira da problemi srpskog naroda na Кosovu postoje, i da je upravo srpski narod danas najugroženija nacionalna zajednica u Evropi. 

Između Južne i Severne Mitrovice postoje još dva mosta preko Ibra, tako da pitanje ovog konkretnog mosta nije od značaja za normalno odvijanje saobraćaja u gradu, ali je od suštinskog značaja za opstanak i sigurnost jedne nesumnjivo ugrožene zajednice. 

Desetogodišnjica postavljanja „Parka mira“ povod je da se prisetimo činjenice da su mir i poverenje u duboko podeljenim društvima nešto što se gradi i stvara godinama, često decenijama. Svaki od podeljenih gradova ima svoju jedinstvenu istoriju, i univerzalni recepti za rešenje ne postoje - primeri Belfasta, Nikozije, Jerusalima, Bejruta ili Sarajeva uče nas i tome. Uveren sam da na mostu preko Ibra treba da bude ponovo primenjeno urbanističko rešenje koje bi bilo na tragu onoga što je pokušano „Parkom mira“; dakle, potrebno je stvoriti jednu neutralnu urbanističku celinu u kojoj bi bio moguć dodir dve antagonizovane zajednice - pre svega kroz kontakt mladih, organizovanje kulturnih događaja i akcija podizanja neke vrste nadnacionalne urbane svesti. 

Očevici smo da albanska politička elita to, međutim, ne želi, jer njihov cilj, kako se jasno moglo videti kroz dosadašnju praksu, jeste strahovlada i teror nad srpskim narodom na severu Кosova; odnosno, cilj im je monoetničko, a ne građansko društvo. 

Nažalost, uverili smo se i da albansku elitu ne interesuje simbolika mosta kao mesta spajanja nacija, kultura i civilizacija - za njih je most na Ibru, stiče se utisak, značajan isključivo kao infrastrukurni i logistički objekat u prorađivanju planova za fizičko ovladavanje specijalnih snaga nad severom Кosova. 

A, šta nam je prisustvo do zuba naoružane specijalne policije na severu Кosova proteklih meseci donelo? Da li su predstavnici međunarodne zajednice, koji su svojevremeno od Srba zahtevali da uklone „Park mira“ kako ne bi bio prepreka slobodi kretanja, zadovoljni alternativom – nestabilnom, latentno kriznom situacijom na severu Кosova? 

Beograd nije zadovoljan alternativom, razume se da nisu zadovoljni ni Srbi u četiri opštine na severu Кosova, a ne bi trebalo da bude zadovoljna ni Evropa. Ono čemu smo danas svedoci u većinski srpskim sredinama na Кosovu jeste neuspeh međunarodne zajednice i neuspeh Evrope, za koju je konsolidacija projekta nezavisnosti Кosova već godinama važnija i od evropskih vrednosti i od ljudskih prava pripadnika srpskog naroda. Ali, upravo zato apelujem na važnost davanja nove šanse miru, jer bojim se da - ako ne budemo bili voljni da na Кosovu gradimo parkove mira - nećemo ostati samo bez parkova, već i bez mira.