Slučaj Faton Hajrizi: Ključna razmena informacija i uloga Euleksa

Tragičan kraj srpskog policajca Vladimira Krsmanovića koga je u Loznici ubio Faton Hajrizi, izazvao je u javnosti strah i želju da se ispita svaki detalj iz krivičnog dosijea počinioca, a sve sa ciljem da se odgovori na pitanje "ko je povukao obarač" na Krsmanovića: odbegli zatvorenik čiji su planovi pošli po zlu, pripadnik mreže organizovanog kriminala ili pak bivši član OVK, mobilisan sa političkim motivima da udari u same temelje države? Da li je ili nije bio u pitanju teroristički akt, malo znači za stradalog policajca. Ali za one koji ostaju, taj odgovor je od ključne važnosti.

Piše: Dragana Savić

Slučaj ne treba politizovati, poručio je kosovski premijer Aljbin Kurti, ne precizirajući da li misli na zvanični Beograd ili izjave iz sopstvenih redova - poput opaske ministarke pravde Aljbuljene Hadžiu da su "brojna bekstva kosovskih zatvorenika izvedena uz pomoć Srbije".

"Nije pošao sa putnom torbom nego je poneo pištolj i dva okvira. Spremao se na vršenje teških dela", decidno je ponovio ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i dodao da "kada se napadnu institucije kao policija, to je teroristički akt". 

Priština je reagovala hapseći pomagače Hajrizija, ali izjave njenih zvaničnika nisu bile od pomoći.

Iako je Hajrizija nazvao zločincem, zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi tvrdio je da su informacije i izjave ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića o slučaju Fatona Hajrizija – propaganda, za koju Kosovo, kako kaže, "ne daje ni pet para".

Pet para se, izgleda, ne daje ni za razmenu informacija između Beograda i Prištine kada su ovakve stvari u pitanju, što bi trebalo da bude u nadležnosti Euleksa, koji, ističe jedan od naših sagovornika, već godinama ne radi svoj posao.

Drugim rečima, sporazuma ima, saradnje nema.

Vojni analitičar Vlade Radulović ističe za Kosovo onlajn da će istraga pokazati pozadinu ubistva srpskog policajca u Loznici, ali veruje da je u pitanju izolovan slučaj koji će Srbija teško iskoristiti u Briselu, imajući u vidu da je Priština brzo reagovala hapseći pomagače Fatona Hajrizija.

Radulović navodi da postoje neke "polupolitičke izjave koje smo imali prilike da čujemo poslednjih dana", kako sa prostora Kosova, tako i iz centralne Srbije, ali da će tek istraga pokazati da li postoji pozadina celog događaja koju bi mogli da tumačimo i sa organizovanog aspekta: da li je u pitanju pojedinac koji je pobegao iz zatvora i onda je pošlo sve kako ne treba ili je u pitanju nešto drugo.

On ističe drugi segment situacije, koji je takođe veoma značajan.

"Vi ste ovde imali situaciju da se u određenim krugovima kosovskih Albanaca na KiM zapravo lice koje je usmrtilo pripadnika MUP-a RS i ranilo njegovog kolegu veliča, da se slavi kao neki mučenik, kao heroj, što je skandalozno... To je sa jedne strane poražavajuće samo po sebi, jer pokazuje kakvo je društvo zapravo na prostoru KiM", navodi Radulović.

Dodaje da to potkrepljuje i činjenicu da postoji sistematsko, višedecenijsko uništavanje odnosa Albanca i Srba na Kosovu.

"Zapravo je predstavljeno da sve što je protiv Srba i Srbije, predstavlja povod za neko slavlje, za neko veličanje. A kada imate takve okolnosti u jednom društvu koje su u dobrom delu tog društva prihvatljive ili opšteprihvatljive, onda mi teško možemo govoriti o bilo kakvom potencijalnom suživotu, pomirenju, pronalaženju nekog rešenja", smatra Radulović i ocenjuje da u tom slučaju teško možemo da se radujemo budućnosti koja dolazi.

Prema njegovim rečima, slučaj Fatona Hajrizija teško može da se poveže sa dijalogom, u smislu da postane neka vrsta aduta Srbije u Briselu.

"Možda bi se stvari posmatrale drugačije, da recimo Kosovska policija i privremene prištinske institucije nisu preduzele neke korake u privođenju i hapšenju lica koja su pomogla bekstvo na prostoru KiM. Iz te perspektive bismo mogli da kažemo da institucije u Prištini ne rade apsolutno ništa. Oni  su vrlo brzo reagovali i čini mi se da su na taj način nama izbili argument iz ruku", ocenjuje.

Stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši ocenjuje za Kosovo onlajn da slučaj Fatona Hajrizija pokazuje da i pored brojnih sporazuma između Beograda i Prištine nema ni dobre pravne, ni političke saradnje.

Smatra da je ovaj slučaj ispolitizovan, tako da se ponekad kvalifikuje kao kriminalno delo, dok, kako ističe, iz Srbije tvrde da je to teroristički akt.

