FELJTON 25 godina NATO bombardovanja Srbije (3): Američka najava upotrebe vojne sile protiv Srbije

Izvor: Wikipedia/ETH-Archiv

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Pripreme za bombardovanje SR Jugoslavije, odnosno Srbije, bile su vojne, političke i propagandne. Po sastanku Saveta NATO 30. januara 1999, zvanično je objavljeno da je NATO spreman da pokrene udare protiv SRJ. NATO agresiji prethodile su neiskrene ponude međunarodne zajednice, kao i raspoređivanje dodatnih NATO trupa u Albaniji i Makedoniji. Pregovori u Rambujeu vođeni su od od 6. februara do 19. marta. Delegacija SRJ konačni ponuđeni tekst nije potpisala. Usledio je još jedan dolazak Ričarda Holbruka u Beograd 22. marta na pregovore sa Slobodanom Miloševićem. Mediji su preneli da je i taj poslednji mirovni pokušaj propao.

Temelje za vojnu akciju i bombardovanje zbog stanja na Kosovu, postavilo je poznato „Božićno upozorenje“ američkog predsednika Džordža Buš od 24. decembra 1992. kada je Buš već izgubio izbore i kada je bilo jasno da on neće imati priliku da to upozorenje i sprovede. U tom pismu, on je obećao da će SAD da vojno intervenišu, ukoliko Srbija vojno interveniše na Kosovu. Ubrzo se Amerika okrenula Iraku i njegovom izbacivanju iz Kuvajta. Ibrahim Rugova je obrazovao Demokratski savez Kosova i etablirao se kao vođa kosovskih Albanaca tako da više nije bilo potrebe za mentorstvom Diogardija i ostalih, iako su od tada Amerikanci postali vodeća snaga na Kosovu. Već tada se postavljaju zahtevi u američkom Kongresu za nezavisnost Kosova i prave obrazloženja zašto je to u skladu s međunarodnim pravom. Usmerenost na Kuvajt koristi se da se pozicija Srbije moralno još više oteža. Prvi put se čuju poređenja Miloševića sa Hitlerom, Staljinom i Sadamom Huseinom i izdaju saopštenja za javnost u kojima se Milošević naziva „Sadamom Srbije“.

Pismo je trebalo da bude „tajno“, ali je njegovo postojanje obnarodovao novinar „Njujork tajmsa“, Dejvid Bajnder. Bajnder je inače objavio i izvode čuvene obaveštajne procene 15 90 u kojoj je najavljen raspad Jugoslavije. Rugova i Iglberger su se sreli 7 dana pre pisma, 17. decembra 1992. u Briselu. Iglberger je navodno želeo da preokrene albanski stav o bojkotu izbora i da podrže Panićevu listu na saveznim izborima.

Pismo je otkriveno tokom pregovora tri strane iz Bosne i Hercegovine u Ženevi, pa je novinar o poruci upitao portparola Bele kuće, koji mu je rekao da „ne komentarišemo ni predsedničku ni diplomatsku prepisku”.

List je naveo da je „upozorenje gospodina Buša veoma uznemirilo predsednika Jugoslavije Dobricu Ćosića“ koji se tog dana sastao sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija koji je kopredsedavajući međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji Sajrusom R. Vensom.

« Njujork tajms » je sledećeg dana, dajući više detalja o ovom upozorenju analizirao njegovu pozadinu iz vašingtonske perspektive. Navodeći da je predsednik Buš je upozorio da su Sjedinjene Države spremne da vojno intervenišu u građanskom ratu na Balkanu ako Srbija napadne etničke Albance koji žive u nekadašnjoj autonomnoj pokrajini republike, Kosovu, te da je to upozorenje bilo deo Bušovih pojačanih napora tokom poslednjih dana njegovog predsedništva da obuzda ogorčene borbe između republika bivše jugoslovenske federacije, list je precizirao da je Bušovo pismo upozorenja uručeno je prošle nedelje u Beogradu predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću i načelniku Generalštaba Jugoslovenske vojske, generalu Životi Paniću. Prema navodima lista, pismo je imalo sledeći sadržaj: „U slučaju sukoba na Kosovu izazvanog akcijom Srbije, Sjedinjene Države će biti spremne da upotrebe vojnu silu protiv Srba na Kosovu i u užoj Srbiji ».

U Bušovom pismu nije precizirano šta se podrazumeva pod „vojnom silom“. Međutim, američki zvaničnici, koji su odbili da budu identifikovani, naglasili su da Buš, koji napušta funkciju 20. januara, nema nameru da angažuje američke kopnene snage na Balkanu tokom svojih poslednjih dana na funkciji.

Umesto toga, rekli su zvaničnici, svaka američka intervencija će se prvenstveno oslanjati na vazdušnu moć, uključujući udare na srpske vazdušne baze, linije snabdevanja i druga vojna postrojenja. Poslednjih dana postojali su uporni izveštaji da je Buš naredio Pentagonu da izradi planove za vanredne situacije za takvu akciju usmerenu na vazduh, ali zvaničnici su rekli da nisu donete nikakve odluke o tome koliko bi bilo koja akcija mogla biti opsežna.

