FELJTON 25 godina NATO bombardovanja Srbije (1): Dobro veče, dame i gospodo – počinje bombardovanje

Za Kosovo onlajn piše: Dragan Bisenić

"Dobro veče, dame i gospodo,

Upravo sam uputio SACEUR-u, generalu Klarku, da pokrene vazdušne operacije u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ovu odluku sam doneo posle opsežnih konsultacija poslednjih dana sa svim saveznicima i nakon što je postalo jasno da poslednji diplomatski napor ambasadora Holbruka u Beogradu nije imao uspeha.

Svi napori da se postigne dogovoreno, političko rešenje kosovske krize, pošto su propali, nema alternative osim da se preduzme vojna akcija.

Preduzimamo akcije nakon što je Vlada SRJ odbila zahteve međunarodne zajednice:

Prihvatanje privremenog političkog sporazuma o kojem je pregovarano u Rambujeu;

Potpuno poštovanje ograničenja za Vojsku Srbije i Specijalne snage policije dogovoreno 25. oktobra;

Prestanak prekomerne i nesrazmerne upotrebe sile na Kosovu.

Kao što smo upozorili 30. januara, neispunjavanje ovih zahteva navelo bi NATO da preduzme sve neophodne mere da spreči humanitarnu katastrofu.

NATO je u potpunosti podržao sve relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN, napore OEBS-a i Kontakt grupe.

Duboko žalimo što ovi napori nisu uspeli, u potpunosti zbog nepopustljivosti Vlade SRJ. Ova vojna akcija ima za cilj da podrži političke ciljeve međunarodne zajednice.

Ona će biti usmerena na ometanje nasilnih napada Vojske Srbije i Specijalne policije i slabljenje njihove sposobnosti da izazovu dalju humanitarnu katastrofu.

Time želimo da podržimo međunarodne napore da se obezbedi jugoslovenski sporazum o privremenom političkom rešenju. Kao što smo naveli, održivo političko rešenje mora biti garantovano međunarodnim vojnim prisustvom.

Ostaje otvoreno jugoslovenskoj vladi da u svakom trenutku pokaže da je spremna da izađe u susret zahtevima međunarodne zajednice.

Nadam se da će imati dovoljno mudrosti da to učini.

Istovremeno, apelujemo na kosovske Albance da ostanu čvrsto privrženi putu ka miru koji su izabrali u Parizu. Posebno pozivamo kosovske oružane elemente da se uzdrže od provokativnih vojnih akcija.

Da budem jasan: NATO ne vodi rat protiv Jugoslavije. Nemamo svađu sa narodom Jugoslavije koji je predugo bio izolovan u Evropi zbog politike svoje vlade. Naš cilj je da sprečimo više ljudske patnje i više represije i nasilja nad civilnim stanovništvom Kosova.

Takođe moramo delovati da sprečimo širenje nestabilnosti u regionu.

NATO je jedinstven iza ovog pravca delovanja. Moramo zaustaviti nasilje i okončati humanitarnu katastrofu koja se sada odvija na Kosovu. Znamo rizike akcije, ali svi smo se složili da nerad donosi još veće opasnosti.

Učinićemo sve što je neophodno da uvedemo stabilnost u region.

Moramo zaustaviti autoritarni režim u represiji nad svojim narodom u Evropi krajem 20. veka. Imamo moralnu dužnost da to učinimo. Odgovornost je na našim plećima i mi ćemo je ispuniti“. Ovim saopštenjem punim visokih ciljeva, generalni sekretar NATO, španski socijalista Havijer Solana, dao je 23. marta u 22.19. odobrenje NATO da počne bombardovanje jedne evropske države u trajanju od 78 dana, zbog zaštite svojih granica, što je bio rat bez presedana u dotadašnjoj istoriji i koji je u tom smislu postavio osnove novog ponašanja u svetskim odnosima.

Bombardovanje je počelo sledećeg dana, 24. marta u 19.00, raketiranjem ciljeva u Novom Sadu. Ova vojna kampanja poznata kao Operacija Allied Force bila je druga borbena operacija NATO-a na Balkanu za samo četiri godine. Plan NATO-a je bio da upotrebi bombardovanje kako bi prisilio predsednika Srbije, Slobodana Miloševića da prihvati zahteve NATO. Lideri NATO-a pristali su na dvodnevni vazdušni napad, uvereni da će se Milošević povinovati kao što je to učinio u Bosni četiri godine ranije. Kada je Milošević to odbio, vazdušna kampanja je postepeno eskalirala u operaciju koja traje non-stop, svih narednih 78 dana.