"Prema tome, to je usled nedostatka saradnje, pogotovu ovih osnovnih principa dobrosusedske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi naš sagovornik. 

Podseća da je nedostatak saradnje postojao i za vreme Unmika, te da je ta saradnja bila više formalna, nego realna i praktična i da je to nastavljeno i sada.

Ibiši poručuje da saradnja treba da se uspostavi kroz dobrosusedskie odnose i u funkcionalnom smislu, ne samo zbog ovog slučaja, već zbog više slučajeva koji mogu biti važni za bezbednost građana i na Kosovu i u Srbiji, jer, dodaje, "neki koji vrše krivična dela u jednoj državi, našli su utočište u drugoj".

Ubistvo policajca u Loznici nema dugoročne posledice na odnose Beograda i Prištine, smatra Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, ali poručuje da treba iskoristiti trenutak da se reše neke stvari koje se dugoročno izbegavaju, a pre svega pitanje razmene informacija u vezi sa organizovanim kriminalom i pitanjima ljudske bezbednosti.

Svi pokazatelji, od počinioca, mreža kojima se kretao u bežanju iz zatvora na Kosovu i na kraju obračun sa policajcem govori o zapravo kriminalnim motivima, kaže Janjić za Kosovo onlajn.

"Nema sumnje da je tu bila puna svest da se ubija policajac koji vrši službenu dužnost. Taj politički momenat je sadržan u samoj biografiji počinioca, on je bio pripadnik OVK. Ali njegov posao, bavljenje marihuanom i njegovo bežanje i kad vidite te kanale koji su mu pomogli, to je zapravo ta Balkanska ruta za prodaju marihuane i droge, kada dođe iz Italije preko Albanije, Kosova, Crne Gore, Srbije, Republike Srspke i verovatno je cilj bio pobeći negde u Španiju ili Nemačku. Tako da taj politički momenat koji je naglasio ministar spoljnih poslova ne radi. To se ne može uzeti kao dokaz terorističkog delovanja sa teritorije Kosova protiv teritorije Srbije", ocenjuje. 

On ističe da je "neverovatno" koliko Euleks u poslednjih par godina ne radi svoj posao.

"On sebe jednostavno vidi kao neki servis koji čini Kosovsku policiju čini efikasnijom, vrlo malo se meša u razmenu podataka između policija Srbije, Kosova i istražnih organa. Uzmimo slučaj ubistva Olivera Ivanovića ili Banjsku. Dačić i Vlada moraju da traže ubuduće od nekog Lajčaka, Borelja, da to mora da bude tema razgovora. Tu je Euleks jako nužan u razmeni podataka, kada se radi o kriminalu, o ljudskoj bezbednosti, zločinima nad ženama i slično", navodi Janjić.

Prema njegovim rečima, Nato je zadužen za vojni aspekt, a Srbe, kako kaže, trenutno zaista muči bezbednost, odnos sa policijom, kriminal. Dodaje da se od 2013. u razgovorima uopšte ne govori o bezbednosti, a kad se dogode ovakvi slučajevi, "onda krene politizacija i onda svako ide na svoje izbore, a građani ginu".

Ističe da ako u jednoj Mitrovici – u kojoj je Hajrizi pobegao iz zatvora - "imate toliku represiju i navodnu efikasnost kosovskih policijskih snaga kad treba da zatvaraju apoteke, da predaju firme kosovskoj Agenciji za privatizaciju, to izaziva novu distancu Srba od te policije i izaziva taj dodatni osećaj ugrožensosti".

"Ne treba isključiti nacionalističku motivaciju, ali treba prvo pokupiti sve podatke, a broj jedan je doći do činjenica. Bez Euleksa, mi to nećemo moći da uradimo", zaključuje Janjić.

Sa druge strane, nekadašnji profesor na Fakultetu bezbednosti Milan Mijalkovski kaže za Kosovo onlajn da su nedavni napad na žandarma ispred izraelske ambasade i ubistvo policajca u Loznici povezani slučajevi.

On smatra da iza oba incidenta stoje strane neprijateljske službe koje planiraju propagande, terorističke i druge akcije protiv Srbije sa ciljem da joj naškode, dodajući da domaće službe "znaju ko stoji iza svega toga". 

Prema njegovim rečima, da incident u Loznici nije izolovan slučaj vidi se iz načina na koji se sve odvijalo, gde je Faton Hajrizi navodno pobegao iz zatvora, pa došao u Preševo, pa odatle prevezen dalje, što po njemu ukazuje na "tipičan obaveštajno-švercerski-migrantski kanal obaveštajne službe".

S obzirom da je plan bio da Hajrizi noću pređe u Republiku Srpsku, pravi cilj je zapravo bio Banjaluka, smatra Mijalkovski.

Mijalkovski upozorava da slučaj u Loznici nije poslednji, te da je ideologija jednog i drugog napadača - onog koji je izvršio napad ispred izraelske ambasade i Fatona Hajrizija - ista. 

Prema njegovoj oceni, protivteroristička prevencija  je zatajila u oba slučaja, a u budućnosti bi to trebalo da bude prioritet MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije.