Hoće li istraga rasvetliti pozadinu slučaja Hajrizi i koliko je to važno?

"Nije strano da se ovejani kriminalci izvlače iz zatvora za potrebe obaveštajnih akcija, koje imaju i elemente terorizma. Upravo zbog ove dimenzije istraga u slučaju Fatona Hajrizija će biti duga i veoma složena, što će možda učiniti da ovo bude obaveštajno-bezbednosna prekretnica u budućoj odbrani Srbije od sličnih nasrtaja“

Priredio: Miloš Garić

U kom smeru će ići istraga nedavnog ubistva srpskog policajca Nikole Krsmanovića i do kakvog epiloga će doći još nije poznato, ali podatak da je Javno tužilašto za organizovani kriminal preuzelo slučaj pokazuje da se ispituje postoji li osnov da se zločin koji je počinio odbegli kriminalac sa Kosova Faton Hajrizi kvalifikuje kao teroristički akt.

U političkoj i stručnoj javnosti u Srbiji povela se prethodnih dana polemika o karakteru kriminalnog čina koji je počinjen u okolini Loznice, a pojedini elementi ove priče trenutno ukazuju na vrlo moguće političke motive.

Prvi čovek srpske policije Ivica Dačić od prvog dana izneo je stav da se radi o terorističkom činu, kao i kritike na račun nemačke policije, koja u vezi sa ubistvom srpskog policajca i ranjavanjem drugog ne odgovara na pitanja iz Srbije. Istovremeno, i premijer Miloš Vučević je ukazao na politički okvir napada na srpske policajce kod Loznice, tvrdeći da ovaj incident pokazuje da će "udari i napadi na Srbiju biti mnogostruki“.

Za Fatona Hajrizija iz Srbice na Kosovu, koji je na pripadnike srpske policije pucao i u momentu kada je bio opkoljen i suočen s hapšenjem, zbog čega je smrtno stradao, nema dileme da je spadao u grupu vrlo opasnih kriminalaca povezanih sa terorizmom, još iz vremena kada je 2000. godine kao petnaestogodišnji sledbenik UČK (OVK) ubio ruskog pripadnika međunarodnih snaga. Prema evidencijama na Kosovu, u prethodnih dvadesetak godina, bežao je devet puta iz kaznenih institucija, čak i iz Bondstila, što je činjenica koja sama po sebi govori da su u njegovom slučaju nesposobnost i neodgovornost pokazali svi delovi sistema, i lokalni kosovski, kao i međunarodni, u okviru Kfora, Euleksa i Unmika.

Mnoga pitanja traže odgovore

Postavljaju se logična pitanja – kako je čovek ovakve biografije mogao naoružan nesmetano da napusti zatvor i izađe izvan administrativne granice Kosova i Metohije, zašto je od Preševa otišao u Loznicu i šta mu je tamo bio cilj, kakve sa tim veze imaju pojedini pripadnici Kurtijevog kabineta koji su se obradovali ubistvu srpskog policajca, a kakve organizovani kriminal i švercerske rute ka zapadu Evrope, zašto je na Kosovu proglašen za heroja i ko mu je pomagao.

Stručnjak Instituta za političke studije profesor Zoran Milosavljević smatra da, sagledavajući sve poznate činjenice i indikatore ovog slučaja, dolazimo do zaključaka koji su vrlo uznemiravajući.

“Višestruki ubica, povratnik, terorista, kriminalac. Od 14-ste godine zanat krvnika je pekao u albanskim terorističkim grupama. Iz svega do sada poznatog, kao i dosta toga nepoznatog zbog neadekvatnog reagovanja nadležnih institucije na teritoriji Kosova i Metohije, pre svega Euleksa i Nemačke, koja još nije odgovorila na direktna pitanja srpskog MUP, dolazi se do značajnih pretpostavki koliku podršku, i unutrašnju od institucija na Kosovu, kao i međunarodnu, od uticajnih struktura, je Faton Hajrizi imao. Istovremeno, postavlja se pitanje zašto Euleks nije hitno raspisao međunarodnu Interpolovu poternicu nakon što je Faton Hajrizi pobegao iz zatvora na Kosovu. Da li ova organizacija ima kapacitet da deluje u skladu sa zaduženjima ili ne? Ako ima, zašto nije zakonski primenila proceduru? Ovde je u pitanju evropska bezbednost, ne samo bezbednost Republike Srbije”, poručuje Milosavljević za Kontekst.

Postavlja se, naglasio je, pitanje da li su evropski predstavnici i institucije EU na pravi način osudile teroristički akt na teritoriji Srbije.

“Jesu li iz EU zatražili odgovore od privremenih institucija na Kosovu, da im daju objašnjenje kako se opasni kriminalac našao na slobodi i kako je mogao da kod sebe poseduje naoružanje sa inicijalima UČK, te logistiku da se slobodno kreće”, naglašava Milosavljević.

Kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu, po praksi prištinskih vlasti, krivicu prebacuje na Beograd. Pravdajući prethodnih dana propuste svog resora, kaže čak da su brojna bekstva kosovskih zatvorenika izvedena zahvaljujući „vlastima i kriminalnim strukturama Srbije“. Stavove ministarke Hadžiu podržali su i drugi iz vladajućeg Samoopredeljenja, dok je opoziciona Demokratska partija Kosova zatražila razrešenje ministarke i predlažu da je povodom ovoga sasluša Specijalno tužilaštvo u Prištini.

“Primetno je da se i posle ovog slučaja na Zapadu žmuri i pokušava da se opravda lažna državnost Kosova i rad privremenih institucija koje u ovom okviru deluju. Optužbe pojedinih albanskih političara i pripadnika civilnog društva na račun vlasti ne smeju da zavaraju kako se radi o spremnosti širih slojeva albanskog društva na Kosovu da se suprotstavi ukorenjenoj mržnji i neprijateljstvu prema državi Srbiji, zbog čega se opravdavaju i ubistva poput onog u Loznici kada je pre nekoliko dana nastradao srpski policajac. Naknadno pozivanje da Srbija i Kosovo podignu međusobnu saradnju po pitanju bezbednosti i pravosuđa, pre svega imaju svrhu da Priština izbegne odgovornost za kolaps sopstvenog pravnog okvira”, dodaje politikolog Milosavljević.

Podseća i da je terorista Fljorim Ejupi, koji je kod Podujeva digao u vazduh autobus “Niš Ekspresa” usmrtivši  12 srpska civila i teško ranivši njih 43, kao i Faton Hajrizi, bežao iz američke vojne baze kod Uroševca.

“Zbog nedostatka dokaza Sud Euleksa ga je oslobodio. Nekako obojicu terorista karakteriše sličan opis. Slučajnost ili ne? Napadali i ubijali Kforove vojnike, obojica napadali srpske legalne bezbednosne i vojne snage, a vezani su za Nemačku putem  boravišta u toj zemlji, kao i činjenice da su frekvento putovali tamo i da nisu sprečeni u tome, s obzirom da im je glavna delatnost kriminal sa velikim dosijeom navedenih radnji i hapšenjima. Da sumiramo, lica ovakve pozadine mogu imati logistiku nesmetanog kretanja samo uz podršku obaveštajnih službi koje ih koriste za specijalne operacije, za šta su i obučeni i regrutovani. Zgodno pokrivanje za sve je da su ti ljudi deo kriminalnih organizacija, kako bi ih na kraju proglasili problematičnim pojedincima koji se bave organizovanim kriminalom, a ne terorizmom”, objašnjava Zoran Milosavljević.

Određene kriminalne organizacije su, kaže, namenski stvorene za ovakve specijalne operacije, kao i način njihovog finansiranja kroz narko poslove i krijumčarenje ljudi, prvenstveno.

“Prebacivanje migranata sa jedne teritorije na drugu moguće je samo uz pomoć najjačih logističkih mreža, kao i ilegalne trgovine oružjem. Na ovaj način se pre svega krivica nakon izvršenih radnji svodi ili prenosi na ovakva lica, a sistemi koji su sve organizovali ostaju sakriveni. Na kraju, postavlja se pitanje čije su stvarno vlasništvo ovakvi teroristi, ko njima upravlja, i ko ima pravo raspolaganja nad njima u potrebnom trenutku?

Zašto je Hajrizi krenuo baš iz Preševa ka Loznici, a pre ovog puta je navodno bio u Nemačkoj. Na žalost, MUP Srbije još nije dobio adekvatno objašnjenje nemačkih kolega, da li je izjava njegovog brata iz Nemačke validna. Hajrizi je išao dobro nadgledanom rutom od strane mnogih međunarodnih službi. Da podsetim još, da albanski ekstremisti u regionu takozvane preševske doline žele da izazivaju nestabilnost i da taj prostor izuzmu iz suvereniteta države Srbije, što je bitan deo i ovog poslednjeg slučaja sa Fatonom Hajrizijem”, zaključuje Milosavljević.

Ugrožavanje nacionalne bezbednosti

Slučaj Fatona Hajrizija je, po mišljenju stručnjaka za bezbednost i međunarodnu politiku Darka Obradovića, otvorio mnoge premise za donošenje važnih zaključaka.

"Ovaj slučaj predstavlja ugrožavanje nacionalne bezbednosti i ne može se posmatrati kao zločin povezan samo sa organizovanim kriminalom. Dogodilo se da radikalizovani pojedinac, sledbenik ideologije OVK, kao zagriženi ekstremista otvori vatru na srpskog policajca pri rutinskoj kontroli. Još uvek dok istraga traje domen motiva nije konačan već je domen pretpostavke. Begunac, sledbenik OVK sa lažnim dokumentima, uz pomoć nekih srpskih državljana, naoružan se kreće u pograničnom pojasu. Ključno pitanje je kako je stigao do Loznice? Pre ovog pitanja imamo okolnost da je pobegao iz kosovskog zatvora. Da li je njegovo bekstvo potpomognuto kako bi „odradio“ posao u osetljivom delu Srbije zbog rudnika litijuma ili preduzeo određene neprijateljske radnje? Srbija je izložena hibridnim pretnjama koje često ujedinjuju geopolitički suprotstavljene tabore“, iznosi ozbiljne sumnje Obradović.

Slučaj Fatona Hajrizija, smatra, ima unutrašnju komponentu u vidu pomagača čije motive i ulogu je potrebno do kraja rasvetliti što će dovesti do pojačanog bezbednosnog rada u budućnosti.

"Spoljna komponenta slučaja odnosi se na ilegalan ulazak na našu teritoriju sa oružjem. Ako je prošao jedan moglo je proći nekoliko ovakvih pojedinaca ili grupa. Na ovom mestu se ograđujem na scenario koji obuhvata ubacivanje diverzanata kao što je to bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji. Scenario u kome se radi o bekstvu okorelog kriminalca sa lažnim dokumentima otvara pitanje zašto nije bežao preko Crne Gore ili Albanije nego se koristio migrantskom rutom. Krajnji cilj korišćenja migrantske rute ne deluje kao „zlatni plan“ jer su te rute pod pojačanim radom sistema bezbednosti. Ali, činjenica da se radi o beguncu objašnjava nasilnu reakciju koja je podigla prag zločina, jer u Srbiji se retko ili uopšte nije događalo da se otvara vatra prilikom rutinske kontrole. Takav manir južnoameričkih bandi je relativno stran ovdašnjem kriminalu“, navodi Obradović za Kontekst.

Zločinački proračun je veoma složen u ovom slučaju, ističe Obradović, jer se radi o banditu koji baštini tradicije OVK.

"Postoje ljudi od iskustva u oblasti bezbednosti i policijskog rada koji su javno ukazivali da je reč o situacionom ubistvu bez političkih i etničkih motiva. Pojedinac je i ranije imao istoriju sa nasilnim smrtnim ishodima. Njegova ekstremna zagriženost možda objašnjava proces donošenja odluke da puca, jer ljudi koji patološki mrze obično su iracionalni. Ali, zbog činjenice da Albanci sa Kosova koji tranzitiraju preko centralne Srbije poseduju dokumente evropskih država od ključne je važnosti međunarodna policijska saradnja koja treba da bude dvosmerna“, ukazuje Obradović.

Napad i ubistvo srpskog policajca, koji je izveo kriminalac sa Kosova, je potvrda razloga zbog kojih Srbija osnažuje svoje kapacitete uz administrativnu liniju u skladu sa Rezolucijom 1244.

"Preuranjeno je govoriti da li će Srbija zavesti „izraelski pristup“ administrativnoj liniji, po dubini i dužini. Ovakav pristup ne treba mešati sa političkim procesom normalizacije jer se radi o svrsishodnoj bezbednosnoj meri. Uveren sam da naši nadležni organi uveliko sprovode adekvatne operacije i akcije kako bismo bili sigurni. Nema za sada javnih podataka da je ceo incident deo složenijeg plana za destabilizaciju zemlje, ali poslednji u nizu špijunskih skandala u oblasti namenske industrije upućuje na obaveštajne delanosti od strane okruženja i da njihovi nosioci preduzimaju agresivne radnje“, zaključuje Obradović.