Genadij Sisojev: Crnoj Gori i Kosovu preti "dejtonizacija"
Ovih dana svet slavi godišnjicu Dejtonskog mirovnog sporazuma o Bosni. Sporazum je stavio tačku na jedan od najkrvavijih ratova u Evropi, ali je iznedrio možda i najnefunkcionalniju državu na Starom kontinentu, koja je i posle više od četvrt veka svog postojanja bliža propasti nego opstanku.
Ali, ono što je najviše alarmantno jeste da dejtonski model, koji se pokazao neefikasnim, postaje primer za zaduživanje drugih balkanskih zemalja.
Kada su 21. novembra 1995. lideri Srbije, Hrvatske i BiH, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, koji su tri nedelje držani u američkoj vojnoj bazi kod grada Dejtona po principu „otići ćete kad se dogovorite“, potpisali mirovni sporazum, svet je odahnuo.
Bosanski rat, koji je trajao tri i po godine u centru Evrope, sa stotinama hiljada mrtvih, milionima izbeglica i slikama okrutnosti koje su šokirale svet, konačno je okončan.
Ali, Dejton nije samo okončao strašni rat – on je postavio i temelje za ustavnu strukturu Bosne, koja je postala država sa dva državna entiteta: Muslimansko-hrvatskom Federacijom i Republikom Srpskom. Ali, glavno je da je Bosna voljom Dejtona postala država ne građana koji u njoj žive, već tri naroda koja je naseljavaju: Srba, Hrvata i Muslimana Bošnjaka. Već tada su bili vidljivi nedostaci dejtonskog modela. Ali da bi se rat okončao, svaka cena se smatrala prihvatljivom.
Tokom godina, Dejtonske mane su postajale sve očiglednije. A danas je Bosna nefunkcionalna država koja je blizu paralize centralne vlasti, pa čak i kolapsa.
Mnogi prepoznaju potrebu za značajnim promenama, ali problem je u tome što dejtonski model praktično ne pruža mogućnosti za zakonsko prilagođavanje.
Dakle, lider Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, koji stalno preti otcepljenjem od Bosne, predstavlja se kao „branilac pravog Dejtona“, a dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma je državni praznik i slobodan dan u RS.
Glavno je da, uprkos očiglednoj nedoslednosti, dejtonski model može da migrira u druge balkanske zemlje. Na primer, u susednu Crnu Goru.
Po svojoj strukturi, ona je danas država građana, ne podeljena po nacionalnoj liniji. Međutim, u poslednje vreme bilo je pokušaja da se zemlja pretvori u federaciju dva njena najbrojnija naroda: Crnogoraca (više od 40%) i Srba (oko 30%). Štaviše, ovi pokušaji se pokreću uglavnom u susednoj Srbiji sa neskrivenim ciljem pretvaranja Crne Gore u drugu srpsku državu. Za malu jadransku republiku, u kojoj pored Crnogoraca i Srba ima mnogo muslimanskih Bošnjaka, Albanaca i Hrvata, ovo bi bila kazna na nefunkcionisanje, pa i raspad.
Čak i ranije, elementi Dejtona su primenjivani u sadašnjoj Severnoj Makedoniji.
A, nedavno su vlasti u Prištini optužile Beograd da pokušava da stvori "srpsku državu u državi" na severu Kosova. I, iako Zapad uverava da druge Republike Srpske na Kosovu neće biti, napredak na zapadnom planu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine je zastao, povećavajući šanse za detonizaciju Kosova.
Danas postaje jasno da je dejtonski model, bačen u Bosnu pre 28 godina kao spas, ispao nešto kao tempirana bomba. I ne preti više samo Bosni.
Piše Genadij Sisojev, dopisnik Komersanta sa Balkana
0 komentara