Godina neispunjenih sporazuma

Beograd_231228_Dragan Bisenić 05
Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Kosovo ovu, 2023. godinu okončava dvema veoma interesantnim polemikama koje su izazvane, reklo bi se, sporednim opaskama. Pošto je Vjosa Osmani imenovala Vasfije Krasnići za svoju specijalnu izaslanicu za seksulano nasilje tokom rata, javio se Ričard Grenel koji je novoimenovanu optužio kao "bezobzirnu" u širenju lažnih vesti o Amerikancima i Srbima. Ovaj potez Vjose Osmani koji je zamišljen da ima dugoročne i strateške posledice, nije prošao bez reakcije.

Grenel je objasnio da je ona širila vesti kako je plaćen od srpske strane, a onda je proširio svoje gledište time što je naveo da je prema njegovom mišljenju "Kurti problem" i zaključio da je Kosovo bilo "mnogo sigurnije i bezbednije dok on nije postao premijer". Grenel je dalje naveo da međunarodna zajednica ne odobrava njegovu "jednostranu taktiku" i da je Kurti stvorio "zapaljivu situaciju". Sve u svemu, svet vidi da situacije ide na gore, dok je Grenel pohvalio Tačija i Vučića da su postigli napredak, a ujedno i sebe da je prema obema stranama primenjivao jednaki "pritisak".

Drugu polemiku na kosovskoj strani izazvao je ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, iznoseći da ga je nemačka ministarka spoljnih pitala kako su uspeli da "prevare" Tačija da potpiše Briselski sporazum koji ne želi da ispuni ni jedan kosovski premijer. Obe ove  rasprave zapravo govore o jednoj stvari - o tome s kakvim rezultatima se završava ova i s čim se ulazi u sledeću godinu. 

Godina koja se upravo okončava nije ispunila brojna očekivanja onih koji su verovali da će upravo ona biti odlučujuća u cementiranju kosovske državnosti. S takvim ambicijama počela je upravo u februaru kada je u Briselu predstavljen nemačko-francuski plan o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Dve nedelje kasnije, u Ohridu je priključen dodatak (aneks) implementacije ovog sporazuma. 

Tada se smatralo da će do jeseni sve biti okončano i da će ovaj sporazum biti potpisan. Na kraju godine, jasno je da ti planovi nisu ostvareni i da je sudbina celokupnog aranžmana krajnje neizvesna. Zbog toga je u decembru bilo predloga da se obaveze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uključujući i aneks primene, uvrste  u evropske procese koji se odnose na Kosovo.

U nacrtu zaključaka sa ministarskog sastanka, zatraženo je se od Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, da ažurira dnevni red naredne kosovske Specijalne grupe za normalizaciju kako bi se odrazile obaveze Kosova koje proizilaze iz Sporazuma i njegovog Aneksa za implementaciju. Za Srbiju to bi značilo da će obaveze iz ovih sporazuma biti sastavni deo pregovaračkog okvira u procesu prodruživanja EU, odnosno poglavlja 35 koje se odnosi na spoljnu politiku. Posle jasnog odbijanja Beograda da uopšte razgovara o tome, ova tema je napuštena. Ali, 27. februara 2024. biće godišnjica od lansiranja ovog dokumenta, koji do sada nije dao gotovo nikakve rezultate. 

Kada govori o Kurtijevim "jednostranim potezima" Grenel verovatno ima u vidu događaje iz maja ove godine, koji su bili prelomna tačka za stanje u kome se sada Kosovo sada nalazi, a istovremeo i koren verovatne propasti dijaloga o tzv. "normalizaciji odnosa" Beograda i Prištine. Tada je, da se podsetimo, posle bespotrebno održanih fiktivnih lokalnih izbora na severu Kosova na kojima Srbi nisu učestvovali, kosovska specijalna policija nasilno upala u opštinske zgrade, zauzela ih i instalirala gradonačelnike koji, zbog svakog odustva legitimiteta, pre igraju ulogu kolonijalnih upravnika i ne samo da ismevaju svaki vid demokratije na Kosovu, nego onemogućavaju čak i privid mogućnosti za postizanje dogovora o normalizaciji. Od tada pa svih kasnijih meseci, do danas, usvojeni su brojni zaključci koji traže da se gradonačelnici premesete u druge zgrade, da podnesu ostavke kako bi se organizovali novi lokalni izbori, da obavljaju samo tehničke funkcije koje nemaju nikakve suštinske važnosti. U ovome, mora se reći, prednjačila je američka strana. Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer bio je u svemu tome posebno angažovan. Tih nedelja na američkoj strani postavljeno je pitanje da li je kosovski premijer još uvek američki partner ili nije, a oštre reči nije štedeo ni lično državni sekretar Entoni Blinken. 