Britanski pisac i nobelovac, Harold Pinter, bio je među prvima koji je dao svoju ocenu bombardovanja. Agresiju NATO-a javno je nazvao „banditskom akcijom”, a nedugo zatim izjavio: „ Sramota me je što sam Britanac. Bler, Kuk i Robertson upustili su se u okrutna ubistva”. Još više je podigao temperaturu Englezima kada je na televiziji izjavio da je „ jedini cilj ove akcije uspostava američke dominacije u Evropi i pretvaranje Kosova u američku koloniju”.

Revolitiran onim što se tada događalo nad nebom Jugoslavije, Pinter je, ne mareći baš previše za dobar rečnik, definisao američku spoljnu politiku rečenicom: „Ljubi me u d..., ili ću te udariti u glavu. Milošević je odbio da poljubi američku stražnjicu i Klinton je udario srpski narod u glavu, s katastrofalnim posledicama za Kosovo ”. Reagujući na učestale kritike, Pinter je u vreme NATO agresije na SRJ napisao u londonskom „Gardijanu”: „ Agresija NATO-a je loše smišljena, pogrešna i katastrofalna. Ona je takođe totalno ilegalna i verovatno označava poslednji ekser na mrtvačkom sanduku Ujedinjenih nacija”.

Pinter se nije libio da javno iskaže i svoje političke stavove, pa je svoj nastup na kongresu analitičkih psihologa pretvorio u svojevrsnu tiradu. Na tom skupu Harold Pinter je rekao: „Tvrdim da bombardovanje srpskih civila nije nimalo slučajno, već namerno terorisanje nevinog naroda. Velike količine eksploziva bačene na Srbiju nanele su ogromne štete nenadoknadivoj kulturnoj baštini. To je psihotički vandalizam”...

Drugi nobelovac, Peter Handke, napisao je esej „Mars napada“ u kojem je

rekao da to kao da nije naša planeta...Oni koji su bombardovali i koji su ubili hiljade ljudi - oni ne pripadaju ni Evropi, ni planeti Zemlji", rekao je Handke i dodao da zbog svega toga oseća "neku vrstu gađenja prema ljudskoj vrsti". Handke je zbog stava pape Jovana Pavla II istupio iz Katoličke crkve.

"Sada bih prvi put voleo da živim 90 godina. Da živim i da zapišem sve šta se dešava Srbima. Srbi su novi Jevreji nad kojima se obavlja novi holokaust i želeo bih da i oni kao Jevreji, i ja sa njima, zapišu svaku reč, svaki proglas koji objavljuju mediji novog nacizma", rekao je Handke odlazeći iz Beograda posle kratke posete Beogradu početkom aprila 1999. S nekoliko prijatelja obilazio je Beograd i ljude koji demonstriraju u centru grada. "Kao i Hitler, i NATO je zaljubljen u vlastitu smrt", dodao je on.

"Svi su očekivali da počne bombardovanje, ali kad se to zaista dogodilo, to je bilo kao fikcija, kao da nije stvarno...Ali postalo je stvarno! Sećam se svega. Bio sam na ulici, duvao je vetar, i bila je neka tišina svuda okolo...", opisao je Handke svoje sećanje na 24. mart 1999. godine.

Noam Čomski je rekao da bombardovanje treba da pomogne NATO, ako ne i da ga spasi. „Vojne akcije, oslanjanje na snagu, uvek pružaju prednost Sjedinjenim Državama i Britaniji, jer su one vojnoj dominantne, pa gde god neka konfrontacija pređe na teren sile, ona jača dominaciju SAD. To je prilično očigledno. U ovoj tenziji izmedju NATO-a i Evropske unije, Sjedinjene Države, oslanjanjem na silu, jačaju NATO, a to je apsolutno loše. Treba verovati Klintonu, Šrederu i Bleru kad govore o potrebi da se očuva ono što oni nazivaju „kredibilitet NATO-a“. Ali kada govore o kredibilitetu NATO-a, oni ne govore o kredibilitetu Italije, Danske... Oni govore o kredibilitetu Sjedinjenih Država, a to znaci o kredibilitetu moći SAD. Taj krediblitet znači da drugi ljudi treba da budu na odgovarajući način zaplašeni“, rekao je Čomski.

Ovim bombardovanjem NATO je praktično otkinuo deo teritorije Srbije koju je nekoliko godina kasnije proglasio nezavisnom državom. „"Dok ne shvatite da Srbija i Rusija nije isto? Da je to nažalost bolna činjenica i opasnost. Anektirali smo Kosovo. Mi i međunarodna zajednica. Uzeto je od Srbije. Ko je to napravio nego mi? Jesmo priznali Kosovo? Nije aneksija, nego otimanje. Kako se to zove? Ekstrakcija. Nije šija, nego vrat. Ovo nije dovođenje u pitanja Kosova, nego celog koncepta", rekao je pre godinu dana hrvatski predsednik Zoran Milanović.