Pored upozorenja o Kosovu, u Bušovom pismu se navodi da će Sjedinjene Države pomoći da se sprovede zabrana letova za srpske avione iznad Bosne i da će odgovoriti ako srpske milicije napadnu mirovne snage UN u Bosni.

U svojoj analizi „Los Anđeles tajms“ prvi put je pomenuo mogućnost učešća saveznika u vojnoj akciji. „Američki zvaničnici su upozorili da je Bušovo pismo Srbima trebalo samo da signalizira spremnost Amerike da upotrebi američke snage da podrži vojne operacije koje su sankcionisale UN; nije impliciralo da se Vašington priprema da samostalno preduzme akciju bez savezničke podrške.

Ipak, novo predsedničko upozorenje označava dalje zaoštravanje stava administracije o bosanskom sukobu. Očekuje se da će se pojačati pritisak na sve strane da se nađe neka vrsta rešenja za trenutnu situaciju.

Bela kuća je posebno zabrinuta zbog mogućeg širenja borbi na Kosovo jer je pokrajina, iako tehnički srpska, uglavnom naseljena etničkim Albancima. Zvaničnici strahuju da bi sukob tamo mogao da izazove lančanu reakciju u susednim zemljama“, ukazao je list.

Ambasador u Beogradu, Bil Montgomeri, u vreme kada je upućeno ovo upozorenje, bio je šef kabineta državnog sekretara, a ranije takođe ambasadora u Beogradu, Lorensa Iglbergera.

Montgomeri kaže da je zabrinutost na Kosovo počela od promena „u statusu i privilegijama“ Kosova iz vremena Slobodana Miloševića. „Više smo bili zabrinuti za Kosovo, u stvari, nego za ratovanja u Hrvatskoj i Bosni. Zašto? Zato što se potencijalno nasilje na Kosovu lako moglo preliti u druge zemlje, a mi apsolutno nismo želeli da se to desi - kaže on. "Božićno upozorenje, bilo je, kaže on, „vrlo kratka i jasna izjava".

- Naš predstavnik zatražio je sastanak sa Miloševićem i rekli smo mu - ne govorite apsolutno ništa Miloševiću, čak ni nasamo, samo recite: "Imam poruku koju treba da prenesem od Vlade SAD. Evo je". Predajte to i idite. Ne ulazite ni u kakav razgovor sa njim. U poruci je pisalo: "Ako na Kosovu bude bilo kakvog vojnog nasilja, SAD će upotrebiti sva neophodna sredstva, uključujući i vojna, da reše situaciju. To smo rekli 1992. godine - priča on.

Ističe da je od tada do 1999. godine bilo nebrojeno razgovora i sastanaka, na kojima su pokušavali da "nateramo Miloševića da zauzme razumniji stav o Kosovu".

Ovo pismo u izvesnoj meri bilo je rezultat delovanja albanskog lobija u Vašingtonu koji je istrajno alarmirao administraciju da će eventualni sukob na Kosovu da zapali ceo region Balkana zbog toga što se Albanci nalaze u četiri države. Ta upozorenja trebalo je da dovedu upravo do ultimatume srpskoj strani i da targetiraju Srbiju koja je već označena kao centar regionalnih pretnji i nestabilnosti.

Ivo Dalder i Majkl Henlon u intervju za PBS navode da „Kosovo nikada nije stajalo u centru američke i evropske balkanske politike i, dok god nije došlo do nasilja širokih razmera, ono nikada ne bi bilo u centru te politike“. Kada je došlo do oružanih sukoba, Zapad je odlučio da razmotri nezavisnost samo za jugoslovenske republike, a ne za autonomne pokrajine unutar tih republika, naveli su oni, što je dovelo do nezadovoljstva Albanaca koji su takođe pretendovali na nezavisnost.

Sjedinjene Države i njihovi evropski saveznici prepoznali su da region Kosova predstavlja potencijalno opasno bure baruta usred veoma nestabilnog regiona. Sa Albancima koji žive u najmanje četiri različite zemlje (Albanija, Grčka, Makedonija i Jugoslavija), sve što je podstaklo albanski nacionalizam moglo bi da bude veoma destabilizujuće za susede Kosova, ne samo za Makedoniju čije stanovništvo se sastoji od potencijalno nestabilne mešavine Slovena i Albanaca , koji čine značajnu manjinu u zemlji. Zbog toga je trebalo izbeći širenje nasilja na Kosovu po svaku cenu. Ovo objašnjava zašto je Bušova administracija, koja je inače vodila pasivnu politiku prema raspadu Jugoslavije, odlučila krajem 1992. da odgovori na spekulacije da Srbija možda razmišlja o nasilnom obračunu sa sve nezavisnijim albanskim stanovništvom na Kosovu, tako što je uputila oštro upozorenje da će takva akcija bi dovela do vojne akcije SAD.

Sutra nastavak: I Klinton je odobrio Bušovo upozorenje