U ovom smislu do danas ništa se nije promenilo, niti je zabeležen čak i milimetar napretka. Gradonačelnici se nalaze na istom mestu gde su i bili, kosovska policija i specijalne snage su raspoređene na severu Kosova, a od smene gradonačelnika i novih izbora nema ni pomena. U Prištini se smatra da je upravo to pravo stanje stvari i da sve tako treba i da ostane. Osim toga, opštine izdvajaju zemljište za kosovsku policiju, dok se istovremeno rekviriraju čitavi banjski kompleksi. Ne samo da se ispunjavaju dogovori postignuti pre 10 godina, poput Briselskog sporazuma i odredbi o Zajednici srpskih opština, nego se isto događa sa sporazumima koji su praktično postignuti pre nekoliko meseci. U toj atmosferi zaista je teško, gotovo nemoguće očekivati, da će Srbija da pristane na novi sporazum o kome će samo ona da ispunjava svoje obaveze, odnosno, gde će se smatrati da je potrebno da samo ona ispuni te obaveze. 

Jesenas je tim povodom, Žozep Borelj jetko zaključio da nema ni trunke spremnosti na kosovskoj strani da se primeni sporzaum o ZSO. Kada je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj u septembru ozvaničio neuspeh ove runde u kojoj su učestovali predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, predsednik kosovometohijske vlade, Aljbin Kurti i predstavnici EU, Borelj i Miroslav Lajčak, on je izjavio da "Kurti nije bio spreman da krene napred i krene u formiranje ZSO, umesto toga insistira da se de fakto priznanje uspostavi kao prvi korak. Predsednik Vučić je prihvatio naš predlog", naglasio je Borelj. Šef evropske diplomatije je sa žaljenjem naveo da "nema napretka" u deeskalaciji situacije na severu Kosova i podsetio da je svih 27 članica EU tražilo da se odmah krene sa hitnim koracima u tom pravcu. Ukazujući da obe strane moraju da ispune ono na šta su se obavezale do sada, Borelj je ponovio da je Zajednica srpskih opština stara obaveza za obe strane i da predstavlja ključni elemenat i krucijalna je da implementacija dogovorenog napokon počne.

I posle predstavljanja evropskog koncepta Zajednice srpskih opština, ništa se nije dogodilo, niti je pokazana spremnost da se tu nešto promeni. Od tada nije bilo nikakvog pomaka. Istina je da je Kosovo dobilo viznu liberalizaciju već od sutra i to takođe sa saglasnošću Srbije. Srbija je tome dodala još jedan prdusretljivi korak, budući da je pre nekoliko dana omogućila slobodno kretanje svim tablicama sa Kosova. To znači da će i vozila s tablicama koje Kosovo smatra zvaničnim, moći da se kreću putevima Srbije, to znači da će vizna liberalizacija za Kosovo imati mnogo puniji, odnosno pravi smisao. Ovo je samo jedan od više "džentlmenskih poteza" od strane Beograda koji bi mogao Prištini da navede na recepročan odnos u građenju poverenja. Do toga, međutim, nije došlo, niti dolazi. 

Evropski i američki zvaničnici, očigledno, vide kuda sve to vodi. Otuda su izostale prigodne novogodišnje čestitke i mahanje šampanjcem. Umesto slavljeničke atmosfere, samo je zabrinutost iskrena i stvarna.